Људи су промијенили Земљу – за непрепознати

Ако геолози из свемира за десет милиона година посјете Земљу да ли ће наћи људске трагове у слојевима седимента – да ли ће хомо сапиенс одредити једну геолошку епоху као што су диносауруси учествовали у обликовању јуре, питају се научници Све већи број геолога међу учесницима једнодневног симпозијума у Британском геолошком друштву у Лондону на […]

понедељак, мај 16, 2011 / 19:20

Ако геолози из свемира за десет милиона година посјете Земљу да ли ће наћи људске трагове у слојевима седимента – да ли ће хомо сапиенс одредити једну геолошку епоху као што су диносауруси учествовали у обликовању јуре, питају се научници

Све већи број геолога међу учесницима једнодневног симпозијума у Британском геолошком друштву у Лондону на то питање одговара са – "да". Један међу њима, добитник Нобелове награде за хемију, Пол Круцен чак и предлаже име те епохе: антропоцена.

Не зна се да ли ће то доба човјека бити дуго или кратко. Али, једно је јасно, каже Круцен, који дијели Нобелову награду за откриће да хемикалије које праве људи уништавају слој озона у атмосфери: први пут у историји Земље дугој четири милијарде 700 милиона година једна врста не само да је радикално промијенила њену морфологију, него је и свјесна тога.

Професор географије и екологије са универзитета Мериленд у Балтимору Ерл Елис упозорава да "не знамо шта ће се догодити у антропоцени – то може бити добро, а може бити и лоше".

Диносауруси су, највјероватније, били избрисани са лица Земље послије удара метеорита због којег је температура пала испод прага преживљавања. Иста судбина могла би да задеси људе уколико температура порасте за пет или шест степени Целзијусових, а то би могло да се догоди током сљедећих сто година, сматрају научници.

Међутим, диносауруси су били на планети 150 милиона година прије него што их је уклонила космичка каменица, док су људи на Земљи тек 200 000 година – преноси "Дојче веле".

Друга суштинска разлика: диносауруси нису схватили шта их је задесило и ни на који начин нису учествовали у томе. С друге стране, људи су били главне архитекте огромних промјена што сада пријети да, како то кажу научници, избаци Земљин систем из колосјека.

Термин антропоцена који је Круцен смислио прије десет година спремно су прихватили научници из низа области, јер – како каже Вил Стефан из аустралијског Института за проучавање климе – тај термин указује да смо у потпуно новој ери планете Земље.

Та идеја приморава нас да интензивно размишљамо о томе да ли људски утицај на планету може да има нежељени и неконтролисани исход и шта може да се учини како би се то спријечило.

Сада је професор Јан Заласијевич са групом геолога задужен да утврди да ли би антропоцена требала да буде додата уз неких 150 еона, ера, периода, епоха и доба на које је подијељено посљедњих три милијарде 600 милиона година историје земље.

Доказа да су људи проузроковали суштинске промјене, које оправдавају проглашавање антропоцене, има у обиљу.

Сагоријевањем фосилних горива промијењен је састав атмосфере и концентрација угљендиоксида за посљедњих 800 000 година никада није била тако висока. Глобално загријавање које је услиједило изазвало је друге дубинске промјене: рецимо, топљење дијелова Земље који су нормално под ледом и снијегом и повећање степена киселости океана.

Промјене у биосфери остављају траг у седименту и стијенама, поготово масовна изумирања врста каквих је до сада било пет. Научници сматрају да је сада почело шесто, јер врсте нестају сто до хиљаду пута брже него што је то нормално.

Чак је и "спољна кожа" Земље – литосфера – промијењена.

"Мијењамо лице Земље", каже професор Џемс Сивитски, указујући на два вијека индустријализованог рударства, подизања брана, сјече шума и пољопривредне производње.

У крајње комплексном систему хемијских и биолошких интеракција планета ће на крају наћи нову равнотежу, као што је налазила и у прошлости.

Другим ријечима, Земља ће бити у реду, али за људе је више него неизвјесно како ће изаћи на крај са промјенама које су сами изазвали.



Оставите одговор