Макрон попустио пред жутим прслуцима, али само на пола године

Француска влада је одлучила да на шест мjесеци одложи планирану таксу на гориво која је изазвала масовне протесте стотина хиљада грађана протеклих седмица.

среда, децембар 5, 2018 / 17:20

Пише Јелена Каваја, Политика

Иако је за викенд одлучно поручивао да неће попустити пред захтјевима „жутих прслука”, предсједник Емануел Макрон је према сазнањима агенције АФП у понедељак увече донио одлуку да суспендује спорну мјеру, након што је влада завршила консултације са свим политичким странкама.

Премијер Едуар Филип је јуче рекао да влада није глува и слијепа за гњев народа.

„Французи који су обукли жуте прслуке желе да се порез одбаци и да њихов рад буде плаћен. То је оно што и ми желимо. Ако владајућа већина није успјела да убиједи Французе, онда нешто мора да се мијења”, рекао је премијер.

Најавио је да се порез неће примјењивати док се не спроведе јавна расправа са онима на које ће се највише одразити. Такође је рекао да насиље мора да престане. Због страха од новог нереда отказана је утакмица Пари Сен Жермена и Монпељеа која је требало да се одигра наредне суботе.

Истакнути чланови Макронове странке Република у покрету (ЛРЕМ) рекли су да ће влада од јануара можда повећати и минималну плату у оквиру мјера помоћи домаћинствима с најнижим приходима, пренио је Ројтерс.

Одлука представља велики заокрет предсједника Емануела Макрона после 18 мјесеци на власти и прилично је посрамљујућа будући да је доноси у тренутку док се на конференцији у Пољској разговара којим мјерама обуздати штетне климатске промјене. Поскупљење горива требало је да буде мјера одвраћања возача од дизела како би се смањило емитовање гасова са ефектом стаклене баште.

Аналитичари оцјењују да је социјални проблем ријешен онако како се у Француској одувијек рјешавао, уступком владе, а да је Макрон обећавао управо супротно – да ће прекинути праксу капитулације пред захтјевима улице, подсјећа Би-Би-Си.

Представник „жутих прслука” Бенјамин Коши рекао је да одлука власти представља „или прикривени презир или спрдање с Французима да би им се за шест мјесеци увео порез”.

Лидер опозиционих Републиканаца у сенату је казао да је одлагање апсолутно неприкладно, а Марин ле Пен, лидерка крајње деснице, да је порез требало сасвим одбацити. Некадашња министарка екологије социјалиста Сеголен Роајал поздравила је одлуку.

Рупа у буџету од две милијарде евра која ће настати због суспензије таксе надокнадиће се одговарајућим кресањем трошкова како буџетски дефицит не би био већи од планираних 2,8 одсто, рекао је један извор француске владе за Ројтерс.

Порез је очито био само повод да се покрене нагомилано незадовољство грађана због пада животног стандарда. Преко интернета је организован покрет такозваних жутих прслука који је од 17. новембра три суботе заредом извео на улице грађане широм Француске, а највише у главном раду. Прерасли су у побуну против председника који фаворизује елиту, а не чини ништа да помогне сиромашнијим слојевима. Премда углавном мирни широм земље, у Паризу су били изразито насилни. Три особе су изгубиле живот, а ухапшено их је више од 400. Прошле суботе је демолирана Тријумфална капија, спаљено више од сто аутомобила и разбијено много излога у сезони празничне куповине.

Макрон је оптужио политичке противнике да су узурпирали покрет како би блокирали његове реформе. Некадашњи банкар и министар економије дошао је у Јелисејску палату средином 2017. са обећањем да ће обновити економски раст и повући страна улагања. У кратком року је променио закон о раду у корист послодаваца а на штету радника и смањио порезе богатима како би стимулисао инвестиције. Тиме је зарадио епитет предсједника богатих и изазвао гњев средње класе и радника који једва састављају крај с крајем. Њих је највише у руралним областима и на периферији великих градова и њих је посебно изнервирало најављено увођење таксе на гориво од јануара јер више користе аутомобиле.

Изненадно попуштање уздрмаће и Макронову репутацију предсједника који је спреман да мијења Француску. До сада је говорио да нема попуштања, али сада када му је популарност једва изнад 20 процената, а премијеру Филипу 26, и тек га чекају велике промјене попут пензионе реформе, мора наћи начин да смири турбуленције.

Такође је свјестан да бијес против владајуће гарнитуре који „жути прслуци” распламсавају може да му донесе невоље на изборима за Европски парламент следеће године. Макрон их представља као битку између прогресивних снага, којима тврди да припада, и популиста крајње деснице и љевице, којима расте популарност.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *