Линта: Милановић и Грлић лажу, од 32 општине у Хрватској гдје има Срба, у 22 неће да уваже српско писмо
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је као смијешну измишљотину изјаве хрватског предсједника Зорана Милановића и хрватског министра спољних послова Гордана Грлића Радмана да Србија негира постојање хрватског језика у уџбеницима за осми разред.
"Потпуна је лаж Радмана да Србија крши Споразум о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији из 2004. године, а да га је Хрватска у потпуности испоштовала", навео је Линта у саопштењу.
Линта напомиње да су Милановић, Радман и представници хрватске националне мањине у Србији незадовољни мишљењем Одбора за стандардизацију српског језика при Институту за српски језик Српске акадамије наука и уметности, који истиче да уз српски језик треба ставити напомену да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци тај језик називају хрватским, "босанским" или бошњачким и црногорским језиком.
Јасно је, оцјењује Линта, да су издавачи уџбеника радили по упутствима која су добили од Института за српски језик.
Линта је истакао да Србија потпуно поштује права хрватске националне мањине, да су статутом АП Војводине из 2009. године хрватски језик и писмо уведени као један од службених језика и писама у органима и организацијама те покрајине.
Он је напоменуо да постоји преводилац за хрватски језик у Служби за преводилачке послове при Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине.
Према законским прописима, подсјећа Линта, у Србији свака национална мањина има право на службену употребу свог језика и писма ако њених припадника у укупном броју становника локалне самоуправе има 15 одсто према посљедњем званичном попису становништва.
У складу са тим прописима, хрватски је службени језик у Суботици на подручју цијеле локалне самоуправе, Сомбору /мјеста Бачки Моноштор, Бачки Брег и Светозар Милетић/, Сремској Митровици /мјесто Стара Бингула/, општини Апатин /мјесто Сонта/ и у општини Шид /мјеста Сот и Батровци/.
Хрватски језик уведен је као службени језик на цијелом подручју града Суботице иако је учешће хрватске националне мањине 10 одсто, односно мање од прописаног услова од 15 одсто, што је, истиче Линта, доказ позитивног односа према хрватској националној мањини.
Линта је нагласио да бројне чињенице потврђују да Хрватска плански и систематски крши Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина, сопствене законе и Споразум о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији из 2004. године, којима се гарантује право српске националне заједнице на службену употребу спрског језика и ћирилице.
Према законским прописима, у Хрватској свака национална мањина има право на службену употребу свог језика и писма ако њених припадника има барем једна трећина у укупном становништву локалне самоуправе.
Линта је подсјетио да према посљедњем званичном попису становништва у Хрватској постоје 23 локалне самоуправе гдје Срба има више од 33,4 одсто у укупном броју становника.
Он је истакао да у 22 локалне самоуправе Хрватска готово двије деценије опструрише постављање табли са називима мјеста, улица, тргова и јавних институција на српском језику и ћирилици.
"У питању је један од бројних доказа да Хрватска не поштује универзалне вриједности за које се залаже ЕУ", оцијенио је Линта.