Људи су све мање интелигентни, прогрес је крив

Генетичар престижног универзитета Стенфорд објавио је помало изненађујуће резултате истраживања који показују да "колективна интелигенција модерног човека" није на путу прогреса, већ да већ неко вријеме опада.

уторак, фебруар 19, 2013 / 14:18

Истраживање доктора Џералда Кребтрија под називом "Наш крхки интелект", објављено у два дијела, показује и да се ствари неће значајније побољшати све док наука додатно не напредује.

Он сматра да наши гени уз модерни технолошки развој утичу на то да човјечанство постаје "све глупље", а то објашњава чињеницом да су мутације утицале на добар дио око 5.000 гена које је означио основом људске интелигенције. Због тога је, како наводи, модеран човјек мање бистар од својих предака.

"Нова достигнућа у генетици, антропологији и биологији показују да велики број гена има утицај на наше интелектуалне и емоционалне способности, што их чини генетски веома рањивим. Анализа учесталости мутација на генима код људи указује на то да дефинитивно губимо те способности", наводи доктор Кребтри у другом дијелу истраживања.

Он додаје да многе мутације утичу на то да се човјечансто све теже сналази у појединим ситуацијама, које нашим прецима не би представљале проблем.

"Када би се неко из древне Атине појавио међу нама, вјерујем да би био најпаметнији, са бољим памћењем, бројним идејама и много бистријим погледом на важне ствари. Мислим да би био и далеко емотивно најстабилнији од нас, наших пријатеља и колега", навео је он у првом дијелу истраживања, које је објављено крајем 2012. године.

Кребтри даље наводи да је човечанство свој интелектуални врх достигло још прије двије до шест хиљада година, али да се упркос "рањивости генома" садашње друштво чврсто држи захваљујући предностима модерног образовања, које омогућава да се све снаге једног друштва брзо и лако шире на све његове чланове.

"Имамо довољно времена да ријешимо и тај проблем, јер прије 300 година нисмо имали идеју гдје ћемо бити данас што се развоја науке тиче. Имаћемо оруђа да ријешимо тај проблем и са научне, али и са етичке стране", увјерен је Кребтри.



Оставите одговор