Maкарска: Новинар правио листу пожељних и непожељних гостију

Ивo Ћурковићу извршни уредник магазина "Макарско приморје", листа у власништву Града Макарске написао је да је "Бољи је један гост који ће дневно оставити 500 евра него њих десет који ће оставити по 30 евра или њих неколико стотина или хиљада који викендом долазе из БиХ на једнодневне излете…" ХСС-ов министар туризма Дамир Бајс, иначе […]

среда, јул 27, 2011 / 19:00

Ивo Ћурковићу извршни уредник магазина "Макарско приморје", листа у власништву Града Макарске написао је да је "Бољи је један гост који ће дневно оставити 500 евра него њих десет који ће оставити по 30 евра или њих неколико стотина или хиљада који викендом долазе из БиХ на једнодневне излете…"

ХСС-ов министар туризма Дамир Бајс, иначе ХДЗ-ов коалициони партнер у Влади Хрватске у неколико наврата је на различитим сајмовима и скуповима, посебно на онима источно од Хрватске истицао како "У Хрватској нема туриста првог и другог реда и сви су гости једнако добродошли".

Ћурковић то очито није чуо па је у подужм "истраживачком" тексту, бројећи крвна зрнца и завирујући у новчанике туриста са којима се возио, дошао до података да туристи од Бањалуке до Читлука за једнодневни пут до Макарске издвајају највише 15 евра, да воће за педесет центи купују у свом комшилуку, сендвиче носе од куће…

"Такви гости дођу, заузму мјесто на плажи, купају се и угодно проведу дан. Евентуално се туширају што кошта двије куне у Макарској док на нашим осталим плажама то је бесплатно. Мокрење обављају у мору, а ВЦ користе само у крајњој потреби. Вјеројатно нема јефтинијег начина како провести угодан дан на мору", пише Ћурковић.

Након Дијане Чуљак која је прошлог љета у Дневнику 3, у коме је угостила градоначелника Омиша Ивана Шкаричића, упитала колики проблем представљају једнодневни гости који се спусте из Босне Херцеговине, а ништа не троше, не заузимају апартмане и заправо заузимају мјесто на плажи које притом нису ни платили, појавио се још један бриљантан новинарски ум кога плаћају грађани Хрватске.

Додуше, његов утицај је пуно мањи јер ријеч је о новини која се штампа у 3.000 примјерака, а не прода се ни трећина од тог броја. Са друге пак стране насловница Макарског приморја "Гости су вишак", била је присутна седмицу дана на свим киосцима широм Ривијере.

Град који живи од туризма јасно је показао што мисли о гостима из државе који га највише посјећују. Отприлике исто што и Нијемци о Жидовима прије и за вријеме Другог свјетског рата – Јуден раус! Није тешко замислити како су се гости, који су новине видјели, осјећали.



0 КОМЕНТАРА

  1. Предлажем да Влада РС уведе субвенције (аутобуси, гориво, за понијети-воће, сокићи за малољетне а пиво за одрасле, те сендвичи разноразни) на једнодневне излете на приморје (добро)сусједне нам државе, како би могли масовно да им заузимамо плаже и запишавамо море!!! 😀 😛

  2. Кроз ту србофобичну државу сам прошао прије 5 година, и никад тамо нећу отићи на љетовање. Поред братске нам Грчке не пада ми напамет да идем у лијепу њихову. Ем што је лијепа, братски народ, културе и историје колико ти душа пожели! Све имају што ти душа пожели…

  3. Заборавих написати да сам крштен у Грчкој православној цркви, кад одем тамо код пријатеља, и упознаш неког кажеш му одакле си (Република Српска – СРБИЈА) одмах те зове да дођеш код њега кући на ручак иако те зна десетак минута. Моја нека филозофија је да ми је пријатељ онај ко те позове да ручаш са њим, да подијели храну са тобом, БЕЗ НЕКОГ ИНТЕРЕСА.

  4. Да смо нормални, никад тамо не би ни ишли. Гори су ми срби који иду у хрватску на море, него парага, туђман, томпсон и редакција овог листа заједно. Има јефтиније море у египту, тунису, ма и албанија ми је дража него дукљанске и хрватске усташе

  5. Još jedan primjer kako kapitalizam gazi čovjeka !!
    Čovjek više nije čovjek već cifra broj novčanik euri itd.
    A onaj koji je bez eura nije ništa više od nekog korova, parazita psa lutalice , baš se pitam gdje će nas to odvesti jednog dana !!!

    @psihodelija, 28.07.2011. 09:20:34
    Nasmija me dobro sa ovim masovnim „zapišavanjem mora “ :D:D:D:D

  6. Већ сам написао да је аутор чланка луд , али луђи су ми они који се пале на небулостичне текстове неких тамо назови новинара. А ко ће гдје на море је лична ствар сваког појединца и глупост је убјеђивати некога гдје треба а гдје не треба ићи. Само , чини ми се да ће мало њих уопште видјети било које море.

  7. anja banja luka, 28.07.2011. 16:52:23

    По начину размишљања рекао бих да је Иво Ћурковић заправо псеудоним, иза којег се кријеш! 😛

    То што ти зовеш мазохизмом, ја називам јединим рјешењем (камо среће да тако могу рећи) „неколицине“ људи да, од почетка рата до наовамо, осјети море, или што је још тужније покаже дјетету да тако нешто уопште и постоји!

    Елем, ја сам више склон размишљању које сам већ горе навео, а поновићу га још једном, да власт треба да финансира једнодневне одласке тамо, боље да уљепшају људима мало викенд него да бацају паре на разноразне интернет презентације 😉

    Док то не учини наша власт, имаш позив да идеш са мном, о мом трошку наравно, да видиш како је лијепо попити туборг грин на којем пише „made in serbia“ и послије тога, како рече господин Ћурковић алијас „ања бања лука“ извршити запишавање чистог хрватског мора! B-)

    Као што би рекли на рекламици http://www.youtube.com/watch?v=OZKAK9WDBeM „ЈЕДИНСТВЕН ОСЈЕЋАЈ“!!!

  8. Ко је говорио о једнодневним одласцима тамо и мазохизму везаном за то?

    Мазохизам је то што Срби имају потребу да дају новац тамо гдје их не поштују, да плаћају некоме ко им СВАКЕ ГОДИНЕ запали аутомобиле, претуче неколико туриста…

    Немам намјеру да идем тамо гдје ме не поштују. Али, ако ти имаш потребу да ми платиш да идем… није проблем, ако могу да поведем још некога. Ти плаћај, ми ћемо да уживамо, макар за викенд!

    :P:P:P

  9. Једите код Џоа, 29.07.2011. 16:24:39 [10981]
    Ања би повела неког из врха партија ако не и лично броја 1.Ања гади ли се теби ући у лојаво море у Макарској кад видиш мале сунете на плажи?

    Te male sunete su vam mame primale u usta i medzunozje 500 godina,nije zar da su vam dosadili.

  10. Шалим се Џони! Наравно да никада не бих ишла тамо на море, на једнодневне, стодневне или како год приче… и о томе одавно овде пишем. То сам обећала себи још оног дана када сам видјела све оне силне људе 1995. на улици, без ишта, који су пошли на пут без повратка. Отићи тамо и платити некоме нешто тамо… било би посвађати се са неким принципима, прекршити обећање дато самој себи… а ја ипак нисам такав тип!

  11. Једите код Џоа, 29.07.2011. 00:01:52 [10923]
    Сав се стресем кад видим осунећено дијете на плажи.Зато никад не бих љетовао у Макарској,Тучепима,Башкима Водама итд.Идем тамо гдје је све по мом.

    Ti bas na mater,i ona se sva strese kad ga vidi,a tek kad ga primi,uh !!!

  12. Шта сам претјерао?Прљави су,једу на плажи,смрде.Згаде ми море.Нема то везе са фашизмом.Хрвати и други су о.к.Ал кад видим мале сунете како вичу бабо,бабо ко да сам се вратио у деведесет прву негдје у средњу Босну.Би ли икад могла биту у љубавној вези с Бошњаком?Ал искрено реци.

  13. anja banja luka, 29.07.2011. 16:56:36

    Е за ово ћу ти платит два дана мора.Сад би те пољубио ал немам осим ових смајлија смок ил срце.Знао сам да имаш принципе.Ти си наше српско благо.Бог те благословио.Само се удај и рађај дјецу.

  14. „Vrli novi, ekonomski fašizam, kako vidite, nema ništa protiv Bosanaca – ili Čeha, Srba, Moldavaca i drugih gostiju viška – zbog njihove nearijske antropometrije ili nečiste krvi, već isključivo zbog njihove, jezikom Studije – “platežne sposobnosti”. Otrpjeli bismo mi što nam Bosanci pišaju u more, samo da troše petsto eura dnevno, kao što plaćaju “kvalitetni gosti” kojima ćemo u svrhu pišanja rado otvoriti i usta.“
    http://www.jutarnji.hr/boris-dezulovic–ekonomski-nacizam-u-turistickom-rajhu/963248/

  15. bake, 29.07.2011. 17:02:10 [10996]

    „“ljepotice moja BOSNJACI postoje vise od 1000 godina““

    „““Zapamti Bosnjaci su stariji od Srba.““

    У првој реченици износиш толику лаж да ни сам не вјерујеш у исту. Али ето бошњаци постоје 1000 година!!
    Прво кад говоримо о том раздобљу то је 10 вијек.
    Нађи ти мени иједну џамију из тог периода или било коју другу богомољу гдје су то данашњи бошњаци задовољавали своје вјерске потребе.
    Само немој оно о „богумилима“ и молитвама под ведрим небом или неким пећинама, сувише је отрцано.

    Најбоље је то описао Мехмед Меша Селимовић;
    „““Најзамршенији људи на свијету.
    Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама.
    До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо.
    Али нисмо постали ни нешто друго.
    Стали смо на пола пута, забезекнути.
    Не можемо више никуд.
    Отргнути смо, а нисмо прихваћени.
    Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије.
    С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења.
    Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мрзњом.
    Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо.
    Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње.
    А све се плаћа па и ова љубав.“““

    Српско родољубље код муслимана није новијег датума – не односи се само на 19. и 20. столеће. Остао је писмени траг о Мухамеду Хеваји из Тузле. Он је средином 17. столећа писао песме о Србима хришћанске и муслиманске вере. Пророчки је закључио да ће зло задесити нацију ако се буде делила по религиозном шаву – ако нација заборави да су муслимани и хришћани од једног оца и једне мајке:
    “Отац један, једна мати, Прво би нам ваља знати, Јер ћемо се паски клати…“
    Почетком 19. столећа, један од првака муслимана у Мостару, Али-ага Дадић, оснива политички покрет и тражи аутономију Босне и Херцеговине у Турској. Његови следбеници су, подједнако, и муслимани и православни. Ово је било превише за турску власт. Она се уплашила жешћих захтева Срба оба закона у Босни и Херцеговини, који су могли да се поведу за примером Срба у Србији, где је буктао Први српски устанак. Да не би изазвали отворену побуну у БиХ, Турци нису смели да затворе или погубе Али-агу Дадића, него су га, тајно, отровали.
    Синан-паша Сијерчић из Горажда је, крајем 18. столећа, чинио све да муслиманима укаже на њихову припадност српској нацији. Свакако, у то време, био је то опасан корак за муслимана и високог достојанственика Турске. Но, Синан-паша се није обазирао на опасности. Штитио је православне Србе од разузданих турских зулумћара, најчешће придошлица из осталих крајева Турске. Помагао је обнављање православне цркве близу Горажда – задужбине Херцега Стефана. Синан-паша је неговао успомену на своје православне претке. Имао је писмене записе да су били српски племићи Шијеринићи у средњевековној Босни. Шијеринићи су огранак још познатије племићке породице Лучића. Кад је Синан-паша Сијерчић, као један од команданата у турској војсци, кренуо против српских устаника у Србији, блиским пријатељима је рекао да би желео да Турци буду поражени, па макар и сам главу изгубио. Жеља му је испуњена. Срби су победили на Мишару 1806. године, а Синан-паша Сијерчић је, у тој бици, погинуо.
    Живот је, због српства, изгубио и песник Сејид Вехаб Илхамија из Жепче, јер је, својим стиховима, нападао турску власт. У једној песми је написао: “Турчин нема амела. Кривда правду замела…“ Турци су га затворили у Травнику и удавили 1821. године.
    Стихови Омер-бега у песми Лети пјесмо су треперили изговореном поруком Његоша и притајеним мислима Османа Масхар-паше:
    “Желиш видјет љутог лава, за слободу што се бори, ти полети, пјесмо моја, оној малој Црној Гори. Под Ловћеном на камену Наћеш тамо оног лава, Што слободи крчи пута Оштрим мачем и гуслама. Понеси му поздрав вјерни Зарад среће братског гледа, Крв нас веже, а не д’јели Вјера Христа, Мухамеда“.
    Велики родољуб међу Србима муслиманима био је Авдо Карабеговић Хасанбегов. Он ће, у “Босанској вили“, Сарајево, 15. јуна 1898, објавити песму У очи Видова 1898 и у њој ће, пун слутње о могућем будућем братоубилаштву, преклињати да се српски завичаји загрле:
    “… Еј, Косово тужно и жалосно! Склањали се за високе горе Јарко сунце сјетно, невесело, Да не гледа ђе се браћа боре? Да не гледа мачеве крваве Ђе брат брату кроз груди пробада, Да не гледа срца издајничка Ђе паклена злоба, завист влада. Да ли чекаш ај, Косово тужно! Нове братске борбе и мегдана? Да ли чекаш – еј судбино клета – Сретнијега туде Видов дана. Или чекаш да изглади врјеме Црне боре са твојега чела, Да на гробљу праотаца својих Загрле се браћа превесела. Да ли чекаш братско разбојиште, Опет бојна труба да затруби? Или чекаш – ах злаћани санци – Да се Призрен с Авалом пољуби?!
    Ту српску свест код муслиманских устаника, борбу против окупатора из Азије за ослобађање Босне и Херцеговине и припајање Србији, препознао је немачки историчар и писац Леополд Ранке. У књизи Србија и Турска у деветнаестом веку, Ранке ће, на стр. 114, навести да су Срби муслимани певали:
    “Ми идемо на Косово равно, Где нам стари славу изгубише, Стару нашу славу прађедовску. И ми ћемо на пољу Косову Ил’ изгубит вјеру и јунаштво, Или ћемо, ако Алах даде, Душманина свога побједити, И у Босну вратити се славно“.
    Бројни су примери муслиманских првака који су следили тековине муслиманско-православног устанка против Аустрије 1882. године. Најугледнији међу њима, био је Мехмедбег Капетановић-Љубушак. Он је 1887. године написао збирку пословица, песама и анегдота: Народно благо. Ово дело је штампао ћирилицом. Поклонио је своје земљиште код Бихаћа и Санског Моста за подизање православних цркава и парохијалних домова. Његов син Ризабег је пригрлио очево српство – писао је родољубиве песме и штампао их у српској Босанској вили.
    Да је свест о припадности муслимана српском стаблу била однегована међу народним првацима пре стварања Југославије, показује муслимнско-православни уговор о уређењу Босне и Херцеговине од 1902. године, којим је покушано спречавање аустријске намере да све дошљаке у Босну и Херцеговину (странце) представи за Хрвате и да српски језик прогласи “земаљским“, или “бошњачким“. Зато су Глигорије Јефтановић, Војислав Шола, Алибег Фирдус и Бакирбег Тузлић унели
    Члан 11:“Народни и службени језик је српски, а писмо ћирилица. Не признаје се право завичајности никоме – ко је дошао с окупацијом или после ње, па ни њиховим потомцима, макар да су у Босни рођени“.
    Тих првих година двадесетог века, све је наговештавало братство истородних муслимана и православаца. Тако су муслимани основали Српско муслиманско потпорно ђачко друштво и почели да издају часопис Гајрет. Председник Друштва је Мехмедбег Фадилпашић, велепоседник из Сарајева. Уредник Гајрета, од 1907. је Осман Ђикић и часопис руши оквире међусрпске верске подељености. Залаже се за српство и муслимани престају да се зову Турцима, схватајући да припадају српском роду. Осман Ђикић, са Смајом Ћемаловићем, покреће и часопис Самоуправу, 1910. године. Атмосферу српског родољубља међу муслиманима Босне и Херцеговине, крајем 19. и почетком двадесетог столећа, најупечатљивије приказује и поменута лирска песма Србина муслимана Аливерић Тузлака, Аманет од ђеда, објављена у Босанској вили, 1898.
    Тих година, муслимани Босне и Херцеговине пролазе, пред аустријским властима, као и саплеменици православни. Ибрахим Балта, Херцеговац, постаје чувени четник код војводе Војина Вука Поповића. Погинуо је 1912. године, у борби против Турака. Изет Телалбашић, пред аустријским судом у Бихаћу, изјављује да је Србин, од рођења. Чланови “Младе Босне“ и борци за ослобађање од аустро-угарске окупације су: Ђулага Буковац, Мухамед Мехмедбашић, Мустафа Голубић и други. Др Авдо Хасанбеговић, дугогодишњи председник Гајрета и сенатор, био је у српској војсци у Првом светском рату. Борио се на Добруџи и Солунском фронту. Одликован је “Карађорђевом звездом“.
    Српска свест код многих муслимана је била непоколебљива и у Другом светском рату. То показује и пример судије из Мостара Мује Пашића. Кад су хрватски војници (усташе) тражили од Срба да предају своју имовину хрватским властима, Мујо Пашић је дотерао бицикло и рекао:
    “Ја нијесам човјек берзе и спекулације. Стари су ми били Срби, српски мислили и осјећали – и кад је свањивало и смркавало, како за вријеме Југославије, тако и под Турском и Аустријом. И ја не могу ништа друго бити. Ваше наређење односи се и на мене и ево вам бицикло“.
    Али, није само овај херојски поступак Мује Пашића предат забораву. Мало је познато да је Мујо Пашић, заједно с Фехимом Мускадићем, др Исметом Поповцем и другим муслиманским првацима, био четири године у четничким јединицама, под командом Драгослава Драже Михаиловића.
    СРБИ МУСЛИМАНИ О СРПСТВУ – ПОТОМСТВУ (песме с краја 19. и почетка 20. столећа)
    Омер Скопљаковић: Ж Е Љ А … Душмане мрзи, а Српство љуби, Тако ми сине ти био жив, Пане ли бабо у борби љутој, Освет’ га сине, соколе сив…
    Авдо Карабеговић: ОХ, ТА ЉУБИМ ТЕ… … Тако ми правде Вишњега Бога Тако ми српског Имена мога… Противу ислама, То ништа није, Син Отаџбину, Љубити смије.
    Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић: СРПСТВУ Из мог срца, из пламених груди, Из уздаха, из душе, из снова, Теби Српство, моја срећо драга, Лети, ево, лака пјесма ова!… Суза чиста; суза душе моје, Суза, што ме милом братству веже, Суза вјернаљубави и крви, Теби, Српство, што ме вјечно стеже!
    Аливерић Тузлак: ЗНАМ ЈЕ ШТА САМ … Ево пјесме, није вјешта Ал’ за својим лети јатом. Немојте ме више вр’јеђат’ Зовите ме Србом, братом!
    Нуридин Ибнул-Хаџер: ПЈЕСМИ Уздижи се, пјесмо моја, Из пламених, српских груди, Смјело лети кроз крајеве, Ђе год сл’јепи гуслар гуди! Уз гусала гласе миле, Ђегод чујеш да се поје, Ту слободно спусти крила, Ту ћеш наћи браће моје… Ал’ међ’њима ако видиш, Ко те кривим оком гледи, Тог се клони! Изрод то је, Тому демон стопе сл’једи. Уздижи се пјемо моја, Из пламених, српских груди, Смјело лети кроз крајеве, Ђе год сл’јепи гуслар гуди…
    Аливерић Тузлак – СРПСКИ ЈЕЗИК , песма против аустријске одлуке да се српски језик зове “земаљски“ – касније и“бошњачки“: Српски језик, рајски језик – Не што њиме збори раја, Већ за то, што у себи Све милине звука спаја. Српски језик, рајски језик – Знаш како с’ у души хори, Кад нам мајка, кад нам сестра, Кад нам љуба њиме збори. Српски језик, рајски језик – Знаш како нас он потреса, Кад нам гуслар њиме пјева, Те нас диже у небеса. Српски језик, рајски језик – Ране вида, л’јечи боле, Знаш како нам души прија Кад нас, старци њим соколе. Српски језик, рајски језик – За то велим, што да кријем: Сваки онај Богу гр’јеши, Ко га зове земаљскијем.
    Поучна је порука песника Омер-бега Сулејманпашића – Деспотовића:
    УСТАЈТЕ БРАЋО
    Тешка је мука робоват, браћо, На лицу ропски носити срам, Устајмо, браћо, на борбу свету Душанов треба поновит’ храм… … Ој, Србе, брате, пружи ми руку, Признај ми, драги, да сам ти брат! Заједно ко два хајдемо лава Прот’ црног врага водити рат! … Спасите дјецу, спасите народ, Даће нам помоћ и драги Бог! Јер Алах драги увијек чува И штити роба правога свог!
    ЖЕЉА
    Кроз српски свијет, кроз свијет цио Свакога брата поздрави мог, Та сви смо синци једнога дома, Поштена српског сви дома свог. Нек иста мисо грије нам груди, Кад иста боља таре нам врат, Поштена жеља у Српству милом Да смо сви сваком: ко брату брат.

    Међу задње покушаје дела муслиманске интелигенције у БиХ да успотстави сарадњу са Србима спадају краткотрајна настојања Адила Зулфикарпашића и Фикрета Абдића али су потом елиминисани из јавног живота.

    Песма Србина муслимана Аливерић Тузлака, објављена у Босанској вили, 1898:

    Аманет од ђеда

    У долафу мога ђеда
    с десне стране у претинцу,
    кад још бијах грјешно д’јете
    виђах малу иконицу.

    Прикрадох се да разгледам,
    Каква ли је на њој слика,
    Бјеше сребром опточена
    Слика Ђурђа мученика.

    Ја то онда нисам знао.
    Зазир’о сам од аждаје,
    Ал’ с аждајом ко се бори,
    Осјећ’о сам, јунак да је.

    Само зато, само зато,
    Ја пољубих тог човјека.
    Ђед униђе – ја се збуних –
    А он рече: ‘Нека, нека!

    Истог Ђурђа, љубили су
    Наши преци ко свечари,
    Па зар да јађунах љубнут’
    Што љубљаху наши стари.

    Ал’ ти н’јеси пољубио
    Само хадер – илијаза,
    И пољупце си пољубио
    Својих рахмет праотаца’.

    Тако ђедо, ал’ он оде
    Већ одавно с овог св’јета,
    А ја чувам иконицу
    Поред других аманета.

    Ал’ ја зато, Алах-икбер,
    Чврсто с држим свог мезхеба,
    А мезхеб ми ништ’ не смета
    Да србујем како треба“.
    пре више од годину дана

  16. @kubadoros

    „Прво кад говоримо о том раздобљу то је 10 вијек.
    Нађи ти мени иједну џамију из тог периода или било коју другу богомољу гдје су то данашњи бошњаци задовољавали своје вјерске потребе.
    Само немој оно о „богумилима“ и молитвама под ведрим небом или неким пећинама, сувише је отрцано.“

    Covjece kakve veze imaju dzamije sa postojanjem Bosne. Bosna je bila i prije dolaska islama, cak sto vise Islam su donijeli oni koji je okupirase, dakle akgresori! Moras shvatiti da su od njih branili Bosnu nemuslimani. Svoju krv su dali za Bosnu, a to su tvoji preci dok danas nemuslimani u Bosni preziru zemlju za koju su se borili njihovi preci

    Bosna nikad nije bila samo Islamska a njeno postojanje od banovine preko kraljevine pa na kraju drzave peroteze se preko 10 stoljeca… ko je kakve vijere bio to nije bitno. nek moje dijete odabere vjeru po svom izboru ali nema pravo rasturati Bosnu jer ona nije njegova i duzan je cuvati za nova pokoljenja!

    ja se ne mogu nacuditi gomili gluposti koju vi pisete ovdje a jos vise onom ko vam usadi toliko debilizma. Cuj njegovog poredjenja bosnjaka sa islamom i dzamijama pa ne postoje bosnjaci niti Bosna od Islama…

    http://www.zemljabosna.com/povelja_stjepana_kotromanica.html

    Evo ti povelja u kojoj se jedan od najznacanijih vladara Bosne 100 godina prije dolaska Islama naziva BOSNJANINOM..

    ali naravno vi to niste ucili pa sad ovakve gluposti pisete!… Mogu misliti kakve glusosti si pisao u nastavku teksta….

  17. rixadu, 04.08.2011. 00:14:34 [11253]

    Obavazno citanje za sve u BiH

    Nasa istorija nije prvenstveno istorija Raske i Nemanjica. Nasa istorija je istorija nase srednjovjekovne srpske banovine i kasnije kraljevine Bosne.
    Dosta je vise falsifikata koji dolaze iz Sarajeva. Doslo je vrijeme da se uci i o nasim kraljevima koji su se ponosno borili i vladali ovom zemljom. I nezboravite, posljednji kralj Bosne je bio i despot Srbije
    Ovo je 30 min kurs istorije bosne, dokaz da je bosna od pamtivijeka bila srpska banovina pa onda kraljevina sve do pada. Jos uvijek smo zarobljeni u svjoj zemlji i potpisnuti na samo 49% teritorije!

    Pregled
    Shvatanje Konstantina Porfirogenita iz prve polovine X vijeka da je Bosna bila dio države Srbije nije usamljeno. U tom smislu svjedoče i drugi pisani izvori, nezavisno jedni od drugih.
    Jovan Kinam naziva bosanskog bana Borića (oko 1154 — oko 1164) „egzarhom dalmatske zemlje Bosne”, pri čemu isti pisac naziva Srbe „Dalmatima”. Zatim navodi da rijeka Drina odvaja Bosnu od „ostale Srbije”. U njemu savremenom izvoru, u Ljetopisu popa Dukljanina, stoji da se Srbija („Zagorje”) dijeli na Rasu, od Drine na zapadu do Lipljana i Laba na istoku, i na Bosnu, koja se prostire od Drine na istoku do Borove planine na zapadu. Prema prepisci papske kurije, od 1187. do 1238. godine Bosna se navodi kao „kraljevstvo Srbije, koja je Bosna” („regnum Servilie, quod est Bosna”). U istom smislu svjedoče i povelje velikog bana bosanskog Matije Ninoslava, koji u poveljama izdatim Dubrovačkoj opštini svoje podanike izričito naziva Srbima. Prema odredbi povelja predviđa se „ako tuži Srbin Vlaha, da se sude pred knezom dubrovačkim, a ako tuži **** Srbina, da se sudi pred banom”. Povelje bana Stefana II Kotromanića (1322 — 1353) o Stonu 1333. godine pisane su „dvije latinsci a dvi srьpscije”. Za njegove vlade dolazi do isticanja posebne državnosti Bosne, i to je rezultat samodržavnosti bosanskog vladara u odnosu na Nemanjiće. Oni su u svojoj vladarskoj tituli imali etničku odrednicu „kralj sve srpske zemlje i Dioklije i Dalmacije i Travunije”, „kralj sve srpske zemlje i pomorske”, „kralj i samodržac svih srpskih zemalja i primorskih”. Stoga ban Stefan II naziva državu Nemanjića „Raškom”, a cara Dušana „carem raškim”, a ne „carem Srba i Grka”, jer bi iz toga proizlazilo da je bosanski ban, koji takođe vlada Srbima, bio u vazalnom položaju prema Dušanu. Odlazak u manastir Mileševu i krunisanje Tvrtka za „kralja Srba, Bosne, Pomorja i Humske zemlje” 1377. godine sasvim je razumljiv korak koji proishodi iz državne tradicije Bosne. Najviše zbog odsustva podrške Srpske patrijaršije, koja je pripala knezu Lazaru Hrebeljanoviću, Stefan Tvrtko I nije mogao da odigra ulogu obnovitelja jedinstvene države srpskog naroda.

    Ban Matej Ninoslav
    Tekst koji govori da u Bosni, po ovom bosanskom vladaru, zive samo Srbi i Vlasi
    Nesumljivi dokaza da su u srednjovijekovnoj Bosni zivjeli srbi i to dok se ona jos prostirala samo u Sarajevskom i Zenickom okrugu (u dolini rijeke Bosne). U medjunarodnom ugovoru o raspodjeli nadleznosti u dubrovacko-bosanskim sporovima ban Matej Ninoslav eksplicitno svoje podanike naziva „srbljima“ a dubrovcane „vlasima“. Za prevaru ucinjenu od strane vlaha srbinu ugovara se sud bana (bosanskog), a za prevaru srbina nad vlahom sud kneza (dubrovackog). Nazivanje dubrovcana vlasima kao i latinsko ime njihovog kneza govori nam da su dubrovcani jos uvijek bili romani, dok su bosnjaci uveliko srbi (i osjecaju tu razliku)..Sve je napisano u vrijeme kada se Bosna nalazila na preko 100 kilometara od od dubrovacke granice – dakle nisu bili susjedne zemlje i ugovor se ne odnosi na srpska plemena u zaledju Dubrovnika. U Srbiji su za to vrijeme na vlasti nemanjicki kraljevi i oni se granice sa Dubrovnikom. To Bosni neuporedivo slabijom i manjom (i bez statusa kraljevine) nesmeta da se odredjuje kao srpska.

    Ban Matej Ninoslav, 1240
    U medjunarodnom ugovoru o raspodjeli nadleznosti u dubrovacko-bosanskim sporovima ban Matej Ninoslav eksplicitno svoje podanike naziva „Srbljima“ a dubrovcane „Vlasima“. Za prevaru ucinjenu od strane vlaha srbinu ugovara se sud bana (bosanskog), a za prevaru srbina nad vlahom sud kneza (dubrovackog).
    „A se jeste; ako vjeruje Srbljin Vlaha da se pri pred knezem dubrovackim; ako vjeruje **** Srbljina, da se pri pred banom, a inomu Vlahu i inomu Srbljinu da ne bude izma.“

    Bosanski vladari su sebe nazivali Srbima, kao sto su Srbljem nazivali i svoje stanovnistvo.
    Tvrtko Kotromanic se krunisao za kralja Srba, Bosne, Pomorja i Zapadnih strana na grobu Svetog Save u manastiru Mileseva. Da bi istakao jednorodnost dinastije Nemanjica i Kotromanica, Tvrtko stavlja ispred svog krstenog imena i ime Stefan, sto znaci „vjencani“ (onaj koji je krunisan). U ovoj povelji Tvrtkovo ime Stefan se istice veoma cesto (pogledati recimo posljednju rijec u prvom redu), kao sto se u povelji cesto istice srpska zemlja ili Srblje kao jedina etnicka odrednica. Na primer u petom redu Tvrtko jasno istice porijeklo „roditelja mojih gospode srpske“. Isto tako, na dnu povelje, na desnoj strani, je ogromnim slovima istaknuto, na prvom mjestu – kralj Srba.
    Kao izvor vidi povelje srednjovijekovnih vladara koje su mikrofilmovane sa originala i cuvaju se u Dubrovackom arhivu, a pogledaj i povelju bosanskog bana Ninoslava.
    Povelje bosanskih vladara dinastije Kotromanic u kojima se jasno vidi da su osjecali etnicku pripadnost srpskom narodu
    Stefan Tvrtko Kotromanic
    Stefan Dabisa Kotromanic
    Stefan Ostoja Kotromanic
    Stefan Ostojic Kotromanic
    Stefan Tvrtko drugi Kotromanic
    Stefan Tomas Kotromanic

    Mozete povelje sami provjeriti

    Svoj jezik bosanski vladari nazivaju srpskim
    Bosanski ban Stefan Kotromanic (1322-1353) izdaje 1333. darovnu povelju Dubrovniku i kaze: „i zato stavljam ja gospodin ban Stefan svoju zlatnu pecat, da je vjerovano svaki da zna i vidi istinu. A zato su cetiri povelje jednake, dvije latinski, a dvije srpski, a sve su pecacene zlatnim pecatima“.
    Tada je bio obicaj da se izdaju po cetiri povelje sa istim tekstom, dvije na srpskom i dvije na latinskom. Ova povelje se moze naci u

    Zapadni izvori i literatura
    De Administrando Imperio, X vijek
    Konstantin VII Porfirogenit poznat i kao CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (r. Septembar 905, Konstantinopolj [Carigrad, sada Istanbul, Tur.]–u. Nov. 9, 959), Vizantijski imperator od 913 do 959.

    Njegovi spisi su obiman izvor o Vizantijskom carstvu i susjednim podrucjima. Njegov De administrando imperio (O upravljanju imperijom, latinski original se cuva u Vatikanskoj biblioteci) se bavi slovenskim i turanoidnim narodima i sadrzi obiman i detaljan istorijski i geografski opis naroda koji okruzuju Vizantiju. Porfirogenit ne poseduje samo podatke iz svog vremena, vec citira i carske arhive, koji sezu do njegovog prethodnika, Cara Heraklija(610-641) i ranije.

    Glava 32 De Administrando Imperi-ja Konstantina Porfirogenita, ima naslov „O Srbima i zemlji u kojoj sada obitavaju“, i koja govori o teritoriji naseljenoj Srbima ciji je sastavni dio sama Bosna, u kojoj napominje dva naseljena grada – Kotor i Desnik, oba jos uvijek neogredjenog geografskog polozaja.

    „Anali“ franackog hronicara Einhard-a, IX vijek
    Izvor stariji od Porfirogenita vise od sto godina, franackog hronicara Ajnharda. On u svojim Analima opisuje i ustanak panonskog kneza Ljudevita (818-823). U tom svom djelu, za nasu istoriju dragocijenom, Ajnhard na jednom mjestu kaze kako je Ljudevit jednom prilikom pobjegao iz Siska i otisao medju Srbe. Po svemu sudeci Srbi su tada zivjeli negde u predelu Une, cak mozda i zapadno od nje, sasvim vjerovatno na podrucju danasnje Like.
    „Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit“
    , sto odgovara: [Ljudevit (knez donje Panonije 822. – prim. CafeHome) ostavivisi grad Sisak, pobijeze k Srbima, za koji se narod veli, da posjeduje veliki dio Dalmacije).
    Franjo Racki, hrvatski istoricar, kaze, da kako se rimska provincija Dalmacija prostirala od Jadranskog mora do Panonije, pod tim Srbima, koje pominje franacki analista Ajnhard, smatraju Srbi u Bosni.

    Povelja Dubrovniku
    Rimski papa salje 1188, dubrovackom nadbiskupu plast i potvrdjuje stara prava dubrovacke crkve. U pismu pominje srpsku Bosnu: „regnum Servilie, quod est Bosna“ (srpska kraljevina koja je Bosna). To je bilo vrijeme bana Kulina.
    (regnum u to doba ne mora nuzno da znaci „kraljevina“, Bosna je bila tada banovina)

    U Peruđi 1252, Februara 24.
    Ivan nadbiskup dubrovački izvještava opštinu dubrovačku o raspravi u vezi metropolitskih prava protiv barske nadbiskupije na papinskom dvoru, a javlja i druge stvari zanimljive za grad Dubrovnik. U pismu pominje srpsku Bosnu: „regnum Seruilie, quod est Bosgna“ tj. „kraljevstvo Srpsko, koje je Bosna“. (Regnum u to doba ne mora nužno da označava kraljevinu. Bosna je bila tada banovina.)
    „…tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam.“
    Ljetopis Popa Dukljanina, XII vijek
    Dukljanska arhiepiskopija prema Lјetopisu Popa Dukljanina, XII v.
    Ljetopis Popa Dukljanina, poznat i kao Barski Rodoslov, je jedan od najstarijih pisanih izvora i sacuvan je u svom latinskom prevodu iz XVI-og vijeka. To je vjerovatno djelo Barskog Popa od 1172 do c. 1196.
    LPD je Srbiju podijelio na dva dijela, i to ovako: „Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit“.
    „Srbiju, pak, koja se zove i Zagorje, podijelio je na dvije pokrajine, od kojih se jedna od velike rijeke Drine prostire prema zapadu do planine „Pina“; nju nazva i Bosnom, a druga obuhvata prostor od recene rijeke Drine prema istoku do „Lupia“-e i Skadarskog jezera; nju nazva Raskom.“
    Dakle, LPD Bosnu i Rasku naziva zajednickim imenom Srbija, sto jasno pokazuje jedinstven srpski nacionalni identitet
    Chronica Hungarorum
    Janoš Turoci (János Thuróczy), ugarski hroničar iz 15. v., piše kako je ugarski kralj Bela Slijepi 1133. godine uzeo za ženu Jelenu, kćer srpskog velikog župana Uroša i sestru srpskog bana Bele I: „I tako je od svog tasta Uroša dobio u veno (vъno-miraz) onaj dio Srbije koji Grci zovu Bosna, a Ugri Rama. Poslije ovog događaja ugarski kraljevi su uvijek polagali pravo na Bosnu i zbog toga su vodili mnoge ratove sa Srbima.“

    Enciklopedija Britanika
    1. The first recorded mention of Bosnia was written during this period by the Byzantine emperor Constantine VII Porphyrogenitus, who described „Bosona“ as a district in „baptized Serbia.“

    2. TVRTKO KOTROMANIC (b. c. 1338–d. 1391), probably the greatest ruler of Bosnia, ruling as Bosnian ban (provincial lord, subservient to the king of Hungary) from 1353 and king of the Serbs and Bosnia from 1377.

    3. The Ottoman Turks invaded Bosnia in 1386, and after many battles it became a Turkish province in 1463. Hum held out longer under rulers who styled themselves herceg („duke“) of St. Sava–a name recalled today in Herzegovina.

    Lingvisticke variante
    Stjepan, Stepan, Stipan, Scepan, Stefan, Stevan je jedno te isto ime. Posto nije bilo slova J prije vukove reforme, a bilo je slovo „JAT“ koje je citao kako je ko htjeo, u zavisnosti da li je bio ekavac, ijekavac, ikavac ili su cak drugi regionalizmi dolazili u obzir.

    Srpska epska pjesma o caru Stefanu Dusanu „Zenidba Dusanova“ (isecak):

    Kad se zeni srpski car Stjepane,
    on isprosi po knjigam djevojku.
    U Ledjanu gradu latinskome,
    u latinskog kralja Mijaila,
    po imenu Roksandu djevojku

    A od Kralja Tvrtka svi su bosanski vladari STEFANI.

    Titule vladara
    Intersantno je vidjeti kakve su titule nosili vladari srednjeg vijeka, kako su se zapravu zvale tadasnje „drzave“
    Kraljevska titula Nemanjica je ovako izgledala: „Kralj Raske zemlje, Duklje, Dalmacije, Travunije i Zahumlja“
    (vremenom je za Duklju i konacno ustaljen naziv Zeta)
    Dusan kao car uzima titulu „Car Srba i Grka“, titula ostaje sinu mu Urosu, a sledecu takvu je imao Tvrtko jer je jasno bio „Kralj Srba“, te ce i svi bosanski kraljevi do kraja nositi titulu „Kralja Srba“, bez ijednog pomena o drugom narodu.
    Jedino su u latinskim izvorima Rasku zvali Srbijom, ali svi Srbi su zvali Rasku samo Raska.
    Titula kralja Tvrtka je bila „Kralj Srbljem i Bosni, Primorja“.

    A kao vi bosnje shvacate istoriju nabolji pokazatelj je i ovo;
    Dobre „“bosnje““

    KAČAPOR, Dr. Sait
    KABIL, Dr. Emir
    KADIC, Resad
    KAIMIJA, Hasan (Zerinovic)

    Mislim se…….boze dragi kada bi Stjepan i Tvrtko se iz groba digli ovo procitali alaj bi se sokirali i nesvest pali odakle oni medj arapima(arapskim imenima).
    KAJABEGOVIÆ, Hilimi beg
    KAJAN, Ibrahim
    KAJTAZ, Halid
    KALAJDŽIĆ, Muhamed Bekir
    KAPIDZIC-HADZIC, Nasiha
    KARABEG, hadži Mustafa ef.,
    KARABEGOVIC, Avdo
    KARADJOZOVIC, Esad
    KARAHAS, Dzevad
    KARAHODŽIÆ, Salih
    KARAMEHMEDOVIC, Prof. dr. Muhamed
    KARAMUSIC NIHADIJA, Muhamed
    KARIÆ, Dr. Enes
    KASUMAGIÆ, Ismet
    KEBO, Alija
    KENOVIC, ADEMIR
    KIKIC, HASAN
    KISEVIC, Enes
    KLJUCANIN, Dr. Zilhad
    KOLJENOVIC, DZAFER-PASA
    KONICANIN, Dzemail
    KONJHODŽIÆ, Fahro
    KONJHODZIC, Prof.dr. Faruk
    KORKUT, BESIM
    „“““““““““““““““““““““““““KOTROMANIC , TVRTKO I
    „“““““““““““““““““““““““““KOTROMANIC, STJEPAN II (1322/53)
    KOVAÈ, Fuad
    KOVACEVIC, Mr. Esref
    KRCIĆ, Arif ef.
    KRCIĆ, Prof. dr. Šefket
    KREŠELJVAKOVIÆ, Hamdija
    KREHMIC, Elvir
    KRZIÆ, Muharem
    KUBAT, Senad
    KUGIC, Dr. Ferid
    KUJUNDŽĆ, Atif
    KULENOVIC, Skender
    KULIN BAN
    KURDIÆ, Dr. Šefik
    KURJAK, Prof. dr. ASIM
    KURTAGIÆ, Murat-aga
    KURTCEHAJIC, MEHMED SAKIR
    KURTOVIĆ, Iljaz

  18. uh covjece pa zar ti mislis da ce neko citati tako obimne tekstove….

    Sam Kotromanic je sebe nazivao Bosnjaninom i to je sasvim dovoljan argument a sto se tice pisanja povelje na srpskom moras znati da je pismenost tada bila privilegija i od povelje sa Dubrovcanima u Dubrovniku je nacinjena prepiska od pisara a treba znati da su tada u Dubrovackoj rpeublici pisari dolazili iz Srbije i bili placani za svoje usluge i naravno da ce praviti prepis na Srspkom a ne na mandarinskom..

    Kako god sve te nebuloze padaju u vodu jer opet kazem nije bitno ko je zivio jer Bosna ne postoji od dolaska Turaka i Islama (jedino je zapadni dio Bosne njohivm dolaskom postao dio Bosne) bitno je da Bosna ima istoriju i tradiciju svojih vladara koji su vladali Bosnom kao suverenim teritorijem ravnopravno sa susjedima a kao sto vidis iz naziva „kralj i Srba“ dovoljno govori o odnosima sa Srbijom i cinjenicom da se Bosna na vrhunci svoje moci rasprostirala ne samo po Srbiji vec i po dalmaciji….

    I vi bi je sad ko fol cijepali…

    Kad govorimo o istoriji govorimo o srednjovjekovnim zbivanjima u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni ravnopravno u skaldu sa vrmenenom….. kao i danas….

  19. rixadu, 04.08.2011. 15:32:02 [11290]

    1250-1287 Бан Пријезда I
    1290-1322 Бан Пријезда II и 1290-1314 бан Стефан I Котроманић
    1322-1353 Бан Стефан II Котроманић
    1353-1391 Бан Стефан Твртко I Котроманић, краљ од 1377. године
    1391-1398 Краљ Стефан Дабиша
    1398-1404 Краљ Стефан Остоја
    1404-1409 Краљ Стефан Твртко II Твртковић
    1409-1418 Краљ Стефан Остоја
    1418-1421 Краљ Стефан Остојић
    1421-1443 Краљ Стефан Твртко II Твртковић
    1443-1461 Краљ Стефан Томаш
    1461-1463 Краљ Стефан Томашевић

    Овај горе наведени владарски родослов су банови и краљеви Срба, Босне, Поморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Краја, Усоре, Соли и Подриња.

    „““Sam Kotromanic je sebe nazivao Bosnjaninom i to je sasvim dovoljan argument““““

    Да, можда по територијално имену Босна, али као што видиш име Стефан је династичко име свих Немањића, и ма колико се упирао једну ствар ма колико се и трудили приликом писања историје нигде нећеш наћи да су исти били банови или краљеви бошњака (бошњанина), Хрвата, Црногораца или осталих него Срба и свега осталог не заборави ово СРБА.

    „““a ti danas kao i vecina Srba radi sve protiv Bosne i negirate ljiljan kao simbol Bosne…. Pa Kotromanici se prevrcu u grobu zbog vas…“““

    Тумачити историју данас онако као то раде ови у Сарајеву, квази историчари из реда бошњака је илузорно и толико отпадно да ни сами нисте сигурни у оно што пишете.
    Да вам се било дочепати било какве историје коју уствари и немате потежете за најгрубљим искрваљавањем свих историјских чињеница које не иду вашим „историчарима“ у прилог и све оно што не подупире управо нешта овако написано;

    „“ljepotice moja BOSNJACI postoje vise od 1000 godina““
    „““Zapamti Bosnjaci su stariji od Srba.“““

    Па онда ти наводиш следеће;

    „““Kako god sve te nebuloze padaju u vodu jer opet kazem nije bitno ko je zivio jer Bosna ne postoji od dolaska Turaka i Islama „““

    Да слажем се са тобом али све чините и радите на томе да докажете супротно

    Круна Котроманића

    http://www.heraldikasrbija.com/galerija/main.php?g2_itemId=2203

    је на грбу и Републике Српске
    http://www.popovac.rs/bild/Grb%20Republike%20Srpske.gif

    Лоза Котроман
    http://www.heraldikasrbija.com/galerija/main.php?g2_itemId=2206&g2_imageViewsIndex=1

  20. ako su vladari Bosne razvijali je i unaprijedjivali od banovine do kraljevine koja se nekad protezala na racun danasnje i Srbje i Hrvatske zasto vi ne nastavite tradiciju jacanja Bosne ve ste j htijeli srusiti 92 i jos je pokusavate rusiti….? Pa i danas je Bosna i Srpska i Hrvatska i Muslimanska.. Ljudi to rekli i na ZAVNOBiHu samo sto osim muslimana malo ko i mari za Bosnu, cast izuzecima

    Elep tebi svaka cast na grbu to je upravo grb kotromanica koji su vladali Bosnom i pod cijem grbom su ratovali za Bosnu a vecini Srba osim tebe je taj grb nesto sto nikad nece prihvatiti.

  21. @kubadors, elep81

    Момци, стварно вам се чудом чудим!
    И питам се да ли ви то У очигледне ствари убјеђујете овог подлаца „усрандуа“ или се обраћате ширем аудиторијуму?!

    Зар вам није јасно да ово турско ђубре треба да игноришете, он је ту да нас ПОКУША зајебхавати и ништа друго!!! Сто година да тупите Британику и ВАтиканику ништа нећете постићи, јер ово говно вас просто зајебава!
    Каква смислена расправа о питањима државе и нације може да се води са будалетином која народ прави од географског ИМЕНА??? НАведите само једну праву државу која није настајала „генетским инжењерингом“ англосаксонаца послије 2.св. рата, а која је ДОБИЛА свој народ!!!?

    Сви стари народи су постојали прије својих држава, то се не треба објашњавати НИКОМ у Европи ко је писмен, осим ако не ради у Хашком трибуналу и бриселској адмионистрацији… А то опет, треба узимати са разумијевањем – људи примају МАСНЕ плате, размазили су се обиљем па се не би због неких тамо балканаца деранжирали и одрицали благостања!B-)

    КАд вам овај босански говнар над говнарима каже:…“mozda su vas ucili da je Stjepan Kotormanic kao i ostali vladari bosne zapravo Srbi!

    Pa sto se onda nije zvala SRPSKA ne BOSNA!!!! „

    Шта имате даље РАСПРАВЉАТИ са ђубретом? Требате га само стјерати гдје припада: У смрдљиву пичку своје матере која га је окотила исфрустрираног и искомплексираног!

    Све што ове овдје балије чине према нама, чине то из тешке немиле мржње и освете због СВОГА гријеха превјеравања! НАзад не могу, а напријед НЕЋЕ! За то им и треба гимнастика којој се цио свијет грохотом смије. Њима иза леђа, наравно, не смију им се у лице док им одрађују посао комадања Балкана и растакања најнепослушнијег народа за СВЕ империје које су овуда тутњале.

    Природна је опсесија отпадника да негира корпус који је издао. Погледајте биографију „чика јове“. Београдска бараба склона криминалу сама себе осудила на доживотно изопштење из народа! Има ли горе судбине? Шта мислите колико је таквих међу прецима овог говнара „кркандуа“?
    Многи су на свијету током историје мијењали вјеру, паде ми на ум овог часа „велики муслиман“ Ахмет Ислам или тако некако-алијас Кет Стивенс чије пјесме и данас радо послушам. Велики борац за исламску ствар, љути босански лобиста, јаро Мује Церића који никако да од Кета препелцује мало шлифа и етикеције, и тај и такав фанатични активиста не негира своју енглеску нацију и државу! Напротив, хтио би да сви Енглези буду муслимани, али НИКАКО да нестану као народ или да им се избрише макар и словце историје!

    Само се изгледа Србима дешава да кад превјере, постају и ИЗДАЈНИЦИ рода и народа и највећи душмани дојучерашњој рођеној браћи!!!
    x-(
    Али то већ говори о нама самима…

  22. Рикси,да неко може сада оживјети те Котроманиће и дати им власт над данашњом босном твоја би глава била набијена на колац јер си потмак људског шљама познатијег као издајници вјере и нације!Ево ти мало података о грбуhttp://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=5751

  23. Meni je drago sto nosis grb Kotromanica, vladara Bosne koju su cuvali i branili kako mirnim putem (poveljama) tako i silom i cak se sirili na racun susjednih zemalja i tako sve do dolaska turaka….

    Nije mi drago sto mislis da bi danas neko nekoga nabijao na kolac samo zato sto je neko druge vjere ili se drugacije zove.

    Drago mi je sto gotivis ljiljan koji se i zove LILIUM BOSNIACUM, ali nije mi drago sto zivis u vremenu tog grba odnosno u srednjem vIjeku!

    @Bozo

    ja niti zajebavam niti vrijedjam za razliku od tebe…

  24. Kako necu znati sta su garvice. Pa tamo moje djete je islo sa skolom obici spomenik kojeg su Biscani podigli u znak sjecanja na 12 000 ubijenih bihackih srba i jevreja od ustaskog odnosno nacistickog rezima.

    Taj spomenik je podignut 50ih godina i nije nam palo na pamet da ih rusimo kao sto ste vi rusili dzamije i druge nesrpske bogomolje ili spomenike…. Mi ne negiramo zlocine nad drugim narodima niti velicamo zlocince kao ratne heroje.. To rade osobe poput tebe…

    Mog didu su odveli njemci 1941 godine i nije se nikad vratio. ne znam ni gdje je pokopan….

    Sad ne znam kakve to ima veze? Mozda mislis da sve biscane treba pobiti ko Srebrenicane zbog toga, jer bi to uradili da ste usli u Bihac?

    Da ste vi usli u Bihac napravili bi isto sranje kao sto su ustase Srbima tad ili Srbi Srebrenicanima 95te. On se borio protiv fasista u tom ratu a ja sam u ovom ratu. U oba smo pobijedili samo sto on nije docekao pobjedu ziv…

  25. Ми Грци смо најнепослушнији народ на овим просторима. Зато су нам прије скоро 2000 година потпуно уништили културу, пробали су јој сакрити сваки траг. Нисмо добро прошли ни у 2. свјетском рату. 1943. британци су повукли своју подшку борцима против нациста ЕЛАС-у. Из страха од наших комуниста шаљу своју X Групу да се бори против нас али нису ништа могли нашим борцима, да би нам касније тајно формирали свoју фашистичку групу под називом ЛОК и онда смо се борили и против нациста и против домаће/британског ЛОК-а. Међутим, побиједили смо и истјерали и нацисте. Черчил то није могао поднијети и тражио је да се не спомиње наша побједа. Ипак, ми смо одржали велике демонстрације против британаца 3. децембра 1944.године у Атини. Иако смо планирали мирне демонстрације на тргу су нас дочекале грпе ЛОК-а, британци, и пуцали на нас. Ако не вјерујете питајте британце јер је у њиховој скупштини Черчил био изложен критици због тог масакра. Како год, након што су уништили демонстрације британци су нам поново поставили краља а ЕЛАС натјерали да се разоружа. 1946. наши борци су наставили герилску борбу против британаца због чега су они тажили помоћ американаца. Ми смо били прва земља коју су американци током хладног рата окупирали. Труман је наше корумпиране власти погласио демократама а ЕЛАС и његове присталице терористима. Једину подршку смо имали од југословенских партизана. 1948. након што нам Југославија није више могла помагати наши љевичари су побијеђени од стране деснице уз подршку американаца. ЛОК је и даље остао оперативан, 1952. године су нас увукли у НАТО јер су сарађивали са наши властима. Контролисао нас је по злу познати Карамасимес. Све вријеме су нас варали.. рецимо на изборима 1961. године у неким селима је гласало више људи него што је било регистрованих гласача. 1964. године на мјесто премијера је изабран Папандреу чија опредјељења никако нису одговарала десним снагама те је одлучено да га се уклони. У сарадњи са краљем Константином и ројалистима склонили су га већ 1965. године са власти. Опет су нам приредили масакр 100 људи. На изборима 67 опет се видјело да ће партија Папандреуа, оца и сина, побиједити. И опет су извели државни удар. Успостављена је војна диктатура која је трајала све до 1975. Папандреу се вратио из избјеглиштва и 1981. године опет био изабран. Увукли су нас и у ЕУ.
    Али, ми смо и данас на улицама а – гдје сте ви?

  26. rixadu, 05.08.2011. 19:44:13 [11331]

    Лојави, НИСИ ти нити ВИ правили, правили су СРБИ споменике, тако што су им откидали по 30% од плате, а како их одржавате види се. Жао ми је што сутра не могу доћи да усликам у каквом стању се налазе споменици српских страдалника. Знам да је онај споменик на Корчаници скроз девастиран, а знаш ли колико српских кости лежи у тој ЈАМИ? Па нема мјеста у овој земљи да није обиљежено српским страдањем од стране усташа и турака!

  27. grčka, 05.08.2011. 22:16:04

    …“ На капији ме чека Мери
    брате грке ај’ не сери…“:D:D:D

    Грци су били добри и послушни док је било лове и док се трошило преко зарађеног! Исто к’о вактиле Југословени. Нико се није бунио шездесетих и седамдесетих док је било потрошачких и „грађевинских“ креда чија се рата за пет-десет годиница истопи на пакло цигарета! И сви су били Југословени кад питаш!!!
    Ови данашњи хипо-хондри и рајфесшуси затегну камату у швајцарцима па врћеш буразеру ТРИ кредита мјесто оног једног што си ‘апио кад ти је гуза зинула!B-)
    Нема више таквих држава, неће их каубоји да финансирају јербо су сад овдје са војском. Не могу и домородце и своје прекоморске трупе плаћати, скупо је јебаји га…

  28. „Грци су били добри и послушни док је било лове и док се трошило преко зарађеног!“

    А, је ли??? А зашто је онда 20. априла 1967. извршен државни удар? Зашто су ноћу тенкови преплавили Атину, војска под контролом геерала Силианоса Патакоса заузела скупштину, краљевску палату и похапсила и касније мучила 10.000 људи?? Зашто су тада Андреас Папандреу и његов отац морали побјећи из Грчке??

    „неће их каубоји да финансирају јербо су сад овдје са војском.“ Из Грчке та војска није никада ни одлазила. чуј, каубоји финансирају?? биће прије да сви каубоје финансирју…

    На капији ме чека Мери
    брате грке ај’ не сери…“
    ;):D:D:D

  29. @buddha
    Uvijek ces naci razlog za mrznju pa ces lagati po forumu da se Srbima odvajalo 30% od place da bi se izgradili spomenici, svima su se para izdvajale a tada kad se izdvajalo ako vec hoces da piseses Srba nije ni bilo u krajini jer su ih ustase ili pobili ili protjerali…

    Ovaj zadnji post si postavio samo u pokusaju da opravdas svoju mrznju pravdajuci je da i ovi sa druge strane tebe mrze.. Ali tako nije!

    Da li su u losem stanju spomenici? Pa nadji mi spomenik iz tog perioda da nije u losem stanju.. Moraces pod lupom traziti

    Ako budes dolazio u Bihac javi se za kafu, mozemo otici negdje uz Unu sjesti, provozati se ladjom, otici na raft.. pa cemo zajedno otici slikati garavice.. cak sto vise pokreni peticiju za restauraciju spomenika, ja cu te, kao i mnogi biscani podrzati!

    Ti spomenici su dio Bihaca, kao i bihacka kula, sokolacka kula, crkva.. Mi se sa postovanjem odnosimo prema tim spomenicima i nadam se da ce se svi restaurirati i dugo stojati kao simbol grada!

Оставите одговор