Лицемјерна револуција

Четири дана након што је Странка демократске акције стопирала усвајање Закона о јединственом матичном броју БиХ, нема никаквих демонстрација испред зграде институција БиХ у Сарајеву.

субота, јул 27, 2013 / 13:44

Пише Жарко Марковић

Грађани и грађанке не изводе дјецу у колицима на улицу, саобраћај се не блокира, не прави се никаква нова талачка криза. „Дубиоза колектив“ не свира на Тргу БиХ, нико не тражи идентитете умјесто ентитета, не пије се кафа у 12, а није познато ни да ли је „грађанин прије свега“ Дарко Бркан прекинуо годишњи одмор у Сан Франциску и вратио се у главни град. А закон је тек сада стварно блокиран, и тек сада постоји опасност да бебе не добијају матични број чим престане да важи привремена одлука, и тек сада су им животи угрожени!

Дакле, у моментима када је Закон о ЈМБ био у парламентарној процедури, када је Савјет министара донио привремену одлуку да се не би угрожавали животи новорођенчади и када је Република Српска урадила нешто слично, било је разлога да се изађе на улице и покрене свеопшта „грађанска револуција“ и изврши притисак, а када најјача странка у Федерацији, отворено и без скрупула, пред самим циљем заустави усвајање спорног закона, организатори демонстрација напрасно морају да однесу тетки лијек или оду на море. За ЈМБГ револуционаре није спорно оно што је урадила СДА, иако је већ сада јасно да закон неће бити усвојен до почетка децембра, када привремена одлука престаје да важи.

Јунски протести су пропали јер су се одвијали под мотом: „Сви сте криви, али смрт мале Берине иде на душу Новића, Додика, Босића и осталих Срба“. Ко у то није вјеровао, сада има прилику да отвори очи, јер нових демонстрација нема, иако је ситуација много озбиљнија. И зато је ваљда сада и дефинитивно свима јасно да никакав грађански активизам у овој земљи не постоји. Постоји само робно-новчани активизам, финансиран из иностранства. Нису политичари уништили племениту идеју о борби против њиховог јавашлука и бахатости, већ они који су демонстрације покушали да искористе да протуре другачије циљеве, задане са адреса са којих су добили новац. И то повелику количину новца.

И када то неко каже или напише, ризикује да буде проглашен учесником у оркестрираној акцији застрашивања активиста цивилног друштва, чији је крајњи циљ дисквалификација грађанске акције која је спасила живот једном дјетету. Срам нас било, а још се финансиримо из буџета РС! Колико год било жалосно што медији у Српској морају да се за паре гребу од Владе РС, толико је и лицемјерно да их због тога прозивају медији и организације које паре добијају од америчке владе. У том лицемјерју и селективној борби за људска права, гдје се у једној ситуацији урла на сав глас, а у другој, истовјетној, жмури на оба ока, и лежи главни разлог пропасти „ЈМБГ побуне“ и свих будућих сличних „револуција“.



0 КОМЕНТАРА

  1. „Revolucije“ su moguce samo unutar drzavotvornih nacija, svaki od tri naroda treba da se izbori za svoj suverenitet i da ga otme iz ruku mafije. „Transrevolucije“ u ovoj zemlji su nemoguce i suprotne svim zakonima prirode, a i opasne za opstanak BeHa, ako je do toga ikome stalo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *