Стефан Драгичевић каже: Овај народ је небески каква га цјелокупна политичка елита Србије води.

Пише: Стефан Драгичевић

Ко је икада истински вјеровао да нечије тјело мирно почива у гробу, а душа одлази код свемоћног? То важи само за оне који су пронашли своје најмилије, жртве етничких чишћења и разарања, а они који нису и данас дан воде борбу да их пронађу и достојно обиљеже њихово мјесто страдалништва.

За балканску политику и политичаре жртве су основни постулат преко којег се врше малверзације, сада када је прошло 16 година од рата и када сви требамо са једни другима да комуницирамо, ријешавамо проблеме које су оптерећавали једну, другу и трећу страну.

Маркачево избјеглиштво из засједе

Разочаравајуће и фрапантно звучи да једна суверена држава крије и подржава злочине, а да за исте нађе демагошки изговор оправдања. Како се може наћи оправдање за међународно проглашени удружени злочиначки подухват који је планирано и испланирано направио преко 200.000 прогнаних? За исте те прогнане господин Маркач каже „да су се они самоиницијативно организовали и почели да пакују кофере према Србији и Републици Српској због лошег животног стандарда“.

Испада да је у Србији и РС било тако добро економско-социјално стање за вријеме рата (упркос свим врстама санкција са запада) као да су требали доћи у обећавајући рај који ће им одмах створити нови дом, ново домаћинство и све ганц ново, а колективни центри…

Ма не, Маркачу је то бесмислено да схвати сиромаштво које је владало и влада на Балкану. Што је још горе, људи напуштају своја вјековна огњишта и иду у непознатом правцу, али углавном крећу се ка истоку јер им је тако неко рекао и да то личи као модерна сеоба народа. Толико лажи на једном мјесту да ме је срамота овдје и да их пишем тј. наводим, зато ћу о „оправдањима“ неком другом приликом.

Хаг суди злочинце само кад то одговара

Готовина и Маркач су посебни гоблени госпођи Косор која упркос Хашкој пресуди овом двојици генерала за удружени злочиначки подухват придаје пажњу за ослобођење од великосрпске агресије. Елем, увијек су овакве ствари служиле за прикупљање и убирање ситно политичких поена али забрињава нејасна позиција Брисела. Колико се сјећам 2002. ЕУ са тада неприкословеним Хавијером Соланом је јасно рекла екс Југословенским државама да раскрсте са прошлошћу и осуде сваки злочин као и да поштују Хашке пресуде иначе никада неће бити члан „велике и богате породицe“.

И шта сад?

Међународну заједницу не интересује њен став којег је заузела, а рекација и није потребна? Тако и треба. Да се покаже колико је међународна заједница јасна, објективна и сталожена по свим питањима у чије име су профитирали разни политичари, квази дипломате, аналитичари и остали добри и паметни англосаксонски интелектуалци.

Међутим, све ово набројано је процес којег ја називам западњачка малверзација која никада није крила да је богати посматрач из прикрајка који увијек има тим за које ће симболички и финансијски навијати.

Оно што се дешавало у току Другог свијетског рата на простору некадашње НДХ-а постепено се примјењује и данас. Али лукаво, а не као тада „јавно и транспарентно“ – насилно покрштавање. Сада људи из Хрватске који живе у Србији или Републици Српској када дођу да изваде свој родни лист народност им је прецртана. То се не дешава само са живим, него и са мртвим. Зашто? Пошто је Хрватска пред вратима ЕУ жеља је да јасно и недвосмислено прикаже као тачном своју тврдњу „да на простору Хрватске 92-95“ није било етничког чишћења.

Патријарх Павле и његови шиптарски рођаци

Неки дан читам у Пресу о томе и напросто сам био згрожен када сам дошао до чланка у коме Невенка Стојчевић прича о свом оцу Станку Стојчевићу рођаку нашег Патријарха Павла који је насилно покрштен у Албанца! Слично овом сценарију десио се и породици Арсеновић, када је Предраг Арсеновић покрштен у Хрвата. Замислите само колико има оваквих нересавјетљених примјера, а наша држава о свему томе ћути?!

Не знам нити ме интересују у каквим су личним односима Тадић и Јосиповић али на овакве нељудске чинове који се раде у хрватским матичним књигама живим и умрлим Србима ради неких интереса, захтјевају хитан одговор државе Србије. Увијек заборавим да су код нас демократе на власти па искрен да вам будем не очекујем никакву реакцију званичног Београда јер сам од њих навикао да се само могу извињавати.

Што се тиче фалсификовања, ту наравно није крај. Сјећате ли се када је вршен попис у Хрватској и када се Срби у селима Смилчић и Вишков нису смјели изјаснити као православци већ као „гркокатолици“? Е, таква дискриминација је и данас на сцени у демократској Хрватској па тако да Срби тамо заиста имају лијеп и лагодан живот. Ја им искрено завидим. Етничко чишћење и данас потајно траје, а онима који тај појам посматрају само у контексту оружаних сукоба поручујем им да поразговарају са српским живљем у Хрватској.

Нико никада из Брисела није дигао глас против свакаквих испада и Косорове и хрватске политике која своје национално право брани чашћу и борбеношћу осуђених генерала. То је у неку руку за мене и прихватљиво јер је Хрватска не одговорна него преодговорна за своје војнике, генерале и политичаре из времена деведесетих. Цијела Хрватска осјећа потребу да својим „бранитељима“ помогне у сваком смислу.

Финансирање одбране у Готовини

Финансирање одбране Готовини у овом жалбеном поступку од стране државе Хрватске је за мене потпуно нормално јер држава стоји иза свог генерала „неукаљаног образа и честитости“. Замислите само када би овај демократски режим у Србији хтио да финансира генерала Младића. Нити државне помоћи, нити неког политичког оправдања… Важно је да Брамерц да „зелено свијетло“ за неке визуелне интеграције Србији, нека генерал труне у затворској ћелији играјући шах са осталим оптуженим.

Гдје је сада господине предсједниче Европа? Или онај слоган са прошлих избора „Европа нема алтернативу“? Шта значи Европа нема алтернативу уважени господине предсједниче? Да продамо и предамо све што нам значи или нам је значило?

Продајмо све што нешто вриједи, не дајмо обичном и јадном сељаку неки подстицај за тржиште да прехрани своју породицу и домаћинство, предајмо све што од нас тражи Хаг, Брисел, Вашингтон, предајмо сјевер Косова јер ће то бити нови услов евро-нато интеграцијама, усвајајмо сваке године бољи и бољи Статут Војводине, предајмо митропију Црногорско-приморску новој ЦПЦ, дајмо тиху сагласност Ђукановићу да од црногорских Срба прави нову нацију, језик, цркву…

Је л’ то Европа у коју ми тако силно желимо, да ће нам срце од узбуђења откуцати задњи сат, када будемо пред њеним вратима, уважени предсједниче?