Ломпар: На дјелу је колонијална политика

Професор на Филолошком факултету у Београду Мило Ломпар истакао је да спољни интереси диктирају историјско настајање представе о "српској кривици", о чему свједоче и противрјечности у западном понашању према Косову и Метохији и Републици Српској.

Он је истакао да о томе свједоче и посљедње пресуде Хашког трибунала, те неосвртање на основна права српског народа у Црној Гори.

Ломпар је оцијенио да је у Србији на дјелу колонијална политика која искључује српску културну политику. "Ако у јавној свести затомљујемо и кривотворимо и појам српства и појам слободе, онда је на делу колонијална политика која искључује српску културну политику", рекао је Ломпар за београдске "Вечерње новости".

Он је истакао да постоје константни интереси који налажу онемогућавање сваке свијести о српској културној политици, као и продужено и оснажено дејство титоистичког насљеђа у овом времену.

Према његовим ријечима, непрестано се одвија процес у коме се све што је српско временом претвара у србијанско, с циљем да оно што није србијанско временом престане да се поима као српско.

"Нема бољег примера од Његоша. Навршава се 200 година од Његошевог рођења. Такве годишњице су изузетно ретке. Зашто немамо државни програм о њеном обележавању?", запитао је Ломпар.

Коментаришући "својатање" ћирилице у Хрватској, Ломпар је напоменуо да хрватска политика подразумијева да се оно што је једном одређено као хрватско заувијек сматра таквим и да не подлијеже никаквом накнадном разматрању, док је све што је именовано као српско или заједничко остало заувијек проблематично, осјенчено сумњом и подложно преиспитивању.

Он сматра да се томе треба противити са научног и институционалног становишта и да је кључно питање зашто не долази до противљења.

"Зато што нема српске културне политике. А зашто нема воље да је буде? Зато што она смета у наметању и усвајању колонијално-окупационог положаја нашег народа", рекао је Ломпар.

Ломпар тврди да различито схватање југословенства представља кључни разлог што се српска нација кроз цијели 20. вијек непрестано дезинтегрише, док се хрватска непрестано конституише.

"Срби су били подложни нестајању у Југославији, док су Хрвати припадали супротном процесу: настајању кроз Југославију", сматра Ломпар.