Лијепа ли си горо моја, још си љепша земљо моја
Приједором се Сана шета, Бањом Луком Врбас горди, Посавину Босна мије, Дрина поји земљу Семберије, Миљацка се зором буди из њедара Романије, Зеленгора љепотица од потока и језера, Требишњица чува земљу поноснијех старих Ера. Пише: Никола Лазаревић Наша мајка Мало ми је ово што сам написао, мало и није баш нека рима, мало али из […]
.jpg)
Приједором се Сана шета, Бањом Луком Врбас горди, Посавину Босна мије, Дрина поји земљу Семберије, Миљацка се зором буди из њедара Романије, Зеленгора љепотица од потока и језера, Требишњица чува земљу поноснијех старих Ера.
Пише: Никола Лазаревић
Наша мајка
Мало ми је ово што сам написао, мало и није баш нека рима, мало али из душе, мало ми је увијек кад говорим и пишем о мом народу и мојој земљи.
Мало ми је!
Како да пишем о мајци и њеној дјеци, како као њен син да кажем колико сам поносан, колико ме је(нас) задужила, како да јој кажем колико је лијепа, како да је поредим са било чим, кад је један слап Сане, Дрине и Врбаса већи, моћнији од онога што би силни Јован Дучић описао?
Како ја могу да се не постидим због храбрости што хоћу да јој се кроз писану ријеч захвалим, кад јој највећи међу нама још дуг нису вратили?
Моја мајка, наша мајка, отаџбина, топла њедра, питки извори, непрегледне оранице и планине избраздане ријечним артеријама, дивне хладовине од вијековних заштитника мог народа, манастири, дјеца, дјеца, дјеца………
Најбоље би стајала она реченица наших старих:“Мајка је дијете пуна уста рећи.“
Поштујемо ли ми нашу мајку?
Тешко ћу препливати ову воду.
Како да искажем сво незадовољство због односа нас дјеце према нашој мајци а да не увриједим фамилију, да не будем патетичан, да бар неког засврби а да се не увриједи?
Све су нам дали господ Бог и ова наша несебична мати.
Све узимамо од ње не поштујући је, узимамо без осјећаја да ли боли, загађујемо јој душу и тијело, узимамо не осврћући се на дјецу коју је изгубила да би јој остала живјела, мајка је, њено је да трпи.
Узимамо немислећи на своју браћу и сестре, отимамо од њих као да нам је задње, отимамо као да само нама и нашој дјеци све треба, отимамо немислећи на будућа покољења као што то раде дјеца других мајки.
Ни љепше мајке, ни грђе дјеце!
Можда би нам, какви смо, тренутно најбоље стајао опис старог Херцеговца који сам чуо још прије рата јездећи љети Неретвом са оне стране Зеленгоре, потапајући мушице у бисерну воду и утапајући душу у подножју Думоша.
Било је то вријеме кад су се проламала села од вриске дјеце, кад се радило, учило и маштало, кад су та дјеца морала радити у пољу, чувати стоку(благо), тек понекад се отети и побјећи да се окупају у рајској ријеци.
Е ту бијеше један добро писмен ђед.
Волио сам са њим сјести, чути уз мало ријечи толико паметних, да би ми било доста до идуће љетне сезоне.
Нећу му навести име пошто је тих старина било више и све сам их познавао, сви су ме звали:“Наш Нико.“
Могао би ми који замјерити што њега не поменух кад дођем Богу на истину. Нажалост сви су мртви, лака им земља.
Бијеше љетна сезона па би долазила сва дјеца и унуци из Сарајева, што због зова отаџбине, што због помоћи да се покосе имања јер зима је тамо жестока, мора се она јуначки и спремно дочекати мој брате!
Пошто су пашњаци уз Неретву, ту би дјеца чувала са старим благо, нека би наравно била несташна и стално бјежала на воду.
Е таква су била дјеца од једног из Сарајева који је долазио помагати пријатељима (комшијама) из града код његовог оца на селу у подножју Думоша.
Тај комшија из Сарајева имао је супер згодну жену која је долазила са дјецом на одмор и да ради као и сви други.
Тако, у паузи мог риболова сједимо ђед и ја, запалили, пијемо ону његову жуту покварену ракију из бурета, мјерка ђед Сарајку, ја миран како и доликује госту, она и њена дјеца вриште, шта год им се каже неће, размажена, господска, другачији су од овдашњих.
Онако преко дима, сједећи, ђед уз осмијех који има посебну топлину код горштака од миља рече:“Ни љепше мајке ни грђе ђеце.“
Хтио сам ово другачије написати, однесоше ме моји снови поново у другом смјеру.
Није страшно, волио би да ја могу уз осмијех о нама рећи, као ђед о дјеци Сарајке.
Тешка дана, зло на Косову и Метохији, пребјези из не(демократских) партија, саопштења странака на нивоу Доц,др.Мастила.
Баш ме одмори ова лагана и веома поучна прича.
Врло њежно, људски.
Текст свакако одражава љепоту некадашњег живота, поштовање старих које више не постоји, љубав према дјеци.
Тачно и течно описује олош без душе који граби све као проклет и сву биједу данашње збиље.
Много јача реклама за Ниџу него десет конференција за штампу гдје лоши нападају лоше.
Na srecu imamo Dr. Talica da cuva nase rijeke. Doduse one I nisu vise nase ali ih bar NAS covjek cuva…
Рибар,
замолио бих те да будеш конкретан у одговорима на следећа питања:
ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА
1. Ко ће сељацима објаснити шта је органска пољопривреда?
2. Ко ће санкционисати покушаје преваре?
Примјер. Свједоци смо да има покушаја да се у млијеко сипа вода како би се увећала количина.
3. Ко ће контролисати да ли се баца вјештачко џубриво?
Свједоци смо да сељаци неконтролисано бацају хемију на њиве, а послије се хвале како производе здраву храну. А кад та храна оде на анализу у огромном броју случајева не испуњава критеријуме.
4. Како забранити сељацима да живини не дају заражени кукуруз? Они га јефтино набаве у Војводини, па кроз кајмак, сир и домаћа јаја трују народ афлатоксином? А хвале домаће.
5. Зашто одговора на ова важна питања нема у вашем програму?
Да би ја неку партију схватио озбиљно није довољно да се напише шта је наумила урадити. Много је важније да се зна како ће то урадити, када и ко ће (именом и презименом) бити носилац активности. И рокови. Мора се направити термин-план и пратити динамика. Ја сам врло скептичан да је то могуће урадити у овој држави гдје је комунистичко-самоуправни начин размишљања и стил живота изузетно виталан и гдје је сваки, нарочито званичан податак на основу кога се прави неки план, у најмању руку сумњив.
Желим ти пуно среће, али без одговора на ова питања, немаш шансе да било шта промијениш. Ово су тест-питања, а постављаћу ти их често. Надам се да ће ти бити од помоћи.
Сутра имаш неколико питања о заштити ријека.
Затим иду шуме, па руде, итд…
Из пера овог аутора излива се сјета и осјећа бол. Такви аутори су данас „ишчашени из времена и простора“. Јесу јер су нормални. Ниџо краљу, сви тебе разумију, али ти не могу признати да си бољи од оних које сваки дан гледају како се злурадо смију из ТВ кутија.
Поздрав! Душко Вукотић
Симо одговорио сам ти на ово питање тамо, видио си предпостављам.
Да ја тебе нешто питам:Гдје тако ти Бога нађе ово питање на ову тему?
Мајоре Вукотићу хвала, служимо народу!
Заборавих ставити наводнике на питање Сими.
ribar, 05.11.2013. 13:54:42
“Да ја тебе нешто питам:Гдје тако ти Бога нађе ово питање на ову тему?“
Чуј ђе нађе!?
Зар ти ниси наки к.рч.в еколог? Овдје нонстоп пишеш о здравој храни, природним ресурсима, исплативој пољпривреди, здравој околини. И испод текста у којем пишеш о тој природи, ја ти покушавам поставити нормална питања, а ти ме зајебаваш.
А онда ће опет испасти да Симо зајебава и да је неозбиљан.
Симо,
није у овом тексту мјесто расправи о привреди, више о нама, односу према држави и солидарности једних према другим што је увијек била наша врлина.
Можда си могао нешто онако из душе написати, неће се баци.
„Да би ја неку партију схватио озбиљно није довољно да се напише шта је наумила урадити. Много је важније да се зна како ће то урадити, када и ко ће (именом и презименом) бити носилац активности. И рокови. Мора се направити термин-план и пратити динамика.“
Чича, јеси ли ти још увијек у СПО? Или си сада СНСД? Јесу ли те двије по овим твојим критеријумима озбиљне партије? Рокови изградње аутопутева, мост на Сави, аеродром Требињње – све испоштовано?
ribar, 05.11.2013. 18:22:02
“није у овом тексту мјесто расправи о привреди, више о нама, односу према држави и солидарности једних према другим што је увијек била наша врлина.“
Видим на Фронталу све неке врле људе, солидарне, родољубиве …
Не зајебавај.
“мјерка ђед Сарајку“
Јел’ била була?
Чича, јеси ли ти још увијек у СПО? Или си сада СНСД? Јесу ли те двије по овим твојим критеријумима озбиљне партије? Рокови изградње аутопутева, мост на Сави, аеродром Требињње – све испоштовано?
Јебали те рокови, питао сам човјека јели Сарајка била була.
Није ваљда да си издао Вука и прешао код Додика?
Симо,
није то до људи, зло вријеме.
„Два без душе, један без главе“, увијек су стари у праву.
Би ли волио знати чија је?
Онако једра,хаљина на копчање, лагана без рукава са деколтеом, дугмад низ бедра скоро сва раскопчана,у пасу као срна, здрава, мирише покошено сијено, свијесна је да је мјере један наочит ђед и један градски јуноша.
Ђед ужива, ја миран, није моје да о томе мислим,имао сам тек двадесет и коју.
Има у природи неког чуда, могу очи да варају,нама двојици је било лијепо гледати, она је таква каква је, шта ћеш, има нас разних у Божијој кући.
Dražen više nije u stanju da napiše 2 različita kmentara nego ih ovde umnožava k’o pokvaren digitron.
Лијепа си горо моја, слијепа си земљо моја!
Кад сам јуче чуо ону лопурду режимску, неког клинчевог ковача, замјеника замјениковог министра за пољопривреду и шумарство, како мртво ладно слаже пред камерама, да су Шуме Српске спискале ладно 40 милиона на регенерацију ресурса, тј. пошумљавање, јер не знам шта би то друго могло значити?
Па јбт. да ли они заљевају шуме, неком скупом водом из Нијагариних водопада?
За те паре, Сахару би пошумили, а камоли ове наше запуштене и зарасле нашуштене кршеве!?
Који је тек то лоповлук! А већ сам писао о мом завичајном мјесту, гдје су за протеклих годину и по дана из њега извукли око 6 милиона марака вриједности у обловини, а уложили су нула марака на било шта, рачунајући и тај наш приватни пут којим су се служили за извоз грађе!?
Ником ту нису дали ни једно једино радно мјесто, све били извођачи и купци на лицу мјеста, дил из прве и друге руке.
Аустрија је била мала маца, они су бар градили пруге до ресурса, а тамо су довлачили становништво и насељавали те напуштене предјеле, обнављали живот, а ови га угасише!
Лијепа ли си земљо моја, гола ли си горо моја!
Сад по читаву ноћ краду шуму, полиција их чува и пропуста, пошумљавају на папиру.
Чињеница је да се вишеструко мање краде шума, али се још увијек краду десетине милиона годишње, замислите колико се крало народне имовине од 90-те до данас.