Марија Милић: Зашто је четрестрећа важнија од Дејтона

Дејтонски мировни споразум озваничио је Републику Српску. Тако да вам је то као оно раније кад су се дјеца рађала – у јануару рођен, у новембру уписан.

четвртак, јануар 10, 2019 / 15:53

Република Српска једина у БиХ обиљежава и слави дан Дејтона. Да славимо само Дан Републике – 9. јануар, можда би се, теоретски, нешто и могло приговорити. Али пошто су нам оба датума истински важна – закључак је врло једноставан. Република Српска слави рођендан и слави мир.

Дејтон је озваничио Републику Српску која је створена 9. јануара, а није озваничио БиХ из 1943. Па нико од амбасадора, као што рекоше да су данас позвали хрватског (у чије мотиве напрасног присуства не желим да улазим), не сноси одговорност за присуство обиљежавању 25. новембра, дана ЗАВНОБиХ.

Нико од новинара који честитају дан државности БиХ по границама из четрестреће не добијају пријетње. Свјетлана Топалић, уредница БХ телевизије, изложена је јуче гнусним нападима и пријетњама, јер је на свом твитер профилу честитала Дан Републике.

И да знате, из Бањалуке је лако честитати Дан Републике. Свјетлана Топалић је на послу у Сарајеву. А сви који су радили у Сарајеву, у институцијама, установама и органима, знају да то и није баш тако једноставно.

На крају крајева, и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик у неколико посљедњих интервјуа признао је да у Сарајеву ништа није баш тако лако како је он био замислио. А предсједавајући Предсједништва БиХ је, гле занимљивости, био домаћин дану који нам је јуче честитала наша Свјетлана.

Ако су исти аршини међународне заједнице према свима, дипломатско кршење је само оно што се коси са Дејтоном. Ако су исти аршини новинарских удружења у БиХ, морали су, и то одмах, јасно и гласно да стану иза Свјетлане Топалић.

Стотињак пресуда Уставног суда БиХ никада није спроведено, од чега се већина односи на ФБиХ. Република Српска је и ту показала озбиљност и спровела пресуду. Измијењен је Закон о празницима и Дан Републике се обиљежава по посебном закону.
Имамо сви право да нам се не допадају нечије очи или боја гласа, али земља која се једва отргла од рата захтијева смиреност и озбиљност.

Ако ни међународна заједница, ни сва новинарска удружења не стану иза људи који не раде ама баш ништа што није мимо закона и слова Дејтона – онда се шаље врло јасна порука с почетка. Мировни споразум није битан, четрестрећа је важнија од Дејтона.



12 КОМЕНТАРА

  1. Србима и Српкињама у заједнилким институцијама, па била то и ФТВ 2 тј БХ ТВ, онима којима наш род и наша Српска нешто значи, је зајебано у федералном Сарајеву.
    На жалост и нема их превише, јер код избора тих Срба и Српкиња у заједничке институције присутна је негативна селекција, ту се чешће ухљебљују медиокритети који врло брзо почну и мислити и грактати као сарајевска махала, али их има.
    Зајебано јер су, и у свакодневном разговору, изложени константном вербалном пресингу, провокацијама, под*ебавању, обавезне етикете и квалификације се подразумијевају, а било која тема се некако прешалта на непочинства мрских негативаца из ближе прошлиости.
    То дојади, и временом ће рећи „море марш багро задојена“. Не моги тврдити наравно, али мислим да је то код Свјетлане, дојадио јој тај калуп размишљања, и реаговала „ма је*ите се редом, на твитеру ћу написати шта ми воља, а ако вам није право, кмечите до миле воље“.
    Поштено, наравно и + за Свјетлану. И наравно оркестрирани напади на њу из сарај Шехерана.

    А колико су забраздили у свом болесном поимању ствари говори приложена слика и табла испред Вијећнице и подсјећање како су „српски злочинци“ запалили националну библиотеку. „Српски злочинци“, који болесници.

    Узгред, нису Срби и није ВРС запалила зграду Вијећнице и националну библиотеку, није ни могла, није контролисала тај дио града, пожар није могао бити ни узрокован гранатом, то доказују снимци гдје је Вијећница букнула од доњег спрата, нема ни трагова оштећења зграде од гранате.
    Истина је да је библиотека била недјељама изложена вандализму тзв зелених беретки, књижни фонд је уништаван, на крају да би прикрили овај културоцид у ноћи 25/26.08.92 су запалили зграду Вијећнице.
    Није ово подсјећање везано за овај текст, али кад већ имамо приложену фотографију, нек се и то зна.

    1. Fahrenheit 451 (serbian remake)

      (Anonimni srpski dobrovoljac iz okoline Sarajeva, iz zbirke Treba li spaliti Kiša?, ciklus Zbogom, obavezna lektiro)

      Palim danju, palim noću,
      Palim, brale, šta god hoću;
      Palim barok i modernu,
      Razne izme, postmodernu,

      Palim Džojsa, palim Džejmsa,
      Ruževiča, Servantesa,
      Palim Brodskog, Sen-Džon Persa,
      Hajdegera i Jaspersa.

      Palim Lorku i Borhesa,
      I Remboa i Markesa,
      Palim Kafku i Voltera,
      I Hašeka i Bodlera.

      Palim Vajlda, palim Prusta,
      U pederska ih jebem usta,
      I Joneska i Beketa,
      Jer mi apsurd mlogo smeta.

      I Andriće i Pekiće
      – Gore knjige kao kuće!
      Gori Ji đing, Zaratustra,
      Gore Vede, Kamasutra,

      Sveto pismo, Koran, Talmud,
      Gore Hristos i Muhamed,
      Gore Buda i Jehova,
      Pomiri ih vatra ova.

      Palim tuđe, palim naše,
      Palim Rašu i ustaše,
      Aralicu i Ćosića,
      Bećkovića, Brozovića.

      Jin i jang nek’ jedno budu
      Kad u vatru padnu ludu.
      Što ljubavni plam sastavi,
      Nek pepeo ne rastavi.

      Pisci plamte, ja uživam,
      O svetu bez knjiga snivam,
      Bez Kvržice, popa Ćire,
      Gutenberga i lektire.

      Knjige guta samo blesa,
      Srpski junak ždere mesa,
      Sarme, luka i pihtija,
      Njemu papir ič ne prija!

      Šta će knjiga na mom stolu?
      Tu je mesto vrućem volu,
      Režnjevima slaninice
      I poliću mučenice.

      Palim danju, palim noću,
      Palim, brale, što god hoću;
      A što hoću, to i mogu,
      Samo jedno još ne mogu

      – Da poletim sa zemljice,
      Penetriram kroz zvezdice,
      Dveri Božje da razvalim,
      Da života knjigu spalim.

      Dosijea kad sva zbrišem
      Knjigu smrti da napišem:
      Nema svetla, nesta tmine
      – Sve je ružan san prašine.

  2. Осуђујем све пријетње упућене новинарки Топаловић због њеног обиљежавања и честитања неуставног празника који се у босанскохерцеговачком ентитету „РС“ сматра „Даном РС-а“.

    Марија, у самом Дејтону се јасно наводи, у првим члановима Устава/Анекса 4, да се наставља државно-правни континуитет Босне и Херцеговине, што ће рећи да је БиХ била држава и прије Дејтона, односно да није тек „настала на рушевинама рата спајањем двије независне државе у некакву државну заједницу БиХ“, какав је уобичајени наратив скоро свих српских претполитичара на којима одгајају будуће генерације чинећи им тиме медвјеђу услугу.
    И да, то је Дејтон од свих прихваћен, па и српске стране. Сви закони који се нису измијенили још у самом Дејтону, односно који се нису измијенили након Дејтона договором свих, остају на снази све док се не измијене јер се, како рекосмо да стоји у Дејтону, наставља правни континуитет оне БиХ од прије Дејтона, дакле закони који су били и прије Дејтона. А у склопу сета закона који припадају том правном континуитету је и Закон о државним празницима по којем је Дан државности БиХ 25. новембар, датум који би по својој суштини требао бити или је барем некада, у неком временском интервалу, био прихватљив свим народима БиХ (па и Србима). Зато 25. новембар као Дан државности БиХ честитају сви страни државници и на његово обиљежавање долазе представници дипломатског кора у БиХ. Ето одакле је Дан државности изнад неуставног деветог јануара.

    То што је тзв. Народна скупштина РС-а (тек од Дејтона престаје бити „тзв.“ и постаје призната као бх. ентитет са својим овластима) још 1993. године ставила ван снаге закључке ЗАВНОБиХ-а и припремила терен за данашњу претполитичку и снажно националистички утемељену свијест код гласача у том босанскохерцеговачком ентитету који одбацује 25. новембар и његов значај, није проблем државе Босне и Херцеговине и њеног Дана државности.

    Свако добро.

  3. Чуј неуставан је Дан Републике Српске, Републике формиране у миру од стране Срба, формиране од стране јединог државотворног- уставотворног народа на територији бивше Југославије , а као уставна је Черчилово-коминтерновска подвала, та шпрдачина ратне 1943 године у Мркоњићу и Јајцу.

    Да је усташким и Алијиним следбеницима био важан српски Мркоњић град, не би се после договора и оне намјештене офанзиве да се намири 51% територије, све да дође до краја рата, у то доба из тзв. ослобођеног Вирпазара јавио муслимански новинар, зар не?

    Али јебо национализам, ЕВО НЕШТО КОНКРЕТНО, ЗА ОДГОЈ СРПСКОГ РОДА БИТНО, ЗНАМ ДА СЕ СВИ МРЗИТЕЉИ СРБА НЕЋЕ СЛОЖИТИ, АЛИ МЕ ЗАБОЛИ ЗА ТО, МЕНИ ЈЕ ВАЖНО ДА ТО СВАКИ СРБИН РАЗУМИЈЕ И ЊЕГУЈЕ КАО СВЕТИЊУ У СВАКОМ СВОМ ДОМУ.

    ЗНАЧИ, нека ми одговори било који муслимански-граџански правник на једноставно питање.

    Како може бити уставан било какав датум у рату, односно,како може бити оправдано било које насиље над Уставом у некој окупираној држави, па тако и 1943 године провођење уставног насиља коминтерновско-ватиканских БИТАНГИ над званичним Уставом окупиране краљевине Југославији?

    У ратном стању, или под окупацијом, могу се доносити само привремене мјере,чак и од легитимно изабраних пријератних посланика, такође се може насиљем ван снаге ставити Устав, али нема теорије, нити ће било која правна пракса рећи да је у току рата-окупације, легитимно мијењати било који члан Устава на окупираној територији, поготово не убацивати неке народе као конститутивне у важећи Устав окупиране државе, у овом случају Краљевине Југославије.

    Зар није необорива чињеница да су само Срби и црногорци били уставотворан народ прије првог свјетског рата, да су једини имали своје државе и да су своју државотворност унијели у стварање било које будуће државне заједнице овдје?

    Шта су унијели у Југославију словенци и хрвати, шта муслимани, шта македонци, шта шиптари?

    Да нису можда некад имали своју државу, да нису државотворан-уставотворан народ, па да нису случајно добровољном одлуком удружили своје државе 1918 године са краљевином Србијом и краљевином Црном Гором?

    П.С. Зато ја морално никад нећу признати било коју државу насталу на основу незанитог и неморалног комунистичког устава.

    Као легалиста, морам рећи да постоји Хрватска, Словенија, МХ Федерација и Македонија, државе настале-ослобођене на проливеној српској крви у два балканска и два свјетска рата.

    Српској крви која је у оба рата доста проливена и од већине тих народа,(нарочито у другом свјетском рату) посебно се то у великом проценту односи на хрватски и муслимански народ.

    Значи, да има образа било који становник из тих, на српској жртви насталих држава и Република, бар не би писао и говорио о томе какво право има државотворни-уставотворни српски народ.

    Иначе, јадан је сваки мој сарајлија, сваки човјек било које вјере, ко опрости Алији Изетбеговићу и његовим фашистима-фундаменталистима убијање сопственог народа у Сарајеву, на Маркалама, у Васе Мискина, на Добрињи……………………….

    Јадан је свако ко им опрости што су запалили Вијећницу у Сарајеву, па да онда после рата на тој истој Вијећници напишу да су је запалили „српски злочинци“.

    Нигдје у свијету се не пикају у људе они који убијају свој народ да потворе на друге, они који запале историјску грађу па потворе на друге,они који сруше стотинама и хиљадама година стара здања јер нису њихова, они који……… зар не Османе?

    Да,данас такви оптужују мој честити, славни и устваотворни српски народ, народ који је ослободио између осталог и Сарајево у оба свјетска рата, ослободио га од страног окупатора и њихових сарадника.

    Данас се тачно по реакцијама већине муслиманског народа види да је Сарајево мој српски народ слободио баш од ђедова, амиџа и дајџи ових који су 1992.1995 година убијали свој народ по Сарајеву и палили Вијећницу, све да би потворили да су то урадили „блоди“ Срби , тачка.

  4. Khal Drogo 10. јануара 2019. у 17:

    Узгред, нису Срби и није ВРС запалила зграду Вијећнице и националну библиотеку, није ни могла, није контролисала тај дио града, пожар није могао бити ни узрокован гранатом, то доказују снимци гдје је Вијећница букнула од доњег спрата, нема ни трагова оштећења зграде од гранате.

    Halo strucnjak,dzes bio dosad.Vidiga sto se napalio,negine ti posao u Dodikovom novom odredu:Lazi ,lazi me ,ti to radis najbolje…

  5. апостроф 11. јануара 2019. у 17:25
    Чуј неуставан је Дан Републике Српске, Републике формиране у миру од стране Срба, формиране од стране јединог државотворног- уставотворног народа на територији бивше Југославије ,

    Како може бити уставан било какав датум у рату, односно,како може бити оправдано било које насиље над Уставом у некој окупираној држави,

    Ovo je moj Nikola napisao ,sve u jednom komentaru.

    Znaci ako je nesto doneseno u miru mora znaciti da je ustavno iako je protiv tadsnje dvotrecinske vecine.

    Onda sam sebi skace u trbuh pitanjem:Kako nesto moze biti ustavno u ratu…

    Slag na tortu:jedini drzavotvorni narod su Srbi.

    Ostavljam ti mogucnost da se malo korigiriras,48 h.Ako to ne ucinis,svrstavam te u klasne neprijatelje tipa Horoz.A onda ..zna se

    Ti i jesi sumnjiv u zadnje vrijeme.Vamo moj Ahmed a tamo Horoz…Mi,ljudi,dradzanski orjentisani trazimo da se izjasnis.Tacka.

    1. „Kada su ga pitali, u jeku pokolja sarajevskih Srba pod ravnateljstvom muzicara Cace, zasto ne pomogne svom prijatelju Stevanu Tonticu, on je rekao: “ Treba da kopa rovove, sto se ne izjasni, zasto suti, znamo mi da je njemu srce na Palama. „

  6. Јасмине,

    прво-да, како може бити оправдано мијењање Устава државе под окупацијом, шта је ту спорно?

    друго, да, Срби су једини народ који је имао државу прије првог свјетског рата, у ствари, двије државе, Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору у којој се тада све и један црногорац православне вјере изјашњавао као Србин.

    Стварањем краљевине СХС 1918 године , Срби су унијели своје државе, односно, државотворност-уставортворност у Краљевину СХС-касније краљевину Југославију, па и комунистичку Југославију.

    Шта су тада унијели словенци и хрвати?

    Да ли је то чињеница?

    Да нису можда те 1918 године хрвати, словенци, македонци, шиптари, или муслимани унијели своју државу, државотворност, па тиме и уставотворност?

    П.С. Ја мислим да са изношењем чињеница нисам никог увриједио, нисам написао ништа ружно за било који народ, напротив.

    1. Срби су једини народ који је имао државу прије првог свјетског рата, у ствари, двије државе, Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору у којој се тада све и један црногорац православне вјере изјашњавао као Србин.

      Стварањем краљевине СХС 1918 године , Срби су унијели своје државе, односно, државотворност-уставортворност у Краљевину СХС-касније краљевину Југославију, па и комунистичку Југославију.

      Sve ja to,moj Nikola znamAli gdje si ti u svemu tome?

      Jesu li tvoji preci i tada zivjeli u Bih?Jesu.Jeli zadnji popis prije 1,sv rata uopste pominje Srbe u bih?Ne pominje.

      Sa cim se ti onda dicis da si drzavotvoran?

      Bili ste kao i moji preci obicno topovsko meso koje je ratovalo vecinom na Austrougarskoj strani.

      https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpski-marsali-i-generali-koji-su-ginuli-za-cesara/pvj4cfr

  7. Јасмине,

    немој ме зајебавати.

    Ово што си ти сад написао ја схватам да смо ми Срби из БиХ постали уставотворан народ у Мркоњић Граду?

    Краљевина СХС, шта је мој ђед Никола био кад је ослободио Сарајево, па кад су му наметнули краљевину СХС, Србин, или шта?

    Ја разумијем проблем муслимана, разумијем и проблем хрвата, разумијем и фрустрације, ма све разумијем, али ми нисмо на истом кроз историју, неки хоће да смо на истом, да смо сви у БиХ постали уставотворни у Мркоњићу, на мјесту гдје је неко у ратном стању кројио Устав окупиране и међународно признате Краљевине Југославије, тачка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *