Ма, је ли могуће: Крај ере Мила Ђукановића почиње у Словенији?

Чудност и невјероватност се садржи у томе да је тзв. Међународни центар Ифимес из Љубљане, послао текст са оваквим насловом, односно са крајем најбољег сина НАТО савеза и мрзитеља Срба широм свијета.

петак, 14 августа, 2020 / 23:01

Већ од раније је Фронтал.РС писао ко су тачно Ифимесовци, те шта је њихов програм и намјере, посебно према српском народу. Они су пропагандна алатка, а никакав скуп научника и стручњака. Када су Срби у питању, њихове „анализе“ су отужно предвидивих теза и закључака, које подржавају медијски мејнстрим који се развија о том народу још од почетка деведесетих година прошлог вијека.

Но, када у анализи насловљеној са „Крај ере Мила Ђукановића“ још недовољно зачуђени насловом прочитате нешто као: „Опште је познато, да је скоро 30% становништва (Срби) понижено, обесправљено и одбачено из друштвено-политичког живота, док је око 20% становништва (Бошњаци и Албанци), „таоци“ Ђукановићевог режима“ …аутоматски долазите у напаст да то објавите.

Што је противу Мила и Фронталу је драго

Занимљиво је дакле да слијепи послушници НАТО (САД и ЕУ) и крајњи „научни“ кратовидци при анализи политичких дешавања у бившој СФРЈ, могу уопште себи допустити толики луксуз, да кажу да је српски народ негдје понижен, обесправљен и одбачен. Дакле, у неким круговима је толико омрзнут Дон Мило Ђуканезе, да они могу себи дозволити чак и то.

Наравно, Ђукановић је био све нај-нај, док није урадио оно што се од њега очекивало још од 2003. године. То је да одвоји Србе од Срба, посвађа их, призна Косово и Метохију као потврду свог ултимативног пљувања на Косовски мит, а затим и нападом на Српску православну цркву, као седамедсетих година 20. вијека у Македонији, и у самој Црној Гори окрене Србе против Срба.

Сад је Ђукановић, што би Бора Ђорђевић рекао у стиху „јефтин као прочитан стрип“, те уз све до сада наведено, посебну чар даје што криптоусташки и србоистребљујући промишљачи и анал-лизатори, Ђукановића нападају са правовјерних позиција НАТО-секте.

Ми ћемо у цјелости, дакако, њихову анализу машински пресловити на српско писмо. Само још сљедећи поднаслов је Фронталов. Енглеске ријечи и слично, досјетићете се већ сами шта су требале да значе:

Може ли Црна Гора изабрати, а да није Мило Ђукановић?

Предстојећи парламентарни избори, који ће се одржати 30.августа/коловоза 2020.године, су једанаести парламентарни избори од увођење вишестраначја и пети у независној Црној Гори. Право гласа на изборима има 541.232 бирача уписана у централни бирачки списак. Црна Гора има пропорционални систем у коме је читава земља једна изборна јединица. На изборима се бира 81 посланик/ца за Скупштину Црне Горе. Изборни праг износи 3%. Истовремено са парламентарним изборима одржавају се и локални избори за општине Котор, Будва, Андријевица и Гусиње.

Међународни институт ИФИМЕС је објавио анализу о догађањима у Црној Гори 9.јуна 2020 са насловом „Црна Гора 2020: Стеже се обруч око Мила Ђукановића“, линк: хттпс://www.ифимес.орг/ба/9829 .

На парламентарним изборима 30. августа 2020 црногорски грађани моћи ће да бирају између 12 изборних листа (шест коалиција и шест странака): ● „Одлучно за Црну Гору – ДПС – Мило Ђукановић“ ● „За будућност Црне Горе“ – Демократски фронт, Социјалистичка народна партија, Радничка партија, Права Црна Гора, Уједињена Црна Гора и нестраначке личности. ● „Мир је наша нација“ – Демократе, Демос, Партија пензионера инвалида и реституције, Грађански покрет Нова љевица и Друштво за истраживање политике и политичке теорије ● „Црно на бијело“ – Грађански покрет (ГП) УРА, Савез грађана ЦИВИС, Бокешки форум, Странка правде и помирења и независни интелектуалци ● „Сад је вријеме“ Албанска коалиција – Демократски форум, Форца, Грађански покрет Перспектива и Унија Тузи ● „Једногласно“ – Демократска унија Албанаца, Демократска партија (ДП) и Демократски савез у Црној Гори ● „Јака Црна Гора“ – Социјалдемократска партија ● „Социјалдемократе – Иван Брајовић – Ми одлучујемо Досљедно“ ● „Бошњачка странка – Исправно – Рафет Хусовић“● Хрватска грађанска иницијатива ХГИ – Свим срцем за Црну Гору!“ ● Хрватска реформска странка ● „Снежана Јоница – Социјалисти Црне Горе – Да живимо као Југословени“.

Манипулације изборним списком

Традиционално у Црној Гори постоје проблеми односно манипулације са централним бирачким списком. Аналитичари упозоравају на аномалију, да држава која има око 622.00 становника има чак регистрирана 541.232 бирача. Број становника старости од 0-18 година креће се око 140.000. Пошто су бирачи пунољетне особе, њих 541.232, онда би Црна Гора ако би се том броју додали становници старости од 0-18 година имала скоро 700.000 становника. Невладине организације су откриле на хиљаде фантома-бирача у бирачком списку, дупло уписаних и преминулих бирача. Такођер, хиљадама бирача отежано је, да искористе своје бирачко право, јер су незаконитим одлукама пребачени на друга бирачка мјеста, па многи од њих због тога неће моћи искористити своје бирачко право. У пограничним општинама откривено је више случајева особа, која немају пребивалиште у Црној Гори и која су одавно морала да буду избрисана из бирачког списка.

Режим је усвојио измјене Закона о бирачком списку како би испунио препоруку ОСЦЕ/ОДИХР, да се наводно онемогући злоупотреба података из бирачког списка, јер је Демократска партија социјалиста (ДПС), користила изводе из бирачког списка за евидентирање такозваних сигурних гласова и бирача који су изашли на изборе, али и за вршење притисака и разне облике куповине гласова. Измјенама закона је ограничена јавна контрола бирачког списка, тако да сада потпуни приступ централном бирачком регистру има само владајућа партија ДПС под чијом контролом је Министарство унутрашњих послова (МУП).

Аналитичари упозоравају, на сумњиво масовно издавање (дуплих) личних карата од стране МУП-а у функцији предстојећих избора, како би се осигурали додатни бирачи за владајући ДПС. О томе постоје бројни докази укључујући и видео доказе.

Међуетнички (не)склад на Ђукановићев начин

Режим Мила Ђукановића (ДПС) често се хвали међуетничким (не)складом, који влада у Црној Гори. Та тврдња режима као и многе друге не одговарају реалности у тој мултиетничкој земљи и предмет су манипулација посебно усмјерених према међународној јавности.

Опште је познато, да је скоро 30% становништва (Срби) понижено, обесправљено и одбачено из друштвено-политичког живота, док је око 20% становништва (Бошњаци и Албанци), „таоци“ Ђукановићевог режима, који преко неколико појединаца Бошњака и Албанаца и неколико њихових породица, које уживају привилегије режима, стварају лажну слику о интегрираности те двије етничке заједнице тако обмањујући домаћу и међународну јавност о наводном међуетничком (не)складу у Црној Гори. Чак су Бошњаци, као жртве Ђукановићевог режима, под страхом од пријетњи присиљени, да гласају за свога злочинца. Ту се мисли на почињене ратне злочине и злочин геноцида у Сребреници са којим се повезује Мило Ђукановић, у улози тадашњег предсједника Владе Црне Горе, који је судјеловао у раду Врховног савјета одбране (ВСО) Савезне Републике Југославије о чему постоје бројни писмени докази. Оправданим се поставља питање, да ли су Бошњаци заборавили или прешућују чињеницу, да је Мило Ђукановић био најближи сарадник Слободана Милошевића (СПС) и да је остао као једини високи званичних из ратног периода, који још увијек није судски процесуиран, иако ратни злочини не застаријевају.

Прича о наводном међуетничком складу у Црној Гори је најобичнија подвала режима Мила Ђукановића, јер већина грађана живи у страху од режима и под притиском „прихвата“ причу о наводном међуетничком складу.

Аналитичари сматрају, да је на предстојећим парламентарним изборима важно, да се грађани Црне Горе, уједињени у свим својим различитостима, без страха демократски супротставе окорјелом режиму Мила Ђукановића са оловком у руци и сруше тај режим и да коначно Црна Гора престане бити земља у којој није дошло до промјене власти већ 31 годину. Због тога су предстојећи избори прилика, да се грађани ослободе тог страха. Да је могуће срушити режим са оловком у руци на изборима показало се могућим у Сјеверној Македонији када су грађани уједињени у различитостима на парламентарним изборима у децембру 2016.године предвођени Социјалдемократским савезом Македоније (СДСМ) и Зораном Заевим срушили режим Николе Груевског (ВМРО-ДПМНЕ), који је у много чему сличан Ђукановићевом режиму. Не треба заборавити чињеницу, да је Никола Груевски управо преко Црне Горе и асистенцију режима Мила Ђукановића побјегао из Сјеверне Македоније. Дакле, половина грађана Црне Горе живе у међуетничком (не)складу на „Ђукановићев начин“.

ДПС-ово измишљање непријатеља

Изборна кампања протјече у измишљању непријатеља од стране Демократска партије социјалиста (ДПС) и Мила Ђукановића о наводној угрожености државности Црне Горе од тзв. великосрпског пројекта, Српске православне цркве (СПЦ) и Русије. Проф. др. Жарко Пуховски[2] је рекао: „Не треба, наиме, заборавити да се у међувремену догодило то да се Црна Гора (на челу са Ђукановићем) почела понашати као Аустрија након Другог свјетског рата, дакле, себе је прогласила првом жртвом Милошевића, као што се Аустрија прогласила првом жртвом Хитлера, а не и судиоником у рату, што су биле и Аустрија и Црна Гора у оба случаја“. Такву политику и данас Ђукановић „продаје“ Бошњацима и Албанцима не само у Црној Гори.

Најискуснији албански политичар, актуални предсједник Албаније и четвероструки албански премијер, Илир Мета, је у вези тзв. великосрпског и великоалбанског пројекта недавно рекао: „Велика Србија није успјела, а велика Албанија није могућа“.

Аналитичари сматрају, да је потребно разобличити режим Мила Ђукановића, јер је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а, што значи да за њу вриједе највиши демократски стандарди које би требала баштинити и промовирати, а од којих је нажалост удаљена свјетлосним годинама. Најобичнија је подвала, да Србија жели и може напасти државу, која је чланица највећег и најјачег војног савезништва на свијету. СПЦ је старија институција од Црне Горе, тако да не представља никакав страни и реметилачки фактор. А још увијек се није десило, да је Русија напала било коју чланицу НАТО-а од његовог оснивања 1949.године, тако, да је измишљање непријатеља провидна константа Ђукановићевог режима. Управо је уласком Црне Горе у чланство НАТО-а почео пад његовог угледа у региону.

Очигледно је, да се Ђукановићев режим не бави рјешавањем животних проблема грађана и катастрофалном економском ситуацијом, која је само у једном дијелу посљедица пандемије Цовид-19. У Црној Гори је, према подацима Централне банке, на крају јула 2020 у блокади било 18.540 предузећа и предузетника. Приходи од туристичке сезоне биће на нивоу 10% у односу на прошлогодишњу. Однос активног и неактивног становништва је неповољан и скоро изједначен посебно након пандемије Цовид-19.

Пад подршке СД, СДП и ЛП

Ђукановићев режим до сада је владао уз помоћ сателитских странака, које су понекад биле у власти, а понекад и његова фиктивна опозиција.

Обављена истраживања јавног мнијења предвиђају високу излазност на предстојећим изборима, чак преко 70%. Однос снага између режимског владајућег блока и опозиције је засада у корист опозиције. Иако ДПС има на располагању неограничене финансијске и друге ресурсе могао би побиједити само у случају (пред)изборних манипулација и изборне преваре.

Прије пет година су из једне сателитске партије, Социјалдемократске партије (СДП), настале двије политичке партије: Социјалдемократи (СД) и досадашњи СДП.

Након прошлих избора СД је постао дио владајуће коалиције и са само два посланика у Скупштини Црне Горе добио мјесто предсједника Скупштине и два министра што јасно упућује на политичку корупцију. На другој страни СДП је отишао у опозицију са чињеницом, да је предсједница СДП-а Драгиња Вуксановић Станковић супруга врховног државног тужиоца Ивице Станковића што асоцира на начин дјеловања/сценариј у режији Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић. Чак је Драгиња Вуксановић Станковић прије двије године била кандидат за предсједницу Црне Горе и формални такмац Милу Ђукановићу. Врховни тужилац Станковић симболизира омражени и окорјели режим, а супруга Вуксановић Станковић је наводно симбол демократске опозиције. Такав модел подијељених улога уопште не изненађује, када се зна да је Ђукановић био најближи сарадник и ученик Милошевића и тај модел/сценариј произлази управо из те политичке школе.

Истраживања показују, да недосљедност СДП-а, СД, али и Либералне партије (ЛП), која је у коалицији са ДПС-ом може представљати политичких крај тих сателитских странака, јер губе подршку међу бирачима и да вјеројатно неће прећи изборни праг.

Аналитичари сматрају, да су на својеврсном демократском и моралном испиту бошњачке и албанске странке, које уколико желе да „сперу“ мрљу са себе, да су били сарадници и стубови режима, имају шансу да направе демократски заокрет и окрену се будућности и отклоне било какву даљу сарадњу са ДПС-ом. Ђукановић је од 1991.године развијао посебне односе са руководством Републике Српске. У вријеме санкција према Савезној Републици Југославији (СРЈ), главни ратни снабдјевачи Радована Караџића и Ратка Младића су били Ђукановић и његов брат помажући ратну машинерију ратних злочинаца што је окончано геноцидом у Сребреници.

Заокрет Бошњака и Албанаца неће бити једноставно направити, јер су појединци из тих странака такођер увучени у криминал и корупцију, а неки чак и у ратна дешавања у Босни и Херцеговини и Хрватској заједно са Ђукановићем.

Критике Стате Департмента упућене режиму

Критике упућене према режиму Мила Ђукановића долазе од Стате Департмента, ЕУ, Њемачке, Вијећа Европе, страних амбасада акредитираних у Црној Гори, Фреедом Хоуса, Транспаренцy Интернатионала, новинарских асоцијација и других.

У извјештају америчког Стате Департмента[3] , објављеног у марту 2020.године о стању људских права у Црној Гори за 2019.годину, се поново критизира режим Ђукановића, да је корумпиран и да су владини званичници укључени у коруптивне поступке, те да је политизација државног система основа за корупцију. Извјештај апострофира и политичко уплитање Ђукановића у медијске слободе. Неразријешени физички напади на новинаре, политичко уплитање у рад јавног РТВ сервиса, прљаве кампање које су спровели владини таблоиди, неправедно поступање и економски притисак владиних министарстава и агенција на независне и опозиционе медије (п)остају значајан проблем према извјештају Стате Департмента. Прије извјештаја Стате Департмента услиједило је снажно упозорење Мили Ђукановићу, којег је упутио Маттхеw Палмер, замјеник помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију и специјални изасланик за Западни Балкан гостујући на Радио-телевизији Црне Горе (РТЦГ) „Хтјели бисмо да видимо успјешне судске поступке против оних који су извршили нападе на новинаре, укључујући напад на Оливеру Лакић, која је добитница међународне награде ‘Храбра жена’. Жељели би да видимо деполитизацију Савјета ваше институције, Радио Телевизије Црне Горе“[4] .

Црна Гора без Ђукановића убрзано у ЕУ

Пут Црне Горе према ЕУ[5] је био незаустављив, али је тренутно заустављен и блокиран због Ђукановића о чему је Пиерре Мирел написао опширан Извјештај и предложио услове (санкције) против Црне Горе. Одласком Ђукановића Црна Гора ће по убрзаном поступку бити примљена у ЕУ. Сталне подвале, да ако на власт дођу опозиционе односно просрпске странке, да ће Црна Гора повучи из НАТО-а, што је основна предизборна теза Ђукановића и његове Секуритатеа – тајне политичке полиције која ових дана пише графите по Црној Гори покушавајући вјештачки изазвати сукоб Срба и Бошњака, је равна тези да ће САД изаћи из НАТО-а. Теза о изласку Црне Горе из НАТО-а уколико изборе изгуби Ђукановић и његов ДПС формално и политички неодржива теза, поготово у садашњим политичким и геополитичким односима. Устав Црне Горе је врло јасан, али и међународно преузете обавезе чланства у НАТО-у.

Крај ере Мила Ђукановића

Мило Ђукановић има двоструку хипотеку, криминалну и злочиначку и свака акција, која за циљ има повезивање у региону, као што је „мини Сцхенген“, која је најважнија регионална иницијатива у протеклих 30 година, нађе се на удару таквог режима. За државе, које су слабе из различитих разлога или корумпиране, њима не одговара никакав економски просперитет, јер са економским повезивањем почиње и владавина права, коју режим све вријеме опструира. Посрнула економија у Црној Гори и корупција су најбољи примјер.

Мило Ђукановић би већ морао одговарати за почињене ратне злочине пред судом у Хаагу, али ратни злочин никада не застаријева, правда је спора и ускоро достижна.

Аналитичари сматрају, да би се Мило Ђукановић могао ускоро наћи у Хаагу као свједок одбране актуалног предсједника Косова Хасхима Тхаçија, против којег је подигнута оптужница за ратне злочине на Косову пред Специјалним тужилаштвом и судом за ратне злочине на Косову (КСЦ-СПО). Наиме, међународни извору посједују информацију, да ће Ђукановић бити Тхаçијев свједок и подсјећају, да је Ђукановић требао бити свједок одбране једног од највиших званичника из Србије пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (ИЦТY) у Хаагу, али је запријетио породици оптуженог, који је касније одустао од захтјева за Ђукановићевим свједочењем. Оправданим се поставља питање, да ли ће исто урадити и у случају Тхаçи.

Информације, да Ђукановић већ разговара о продаји своје имовине и власничких удјела са странцима показују, да покушава сачувати незаконито стечену имовину. При томе треба имати у виду, да уговор о продаји и/или преносу такве незаконито стечене имовине и власничких удјела може се прогласити ништавним када дође до промјене власти и демократизације Црне Горе. Не треба искључити ни могућност политичког азила за Мила Ђукановића како би избјегао судско процесуирање и већ су у опцији двије земље.

Аналитичари сматрају, да је важно да се осигура мирна транзиција власти у Црној Гори, без угрожавања мира и стабилности, јер је то важно не само за Црну Гору него и за регион. Пад најстаријег европског 31-годишњег режима даје наду да дефинитивно може доћи до просперитета региона Западног Балкана што до сада није био случај. Због тога је важно, да политичке странке и коалиције, које себе сматрају демократским и нережимским, да се прије избора обавежу да неће улазити у никакву коалицију и аранжман са Демократском партијом социјалиста (ДПС). При томе охрабрује чињеница, да су појединци из Ђукановићевог окружења већ успоставили сарадњу са страним фактором, што улијева наду, да ће транзиција власти у Црној Гори проћи мирно и без насиља. Крај ере Мила Ђукановића је неминован и донијети ће слободу и просперитет грађанима Црне Горе, региона, али и међународној заједници, јер је опсег међународног криминала Ђукановићевог режима високотарифним робама знатно оштећивао буџете бројних држава.

Љубљана/Wасхингтон/Подгорица, 14.август/коловоз 2020



4 КОМЕНТАРА

  1. Вукови у јагњећој кожи.

    Какве су му све хвалоспјеве писали и давали шаком и капом, а сад овако. Као да је ова ситуација са злом, криминалом, безвлашћем и корупцијом од јуче; а НАТО-вци као нису знали. Фуј!

    Него виде да је крај близу, па окрећу ћурак како би што више ушићарили и појефтинили нову екипу.

    Очигледно сад је дошло право вријеме за мотку. Гвоздену мотку и челичну метлу.

    „Удри врага, не остав’ му трага!“

  2. Ako se desi da padne Milo pada i Milorad.
    Iako sumnjnm,mnogo je manijačkog nakota, papučara,papaka,ulizica,švercera, stvaralaca,budala i govana koja umiru od straha svaki dan i zato glasaju za režim.

  3. Bizant je u pitanju, institucije su uvijek samo forma, narod jednostavno vlast vidi samo persofiniciranu kroz rigidnog diktatora. Tako da je satisfakcija samo da se na j.ebu majke onom koji ih je mamuzao, a biraju opet novog jahaca kojeg tek trebaju da omrznu.

  4. Бизант/Византија, као персонификована фикција папистичких тзв. католичких варварских империја и покатоличених папистичких увлакача је само то и ништа више – фикција.

    Никад у историји није постојала држава која је себе називала Византија, нити народ који је себе звао Византијци.

    Ради се о Римском царству, чији главни град није био Рим него Цариград још од 312. године. Пад града Рима 476, је као пад Кијева под варваре прије коју годину за руску државу. Ништа.

    Sapienti sat.

Оставите одговор