Маринко Умичевић: Рукометни савез БиХ ћемо преселити у Републику Српску

Рукометна репрезентација БиХ отићи ће на Европско првенство (такмичење почиње данас), а да не може рећи да има Рукометни савез у правом смислу те ријечи. Организација постоји, али нема порески број, а самим тим ни банковни рачун, па се руководство већ пар година домишља како да сервисира обавезе. Данас је стање "Боже помози”, започиње предсједник РСБиХ Маринко Умичевић, који сваку причу о рукомету завршава са "шта ми је све ово требало”. Озбиљно нарушеног здравља, дан након терапија креће у Сарајево, да потврди да ће репрепрезентација ипак ићи на првенство у Норвешку. Епопеја о савезу који је регистрован у суду, али нема порески број, након што је 20 година постојао онај који је имао порески број, али правно није постојао, узима свој данак у томе да је стање у рукомету налик причама које слушамо о афричким земљама.

– Пласирали смо се на ЕП, то је за Нобелову награду, имали смо буджет од 80.000 марака, људи нам се смију. Пребацили смо финансије на РСРС и кантон Тузла, јер у Федералном савезу је исто хаос, још се не зна ко је предсједник, још постоји савез Херцег Босне… Нашли смо спонзора за опрему, купили смо авионске карте, морамо платити још трошкове за припремни турнир у Поречу, хотел у Норвешкој, има ту још пара. Грађани су хтјели да скупљају паре, али нисам дозволио, то нема смисла, репрезентација је државни посао. Ми се питамо хоћемо ли путовати, то нема у Занзибару. Да видиш те драгости међу момцима, кад су чули да идемо. Нико од њих није без пара, играју у иностранству, али боли их неправда, представљају земљу, а никог није брига.

Шта се дешава са помоћи коју је обећао премијер ФБИХ?

– Новалић нам је обећао да ће нам уплатити 100.000 марака, ми смо то мислили дати играчима као награду. Одлука прихваћена, прошло парламент ФБиХ, пара нема. Почне са неком причом да је наш рачун блокиран, да смо дужници. Ми немамо рачун, нисте нам га ни дали, гањајте ове што су направили савез без регистрације у суду, и оног ко им је дао порески број. Упорно се инсистира да ми преузмемо дугове за које не знамо ни ко је ни како је направио. Нама је министарство правде БиХ потврдило да ми нисмо сљедбеници тог савеза, који правно није ни постојао. Кад сам га прозвао за паре и што нам не да порески број, онда каже региструјте се у Републици Српској и добијте порески број. Е сад ћемо тако урадити, па да видимо. Мало се буне ови Бошњаци због тога, али шта фали, Источно Сарајево или Сарајево, која је разлика.

Шта је са дуговима који су остали иза фантомског савеза?

То се ништа не зна, они су све рачуне однијели са собом, ја то никад нисам видио. Тражио сам да се уклучи СИПА, да се ти похватају. Прича се о пет милиона дуга, може бити више, може бити мање. Знам да дугују пореској управи 1,2 милион, јавио се неки власник хотела, каже да му се дугује 250.000 за припреме, више не знам. И сад тај пријети, хоће паре од мене. Мене боли брига, али опет, није пријатно. Не бјежимо ако је нешто оправдано за репрезентацију, али дај да видимо какви су то рачуни, да ли је то надувано.

Како гледате на мандат у савезу, који се ближи крају?

Отишли смо на ЕП, започели лигу, увели смо неки ред, клубови плаћају котизације, то су ови све запустили. То је само гледало да ли се гдје има шта украсти. Ми једини у свијету имамо правило да се за побједу у лиги добија три бода, то морамо мијењати. Регистрације су радили без икаквих папира, то је хаос, морамо направити неки ред, да се зна ко гдје игра, нека картотека да постоји. Сад поново ради канцеларија савеза, имамо сајт… Направили смо договор са Тотал медијом, да нам они гањају спонзоре, ми смо волонтери, ми немамо времена то да радимо. Имамо договор са БиХ телекомом да буду спонзори лиге, додуше само мушке, али морамо се борити и за дјевојке да обезбиједимо средства. Планирамо и да оформимо женску рукометну селекцију, која практично не постоји, да имамо све селекције ко сви у свијету што имају. Званично сам ту до нове године, и одох, не могу више. Трошим се пуно, здравље нарушено. Шта ми ово треба, све волонтирам, и да се зајебавам тамо са неким. Ови Срби кажу, шта се бориш за БиХ, Бошњаци кажу шта нам је дошао овај из Бање Луке. Ма носите се.

Какво је стање у Рукометном савезу РС?

То је сад свемирски брод у односу на оно од прије годину дана. Играмо лигу, укинуте су котизације, одигран је куп. Одиграли смо Свесрпски куп на Палама, играли су Славија, Металопластика, Борац и Војводина. Финале између Борца и Војводине је била утамица на европском нивоу. Покренули смо репрезентацију РС, јуниори и јуниорке су играли утакмице са Србијом у Бијељини. У Бијељини су нас одлично дочекали, али морам признати да су нас медији очајно пропратили. Еј то је догађај, па дјеца плачу док свира химна, спавали су у дресу од драгости, видиш ти колико то њима значи. Направићемо и сениорску репрезентацију, Рађа из Добоја ће бити селектор. А 12. јануара, поводом Дана Републике правимо Дане рукомета, 800 дјеце ће у Борику играти рукомет, све категорије из цијеле РС.

Како је изгледала пословна година у Беми?

Ова година је за Бему била никад тежа и неизвјеснија на почетку, а никад боља на крају. Имали смо за 15% боље резултате него лани, скоро 16 милиона марака реализације, што је мисаона именица за ове наше послове обраде. Покренули смо домаћу производњу, додуше стидљиво, али добро се показала. Имамо 1250 радника, повећали смо плате за 20%, па је сада у просјеку 700 марака нето. Плус гратис превоз, топли оброк, доприноси. Уписали смо једно одјељење, 24 моделара обућара, град је дао стипендију, ми смо купили књиге, свеске, плаћамо аутобуску карту. Министарство је нешто радило на своју руку, уписали су осам ђака, пројекат промашај. Раде људи без искуства, без знања, привреду ништа не питају. Ми имамо проблем, 60% у фабрици је основна школа. Питам што нису ишли у средњу, скупа мјесечна карта из Бронзаног Мајдана, а обућар се може и са основном бити. држава мора помоћи ту радничку и сеоску дјецу, ко уписује гимназију и економску, ти већ имају пара.

Шта је узрок доброг пословног резултата?

Узрок је улагање два милиона марака у опрему. Без машине нема продуктивности. Нове машине, нове линије, 70 нових радника. И промијенили смо купце, умјесто Италијана, радимо за Нијемце. Швабо је најкоректнији. И ту имамо проблеме, курс марке се не мијења 20 година. Кад кажемо да нам се повећа цијена, они кажу у вашој земљи је званично дефлација задњих пет година. То није тачно, упоредите шта сте могли купити прије пет година, а шта сад. Тако да очекујемо од новог Савјета министара да ријеше наше проблеме, тамо су наши највећи проблеми, тамо су царинска, монетарна, фискална политика.

Како вас погађа то што имамо топле зиме?

Хвала на том питању. Како нас Свети Петар погледа, тако нам је. Ове године опет лоше, 300.000 смо уложили у зимску обућу, снијега нема, слабо се продаје, у јануару снижавамо цијене. Што уштедимо на гријању, то на продаји изгубимо. Ако љети нема сунца, не продају се сандале, ако нема снијега сви носе љетне ципеле, не купују зимске. У Њемачкој имају одгоду у плаћању кредита, ако не иде продаја, а код нас све боли брига.