Мало је фалило да њемачки сателит падне на Пекинг
Ових дана је откривено да је Пекинг за само седам минута избјегао уништење када је у октобру прошле године њемачки сателит Розат, тежак двије и по тоне, двије деценије након свог лансирања пао на земљу. Сателит који је на крају пао у Бенгалски Залив летио је право ка кинеској престоници, а његов пад на град […]
Ових дана је откривено да је Пекинг за само седам минута избјегао уништење када је у октобру прошле године њемачки сателит Розат, тежак двије и по тоне, двије деценије након свог лансирања пао на земљу.
Сателит који је на крају пао у Бенгалски Залив летио је право ка кинеској престоници, а његов пад на град би, да је до њега дошло, био катастрофалан: огромни кратери, прекинуте линије за снабдијевање горивом, експлозије, срушене зграде и велики број људских жртава у метрополи са 20 милиона становника.
Према саопштењу Манфреда Вархаута из Европског центра за свемирске операције у Дармштату, “Пекинг је лежао директно на путу посљедње орбите сателита, а наше рачунице су показивале да ће уколико у Земљу удари након 7 до 10 минута, сигурно погодити кинеску престоницу”.
Када сателит попут овога откаже миљама изнад наше планете, научници немају више начина да га контролишу, али треба имати у виду и да сателит лети таквом брзином да десет минута у свемиру веома дуго вријеме.
“Ако у земљу удари минут раније, наћи ће се у Сибиру, а минут касније већ је у Тихом Океану”, каже Вархаут.
Пекинг је овог пута имао среће да је сателит пао седам минута касније него што се очекивало, и на тај начин га мимоишао, али стручњаци за свемирске летелице вјерују да је само питање времена када ће нешто од свемирског отпада такве врсте пасти на неко насељено мјесто и изазвати разарање великих размјера.
То се наводи као разлог због којег је у Њемачкој тренутно у току програм изградње свемирског штита који финансира ЕУ, а који "има за циљ да планету сачува од залуталих астероида, али и од свемирских летјелица људске производње које се на непланиран начин враћају кући".