Логичан наставак: Ћирилица се преводи у Сенкама над Балканом

Иако су прву сезону приказали на РТС, са ћириличним исписом шпице, са преласком на другу телевизију, Сенке над Балканом су постале латиничне.

понедељак, новембар 11, 2019 / 15:57

Не само то, већ су у налету бриге за регију, ћирилица која се неизоставно појављује у серији "преведена" латиницом. Чак и за кориснике из Србије, који серију могу купити и гледати у цјелини, важи латинични превод.



9 КОМЕНТАРА

  1. На овом порталу је пре пар дана пренет из ПОЛИТИКЕ став о ћирилици проф.др Драгољуба Петровића. Штета што је уклоњен јер добро одсликава лик и дело српских језичких стручњака.
    Рече професор да је ПОЛИТИКА после 13 година дала прилику компетентним људима да говоре о ћирилици. Они су компетентни по питању разумевања страдања ћирилице управо у оној мјери у којој су је сачували.
    Професор је био на добром трагу када је ћирилицу повезао са српскохрватским језиком , па рече како је неко српски језик назвао српскохрватским. Ко би могао бити тај НЕКО, и како је могуће да један професор не зна да ли је тај неки кривац баш из његове струке , или је он из редова пекара, месара , сељака итд. Да нису можда занатлије и сељаци написали у српском правопису да је и латиница српско писмо ? Да нису можда они стварали Новосадски књижевни договор из 1954.г. , којим је српски језик преименован у српскохрватски, па у њега уведена и хрватска латиница с циљем да уз државну подршку она временом истисне ћирилицу.
    Да мало помогнем професору : сербокроатисти су били највећи језички ауторитети у Срба :
    раније академици Александар Белић и Павле Ивић, а данас је то академик Иван Клајн.
    Павле Ивић је у Коларчевој задужбини пред стотину присутних рекао да би се у име слоге са Хрватима одрекао и екавице и ћирилице ( има још живих сведока).
    Професор је оправдано дао нарочиту важност томе што је НЕКО поделио употребу језика на службену и јавну. То су урадили управо језички стручњаци да би обесмислили уставну заштиту ћирилице и сачували латиницу , а Клајн чак славодобитнички каже да је латиница већ победила , а да је ћирилица остала још само као режимско писмо. Тако дакле, службено је само оно што исписује држава, а јавно је све остало, па када падне режим пада и ћирилица. Па је јавно и када два предузећа праве уговор , оверен печатима и потписима лица која заступају их заступају ,а што је регистровано од стране државе. Па није службено ни када адвокати шаљу суду латиничке поднеске.
    Тек пре две године угледали су језички стручњаци да њихово двоазбучје уништава ћирилицу , па су заједно са Министарством културе дали одличан предлог новог закона о језику и писму, којим би , углавном , било службено све оно што није приватно. Ем су закаснили, ем су направили грешку у корацима : хтели би да силом закона натерају Србе да пишу ћирилицом, уместо да прво ускладе правопис (кога су они писали) са Уставом ( уз српски језик само ћирилица), како би народ опет схватио ћирилицу као своју националну вредност.
    Исти овај „необавештени“ професор је заједно са главним редактором српског правописа проф. др Матом Пижурицом одбио налог претходног председника Одбора за стандардизацију српског језика да се размотри службено достављена иницијатива удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад да се српском народу врати једноазбучје у ћирилици.

  2. Све што гдин Немања Видић каже о српској азбуци и њеном спасавању увек је то пуна истиан о начину и разлозиам пиострадања ћирилице и увек спомене начин како је најуспешниеј, тачније једино могуећ да Срби салчувају ћирилицу у свом језику. Видић је изврсно предочио издају ћирилице данас пре свега код стручњака за језик и писмо, па онда и политичара, државника, они који треба да спроводе уставну обавезту у вези с писмом у Србији, али и ван Србиеј.
    Видић еј пердочио чињеницу да српоски лингвисти данас неећ ад кажу ни једну једибну реч о томе како су они допринели да српско писмо међу Србима споадне на неважне итузетке.. Одлично је Видић споменуо опренет текст Драгољуаб Петровиаћ, лингвисте, из „Политике“. Кад треба да спомене истинју ад су српски лингвисти после 1954. годиен злоупотреебљени од комунистичке власти у осмишљеном затиарњу (замењиавњу српске азбуке хрватском абецедом), лингвисти своју улогу окрећу на безличност, на непознаницу, на неупућеност. Тако и проф. Петровић каже да је „неко“ то уардио.. „Неко“ је сачинио, „неко“ је објавио“, „неко је узео народни новац за израду неуставног Правопиас српскога језиак, „неко“ је погрешио итд. А Немања то зна и не крије истину од нароад. Зато је Немања Видић данас водећи борац за спасавање ћирилице у Сраб. Лингвисти су почели о томе да говорее угледајући на једног од првобораца у тоем Немању Видића, али говоре тако каом она девојка која је хтела да има нешто с мом ком, па је рекла: „Пази тако да останем невина“. Значи, она, као лингвисти, хоће да се „курва“ у скривању онога шта су и како радили да би се српска ћирилица довела до ипчетнућа да би „опрали“ своју прошлост, али ту су ретки љзуди данас, попут пер свега, Немање Видиаћ, који ће их увек подсећати да нису невини, да су лингвисти, у ствари, данас главни кривци. И, како је баш Видић, виеш пута поновио сушту истину: „Ако се лингвисти боре за српски језик у двоазбучју, њихова борба је безуспешан, а ако се за ћирилицу боер с нормом српског ејзика у једноазбучју, тадаа борба за ћирилицу не би била ни потреебан. Може ли неко замислити да се данас Енгелзи, Французи, Пољаци, Чеси, Хрвати и било који други народ бори за своај писма у свом језику. Наравно, нико од њих неманикакав проблем са својим писмом и уопште не треба да о томе ишта говори свом народу. Дакле, само Срби имају данас проблем са својим писмом, само они већ деценијама и после разбијања Југославиеј принуђени су да се боере аз враћање свога писма у пуни живот зато што су му српски пиолитичари с лингвистима, пре свега, као плаћееним стручњацима за језик и писмо, задржали у језичкој норми Сраб (у струци, у правопису и у јавности два писма, од којих је једно (гле чуда: бааш српско писмо) доживело силна забрањивања, чекићања, паљења и замењивања у историји.

    Зато, ништа још не верујте српским лингвистима када се они данас „боер“ за српску ћирилицу. Охни то чине лажно све док нее кажу да су они најпре (после 1954) злоупотребљени од поилитичара да затиру ћирилицу,а данас то чине сами задржавајући два поисма у једном језику Сраб.
    Стоаг, сигурно верујте Видићу и веома малом броју истинских и усопешпних бораца за ћирилицу, а лингвиста се још чувајте, не верујте им ништа и кад вам дарове носе. Тј. када коју реч данас прозборе у корист ћирилуице. Све док они не спомену своју кључну, проефсиоанлнум, плаћену улогу у затиарњу срспке азбуке — ништа им не верујте. Лингвисти су данас први, тј. галвни затирачи серпског писма, а да чудо буде тим веће, они су једибни и оплаћчени да га чувају и саачувајзу. А Видић еј одлично споменуо да су они усопешпни у одбрани ћирилице таман толико колико те ћирилице данас има међу Србима. А то је мање од 10 одсто у односу на хрватску абецеду која еј (реч је о Србији) први пут унета у Србију под окупацијом 1916. годиен после забране ћирилице. Наравно. међу Србима изван Србије она је пррви пут масовно наређена Србима двее годинее раније (1914) на самом почетку Првог светског рата и окупациеј и убијања Срба. Лингфвсити су, нажалост, били они који су после 1954. године одиграли улогу окупатоар Срба којима нису формално забранили ћирилицу, али је прогонили суптилниеј, али свеједно успешно. Свели су је на неважан проценат.

    Дакел, то шптто рече Видић једина је истина. Српски либн гвисти данас су упракси кључни кривци за наставак убијања српске азбуек и када нема спољњег неприајтеља. (Шиер о томе може се прочитати детаљније у књизи баш Немање Видића. „Изадја српске ћирилице“ (Цар, Шабац, 2018). Истовремено с велики8м закашњењем књигу „Борба за ћирилицу и српски језик“ (Андрићград, 2018) објавио је лингвиста М. Ковачевић, такође човек из Републиек Српске, као и Н. Видић, с тим шпто Коавчевић није ни спиоменуо улогу лингвиста у помору ћирилице, није ни споменуо погубанн и данас двоазбучни Правопис српскога језика Матице српске са два писма као да је и даље на снази „српскохрватски језик“, па мора, због братства-јединстав, да се остави Србима двоазбучје и када у Хрватској и у 21. веку буквално чекићима разбијају ћирилицу и одваљзују ћириличке таблее постављене пио Уставу Хрватске.)
    И коначно, џабе је што Ковачевић (лингвиста) говори о спасавању ћирилице без спомињања грешака лингвиста, дипл. инж. му је одговорио у својохј књизи да је Ковачевићеба борба за ћирилицу успешна таман колико су лингвисти у двоазбучју саачували српску ћирилицу.

  3. Хтио сам да пошаљем коментар на текст неког Павловића , кога је Фронтал преузео из Политике, али га је Фронтал нагло повукао. Штета , јер смо раније могли видјети шта кажу они који су за једноазбучје, а сада смо видјели шта кажу они који бране двоазбучје. Мој коментар би се односио на чињеницу да је приликом иступања на ТВ проф. др Срете Танасића бројано колико је људи за ћирилицу, а колико за латиницу, па је за српско писмо било 95% гледалаца. Тиме сам пријатно изненађен јер сам се плашио да је свијест о ћирилици као српском писму готово избрисана.

  4. Видјео сам у јучерашњој Политици изванредан текст Драгољуба Збиљића којим је он обесмислио писање Владимира Павловића у истом листу седам дана раније. Мислио сам да ће Фронтал пренијети тај Збиљићев текст, јер су га коментатори критиковали што није пренио ништа од тог човјека,иако је написао 15 књига о затирању ћирилице. Али опет нема Збиљићевог текста на Фронталу. Сада и сам вјерујем да Фронтал није мјесто на коме се води истинска борба за ћирилицу. Као да хоће да остане једини ћирилички портал западно од Дрине , уместо да се преименује у Први ћирилички портал. Заиста , Фронтал строго пази да не помене главни узрок страдања ћирилице : хрватску латиницу као српско писмо у српском правопису.
    Чини ми се просто невјероватним то што је ћириличка Политика објавила онакав по ћирилицу штетан текст, али је много веће чудо то што га је пренио Фронтал. Кобајаги да се чује и друга страна. Па ако је тако, зашто нема и Збиљићевог текста.
    Неко је написао да је глава латиничке змије у САНУ и Матици српској (које су одговорне за правопис), а Фронтал не туче змију у главу, него по репу. Добро је то што он указује на примјере запостављања ћирилице, али ја сада разумијем да то није прави начин за враћање ћирилице српском народу.
    Ипак морам рећи да сам од доста коментатора на овом порталу сазнао у чему је главни проблем српског писма , па ћу са тим сазнањем упознавати своју околину.

  5. Прилично одавно знам да је писмо код Срба ријешено с планом да хрватска латиница замени српску ћирилицу. Било је и у мојој Бања Луци удружење ЋИРИЛИЦА , али се угасило зато што је предсједник био универзитетски професор двоазбучњак. Обећавало је и удружење ЋИРИЛИЦА Требиње, али га је узео под своје лингвиста проф. др Милош Ковачевић па је занијемило. Остала су на бранику одбране ћирилице само удружења : ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд, и то зато што их воде непоколебљиви људи Драгољуб Збиљић и Немања Видић.
    ФРОНТАЛ је значајан и драгоцијен по два основа . Прво , он свакодневно указује на примјере издаје ћирилице. Друго , он дозвољава макар коментаре о ћирилици, чиме то питање држи отвореним. Међутим , он не преноси из ПОЛИТИКЕ текстове који су експлицитно за једноазбучје, а преноси оне који не иду у прилог ћирилици. Тако је пренио нихилистички текст проф.Благојевића којим се не указује на суштину проблема писма.Такође је пренио текст проф.др Драгољуба Петровића из кога ни зналци не знају шта је хтио да каже. А највеће је чудо то што је пренио текст двоазбучњака Владимира Павловића. Међутим , није пренео текст Драгољуба Збиљића.којим је онј одговорио Павловићу. Није пренио из Политике ни текст проф. др Горана Белојевића , којим тај медицинар јасно указује на штетност двоазбучја по ћирилицу и Србе. Па ево шта професор пише :
    „Пример број један. Организовао сам међународни медицински конгрес у Београду 2013.године. Званични језици били су српски и енглески , а званична писма српска ћирилица и енглески алфабет. Учествовали су научници из бивше Југославије и целог света. Никакав проблем нисам имао са учесницима чији је матерњи језик хрватски, бошњачки, црногорски,македонски или словеначки. Они су се опредељивали које ће писмо и језик користити од та два.
    Пример број два. Руси,Бугари и Македонци сву медицинску литературу на свом језику објављују ћирилицом. За латинске и енглеске називе користе латиницу и енглески алфабет. Медицински факултет у Београду , где радим већ 36 година, 95% уџбеника објављује на хрватској латиници. Разлог не знам. Пример број три.Београд и други српски градови преплављени су помодарским и неправилним натписима попут „caffe“, уместо једноставног и лепог „кафе“ или „кафић“. Пример број четири. Многи Срби летују у Грчкој и вероватно су приметили да Грци пишу свуда грчким писмом. Не интересује их што већина странаца то не разуме.Нека науче! Па то је колевка европске цивилизације! Латиницу Грци користе само за оригиналне енглеске називе. И они су се једно време замајавали са два писма , па су дигли руке када су видели куда то „богатство“ води.Пример број пет. Погледао сам излог угледног српског издавача књига у Главној улици у Земуну. Ћирилица је антиквитет који треба да се тражи лупом. Богатство ? Ја бих пре рекао језичка тортура за Србе.Пример број шест. Шетао сам недавно Подгорицом. Ћирилица је нестала. У земљи Његоша. Богатство ? Ма хајте,молим вас ! У закључку , тачно је да су четири званична језика у региону : српски , хрватски , бошњачки и црногорски лингвистички један језик. Међутим политички,они то нису . А политички је итекако важно и писмо. Пошто су писма хрватског , бошњачког и црногорског језика искључиво латиница, ми Срби треба да се манемо „измишљања кривих Дрина“ и уведемо искључиво српску ћирилицу као писмо српског језика, засновано на генијалној Вуковој мисли :“Пиши као што говориш, читај како је написано!“

Оставите одговор