Мадрид: Одржан научни скуп о Сребреници, уз учешће амбасаде БиХ

У четвртак 30. маја 2013, у просторијама престижног конгресног центра Сиркуло де Бељас Артес у Мадриду, сарадњом шпанског електронског часописа "Семанарио Сербио" и холандске невладине организације "Историјски пројекат Сребреница" одржан је међународни научни скуп на тему догађаја у Сребреници у јулу 1995.

На скупу су учествовали:

Мишел Колон, писац и политиколог из Белгије, аутор неколико запажених књига о грађанским ратовима на територији бивше Југославије: http://www. michelcollon.info/.

Едвардо Луис Агире, професор кривичног права на универзитету Ла Пампа, Аргентина: http://www.campusapp.com.ar/presentacion/aguirre.html, и

Стефан Каргановић, председник невладине организације "Историјски пројекат Сребреница", са седиштем у Хагу, Холандија: http://www.srebrenica-project.
com/ <http://http/www.srebrenica-project.com/>.

Домаћин конференције и уредник електронског часописа www.semanarioserbio.com у Мадриду, Александар Вуксановић, био је модератор скупа и присутне је поздравио бираним речима, наглашавајући солидарност учесника са свим жртвама рата на подручју Сребренице и бивше Југославије.

Шпанској и латиноамеричкој јавности овом приликом представљена је и нова књига на шпанском језику, Srebrenica – Ciudad sin Dios, коју је приредио Александар Вуксановић. Сви присутни на научном скупу добили су по примерак књиге и брошуру "Историјског пројекта Сребреница" на шпанском језику где се укратко излажу све битне чињенице у вези са Сребреницом.

Циљ скупа било је објективно и контекстуално сагледавање догађаја у Сребреници у јулу 1995. године. Званичан наратив догађаја критички је размотрен у светлу низа нових и значајних чињеница које су до сада биле систематски изостављени.

У излагању о раду Хашког трибунала, професор Едвардо Агире из Аргентине рекао је да је Трибунал тема семинара из међународног права који он води на свом универзитету и да су његови студенти изабрали предмет генерала Ратка Младића као "студију случаја" за тај семинар.

Коментаришући улогу Хашког Трибунала, професор Агире је истакао да се "Трибунал претворио у продужену политичку руку НАТО пакта, јер пажљиво избегава да кривично гони икога из руководећег састава те Алијансе, па чак ни пилоте те коалиције за њихов ваздушни тероризам, посебно над српским градовима и њиховим становништвом, а све у складу са новом синтагмом наводног хуманитарног рата."

"Имајући у виду спремност Трибунала да покреће кривичне оптужнице без претераног упуштања у чињеничну позадину, и то за деликте врло сложене природе, мора се поставити питање: када би се занемарили елементи који су битни за сагледавање историјске истине, није ли и само чињенично стање у највећој мери нејасно када су у питању стварни статус жртава, њихов реалан број, улога снага УН у догађајима везаним за Сребреницу, евентуално учешће оптуженог у наведеним радњама, степен сазнања којима је располагао о дешавањима на терену, докази о неком облику његовог кривичног доприноса, и тако даље?" На крају, аргентински професор је извео кључни закључак: "Нема никаквог ваљаног основа да се догађаји за које се овај српски војник терети сматрају геноцидом."

У свом излагању, Стефан Каргановић обрадио је питање политичке злоупотребе Сребренице на међународном плану, са посебним освртом на коришћење лажне приче о Сребреници као покрићем, под плаштом хуманитарних интервенција, за вођење неоколонијалних ратова.

"Од 1995. године наовамо," рекао је Каргановић, "Сребреница је коришћена више пута као изговор за изазивање агресивних ратова широм света, са смртоносним последицама које знатно превазилазе најнадуваније бројке наводних жртава у јулу 1995."

Белгијски политиколог и аутор Мишел Колон је истакао контекст глобалне медијске контроле и манипулације који условљава филтрирање података у интересу светских центара моћи и омогућава прећуткивање једних тема и необјективно приказивање других. По Колону, процес демонизације се одвија кроз пет фаза: скривање стварних циљева, приказивање жртве као агресора, скривање историје, сатанизација једне стране и монополизација медијског дискурса. Мада је Сребреница један од типичних наратива који се уклапају у ову шему, Колон је нагласио да то нипошто није разлог за одустајање од борбе за истину.

Представник амбасаде БиХ гунђао, шпански новинар га ућуткао

Представник амбасаде БиХ у Мадриду, Златан Бурзић, је на недипломатски начин покушао да изазове инцидент тако што је почео да држи говор присутнима о Сребреници, арогантно постављајући питање ко је на тако престижном месту у Мадриду могао организаторима да стави на располагање салу за скуп такве врсте, што је забезекнуло све присутне. На то се јавио за реч шпански новинар Хуан Антонио Агилар који је оштро укорио Бурзића за недоличан испад и скренуо му пажњу да је Шпанија демократска земља где је одржавање скупова на разне теме потпуно нормална ствар.

Ово је био први скуп на тему Сребренице икада одржан у Шпанији и на шпанском говорном подручју уопште.