Мађарска: Смрт четницима

На зидoвима Српске саборне цркве и школе у Будимпешти, и спомен-плочи Јакову Игњатовићу у Сентандреји осванули су националистички графити. Истрага је у току. На зиду Српске саборне цркве у Будимпешти осванули су графити међу којима “Смрт четницима”, на Текелијануму остављени су летци на којима су описани инциденти који су се догодили у Војводини, а које […]

субота, октобар 27, 2012 / 12:05

На зидoвима Српске саборне цркве и школе у Будимпешти, и спомен-плочи Јакову Игњатовићу у Сентандреји осванули су националистички графити. Истрага је у току.

На зиду Српске саборне цркве у Будимпешти осванули су графити међу којима “Смрт четницима”, на Текелијануму остављени су летци на којима су описани инциденти који су се догодили у Војводини, а које су наводно изазвали Срби, док је на српској школи написан графит “Идите у вашу Србију”, сазнаје РТС.

Протонамесник Српске саборне цркве у Будимпешти Зоран Остојић рекао је за РТС да је на зиду Порте освануо графит “Смрт четницима”, који је написан црном фарбом и који је дугачак шест метара и метар широк.

У саопштењу мађарске полиције наводи се да су вандали, у последња два дана, спрејевима у боји ишарали зид Српске православне цркве и спомен-плочу српском писцу Јакову Игњатовићу у Сентандреји, који је оставио најупечатљивија сведочанства о Србима у овом граду на југу Мађарске.

МТИ наводи да је полицијска истрага о том вандализму у току.

Инциденти су, иначе, почели још у уторак када је група “незадовољних грађана” демонстрирала испред српске амбасаде у Будимпешти, наводно због догађаја у Темерину.
Јаке полицијске снаге чувале су зграду амбасаде, али су увредљиви графити ипак осванули током ноћи на црквама у Будимпешти и Сентандреји (на слици) и школи у Будимпешти док су леци залепљени на Текелијанум и на зграду амбасаде, сазнаје РТС.

Сентандреја је седиште Будимске епархије Српске православне цркве, а владика будимски Лукијан је и администратор Темишварске епархије.

Уз епархију су музеј, библиотека и архив, чији су опстанак и рад од непроцењивог значаја за Србе на тим просторима, којих у Сентaндреји данас има веома мало.

Матерњим језиком у малом месту северно од Будимпеште говори једва шездесетак људи, а захваљујући српско-мађарским родбинским везама, чује се српски језик.
Срби су у Сентандреју стигли током Велике сеобе Срба 1690. године под вођством Арсенија Чарнојевића.



Оставите одговор