dysko

Људи против сибирске ароније

Љиљана Чекић, колумниста овдашњи, свакако је жена. Љиљана је, поред тога, мало и бијесна. А бијесна жена кад дохвати тридесет ћириличних – то изгледа овако… Не волим приче о здравој храни. Не подносим када ми говоре да је нека храна нездрава, а друга прездрава (какав ружан придјев). Соја је годинама била јаааако здрава. За све. […]

Љиљана Чекић, колумниста овдашњи, свакако је жена. Љиљана је, поред тога, мало и бијесна. А бијесна жена кад дохвати тридесет ћириличних – то изгледа овако…

Не волим приче о здравој храни. Не подносим када ми говоре да је нека храна нездрава, а друга прездрава (какав ружан придјев). Соја је годинама била јаааако здрава. За све. А онда је неко јавио да није здрава, да је ГМО и нико више не једе соју, јер соја спречава да се живи 150 година. Соја је постала old fashion. Изишла је из моде прије пар година. Сад је модеран ђумбир. Јако је модеран. Он сад све лијечи. До сада сам добила неколико циркуларних порука у којима пише како припремити ђумбир и никад не добити упалу грла, мучнину, мигрену, артритис, рак… Скоро све. Против свих болова. Он вам дође као аналгетик широког спектра. Поред ђумбира јааааако је здрав цимет. За све. Ко га сваки дан једе живјеће 150 година. Живјеће као они што су прије пар година јели соју, па су имали шансу да добаце вијек и по, али су у међувремену изашли из моде.

Кад се сјетим како је свињска маст била отровна просто се запитам коме су потребна толика свињогојилишта. Све се морало јести на уљу. Тако је диктирала ова здравствена мода. Онда су неки научници, у неком институту, на некој клници, на неком универзитету пронашли да је свињска маст одлична за подмазивање костију, имунолошки систем, кожу, косу, али да уље не ваљааааа. Страшно не ваља. У ствари, ваља уље, али маслиново. Ово рафинирано сунцокретово или бундевино је тешко зло. Ко себи буде сваки дан пржио по два јајета неће сигурно догурати до 150. рођендана. Не може ма колико желио. Убиће га уље. У међувремену је стигла сибирска аронија, афричка шљива, ацерола са Барбадоса… Тешко се снаћи у толикој понуди. А банане? Оне су непоновљиве. И то што више изгледају као труле – то су боље.

И док читам све те рекламе размишљам како се добро забављају они што нам кроје памет, за коју мислимо да је наша. Дође тако њима увозник банана, искука се из душе (читај: да пара, пуууно пара) и каже како му силне паре пропадоше због природног процеса дозријевања и труљења банана. Они онда кажу: „Не брини. Биће то у реду“ (читај: довољно је плаћено) и дају саопштење да су банане које би за дан-два биле смеће, нешто најздравије што можете купити у продавницама. Оне су чак осам пута здравије од оних са жутом кором. Послије свих ужаса које смо преживјели карцином има облике епидемије. А ко једе банане и то оне пјегаве, оне што сутра више и нису банане него репроматеријал за ракију банановачу, тај нема разлога да брине. Њега ће и рак и прехлада и грип да заобиђу. Ни кољена му више неће шкрипати.

Има још пар модерних намирница. Сад је сода бикарбона фантастична. Лијечи све. А ја памтим када се говорило: „Ако пијеш соду због киселине у желуцу, добићеш пијесак у бубрезима.“ Знате оно из хемије: киселина + база (сода је базична) = со (то је онај пијесак).

Модеран је и лимун, а знам сигурно да је био јако опасан прије пар година.

Ја немам проблем са тим намирницама. Једем шта хоћу и баш ме брига да ли ћу живјети 150 година. Хвала Богу, нећу сигурно. Мене једино што може да убије су људи. Мене људи толико изнервирају да ми скочи притисак који никад не бих добила од подмазане таве свињском машћу, пардон рефинираним уљем. Мене толико људи наљуте да ме штитна почне гушити тако страшно како никад не би црвено месо. Мени се тако људи згаде да ми шећер скочи више него да поједем десет кугли сладоледа. Мене људи разочарају тако да ме заболи желудац старшније него да сваки дан једем врућ бијели хљеб. Оно што људи једни другима ураде нема тог бијелог шећера, бијелог брашна, камене соли, газираних сокова, брзе хране, вјештачких сладила, конзерванса, адитива, ГМО хране и емулгатора који се могу поредити.