Лијекови који бришу сјећање у паковању моралних дилема

Милиони људи који пате од посттрауматског стреса могли би имати много користи од лијекова који би их лишили ружних успомена. Изгледа да је дан када ће то бити изводљиво веома близу. Стручњаци објашњавају да је потребан отворенији став јавности када је ријеч о изради и употреби таквих пилула. За сада су, међутим, гласнији они који […]

среда, август 24, 2011 / 22:04

Милиони људи који пате од посттрауматског стреса могли би имати много користи од лијекова који би их лишили ружних успомена. Изгледа да је дан када ће то бити изводљиво веома близу.

Стручњаци објашњавају да је потребан отворенији став јавности када је ријеч о изради и употреби таквих пилула. За сада су, међутим, гласнији они који се из етичких разлога противе брисању сјећања.

Недавна испитивања обављена над лабораторијским животињама показале су како се сјећањима може манипулисати путем хемикалија. Један лијек познат као ЗИП, на примјер, имао је могућност да блокира могућност пацова зависним од кокаина да се сјете мјеста на којима су редовно добијали дозе дроге.

Други лијекови који су већ тестирани на људима могу олакшати емоционалну бол повезану са сјећањима на трауматичне догађаје.

Заиста, употреба лијекова који бришу сјећање и намијењена је особама које су жртве напада, саобраћајних несрећа, природних катастрофа и терористичких напада.

Ипак, америчка предсједничка комисија биоетике закључила је да је сјећање уско повезано са начином на који особа доживљава себе и да трагање за начином да се ријјеши посттрауматски стрес у облику пилуле, а не психолошког савјетовања, може бити деструктивно.

„Такви аргументи нису убједљиви. Нека сјећања, као напримјер, оних радника који рашчишћавају подручја погођена природном катастрофом, немају никаквог значаја за њихов идентитет. Лијекови би могли да убрзају процес њиховог психичког опоравка ефикасније него савјетовање“, сматра Адам Колбер, професор права на Правном факултету у Бруклину.

Могући изузетак били би случајеви гдје је због истраге неких злочина неопходно да се свједоци и жртве сјећају детаља догађаја.

У овим случајевима, љекари би могли да консултују полицију прије прописивања лијекова за брисање сећања.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор