Луксембург тражи нови модел, мање се ослања на банке

Луксембург, најбогатија земља Европске уније по становнику, у очајничкој је потрази за новим економским моделом, јер се припрема да укине банкарску тајност.

Као тринаести највећи свjетски финансијски центар и други међународни инвестициони центар, после САД, Луксембург је прије кризе из 2008. скоро половину буџетских прихода убирао из финансијског сектора, преноси Франс прес.

У овом тренутку, банке настоје да измијене имиџ Луксембурга, који је широм свијета познат као офшор финансијско уточиште, или центар за фискалне преваре.

"Наша финансијска позиција не зависи од прљавог новца или пореских превара", изјавио је почетком ове године луксембуршки премијер, Жан-Клод Јункер, и том приликом најавио да ће његова земља ублажити тајност банкарских података и пристати на аутоматску размјену банкарских података од 2015. године.

Његово тадашње саопштење изазвало је буру у читавом банкарском свијету, узрокујући огромно повлачење капитала страних клијената из финансијског система земље.

Међутим, и даље је неизвјесно какве ће бити посљедице овог радикалног потеза, али је чињеница да ће приватне банке морати ускоро да се суоче са тешким одлукама.

Одлука о аутоматској размјени банкарских информација са страним властима од 2015. године приморала је банке да озбиљно "рашчисте" са појединим клијентима, односно онима који не пријаве уштеђевину у матичној земљи.

У финансијском свијету, Луксембург је познат као дестинација за умјерено богате, односно оне чији су депозити ријетко изнад милион евра.

Како би спријечиле потенцијални "егзодус" средстава са штедних рачуна, луксембуршке банке ће сада морати да широм свијета јуре богате штедише, тј. мега богате људе са 20 до 30 милиона евра на депозитима.