Локалпатриотизам на фочански начин или фочанска Нова година

Шизофренија слављења двије различите Нове године је обиљежје већине малих државица насталих распадом бивше Југославије, па тако и нашег малог мјеста. Тренутно обиљежавамо Међународну нову годину, Српску Нову годину, Хиџру, Кинеску (у Фочи, трећа по заступљености празновања), Етиопску, Угоститељску и ко зна коју све не. Пише: Горан Петровић Што смо више сјебани, више се љубимо […]

понедељак, јануар 13, 2014 / 17:15

Шизофренија слављења двије различите Нове године је обиљежје већине малих државица насталих распадом бивше Југославије, па тако и нашег малог мјеста. Тренутно обиљежавамо Међународну нову годину, Српску Нову годину, Хиџру, Кинеску (у Фочи, трећа по заступљености празновања), Етиопску, Угоститељску и ко зна коју све не.

Пише: Горан Петровић

Што смо више сјебани, више се љубимо у поноћ. Логично, напаћеним душама пољупци су ко боквица на рану. Ако их помијешамо са вином, добијемо рјешење за све проблеме. Краткотрајно, али ко те пита. Боље и тренутни привид, него ништа.

Елем, да не млатим пуно о тешким и филозофским темама, свакако сте примјетили да својим ближњима два пута честитамо Нову годину. О кеј, уколико би она "Међународна" трајала 14 дана, такав вид прослављања би имао смисла. Слиједећи ту логику, "Српска" нова година траје од 14. јануара до 31. децембра. И то је то. Двије године у оквиру 365 дана. Мало би једноставније све изгледало да су те двије светковине равномјерно распоређене у оквиру ових 365 дана, али шта је ту је. Да трају, рецимо, по 182 и по дана. Што да не?

Тада би се и црквени календари морали мијењати, а сви они Свеци и црвена слова би се морали нагурати у 14 дана међународне, па онда опет у ово што преостане, па све тако укруг. Па добро, није ни то лоше. У оних двије хефте се изредаш по Славама, сваки дан нерадни, милина Божија. Скупштина општине два пута гласа за Буџет, Омладински покрет се накупи кеша, лудило. Два ватромета већ постоје, ту се не би мијењало ништа.

Ипак, овакво гледање на укупну проблематику новогодишњег лудила значи да сам ја 19. јуна ПРОШЛЕ године ("прошла" је тренутно најправилнији израз у комплетној конфузији коју сам проузроковао анализом) напунио читавих 64 године! Никад у животу! Ало ба, ко је овде луд?! Мислим, јесам ја помало избехаро кроз косу, пажљиви посматрач би ми примјетио и покоју бору, али ШЕЗДЕСЕТ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ, "много је то куме"! Удуплајте и ви своје године, слободно. Неће да боли. Тачније, мало ће да боли…
Не иде брате. Не пије воду, што би се модерно рекло.

Па шта нам је чинити? А? Ево како поступити… На првој наредној сједници, Скупштина општине Фоча би требало да донесе Одлуку о прослављању фочанске нове године. Том Одлуком би се прописало да ће народ на референдуму одредити датум празновања (19. јуна, најјаче би било) и од њеног ступања на снагу бисмо били лишени свих логичких недоумица око двоструког честитавања једне те исте Нове године, односно не бисмо се мучили уз горе поменуту анализу и густо распоређене Свеце. Овако испадамо будале. Доктор Јовановић одмахује руком кад сконта да и он сам два пута слави једно те исто.

Иначе, шалим се ја, двије нове године су до јаја ствар, НИКО НЕМА ШТО СРБИН ИМАДЕ. Одох сутра на Планинарски да се напијем, заболи ме она ствар има ли то смисла или не и, на крају крајева, смисао живота и јесте у зезању.

Срећна Нова година, све најбоље, мва мва мва :-* :-* :-*



Оставите одговор