Марин ле Пен: Пола Белгије треба да припадне Француској

Лидер француске "Националне странке" крајње деснице Марин ле Пен изјавила је данас да би Париз требало да француско говорно подручје у Белгији прогласи својим новим регионом, пише британски дневник "Гардијан". Саопштење Ле Пенове објављено је у вријеме када Белгијанци са сјевера, на којем је већина холандско становништво, и југ, гдје су франкофони, покушавају да се […]

петак, јул 22, 2011 / 13:53

Лидер француске "Националне странке" крајње деснице Марин ле Пен изјавила је данас да би Париз требало да француско говорно подручје у Белгији прогласи својим новим регионом, пише британски дневник "Гардијан".

Саопштење Ле Пенове објављено је у вријеме када Белгијанци са сјевера, на којем је већина холандско становништво, и југ, гдје су франкофони, покушавају да се усагласе о начину по којем би земља требала да буде вођена.

Због несугласица, белгија нема владу више од 400 дана након избора.

Ле Пенова сматра да, уколико Белгија не може да остане јединствена, онда Париз треба да "пружи руку" франкофонима" или валонцима и да се они на гласању изјасне да ли желе да постану дио Француске.

"Нико се не радује овој ситуацији и свако у Француској дијели бриге Белгијанаца. У вријеме када Белгија слави свој национални празник, ипак је дужност Француске и Француза да пруже руку помоћи Валонцима. Уколико се Белгија подијели и Фламанци прогласе независност, што све више постаје извјесно, Француска Република треба да учини добро дјело и прихвати Валонију", сматра она.

Она је истакла да Француска не смије да напусти Валонце и сугерисала је да било какав план да тај регион постане дио Француске треба да буде усаглашен на референдумима у обје земље.

Белгија слави 180 година од како је Леополд Први од Белгије крунисан. Он је први краљ Белгије од стицања независности те земље од Холандије.

Белгија је без владе од избора одржаних у јуну 2010. године због неслагања око употребе језика између Фламанаца и франкофоних грађана Белгије. Фламанци траже већу аутономију, али се томе противе Валонци, који овај захтјев виде као први корак ка подјели земље.



Оставите одговор