Летонија: Одбачен приједлог да руски језик буде званични

Летонци су на референдуму великом већином одбацили приједлог да руски језик, поред летонског, постане други званични.

Аналитичари наводе да је референдум појачао етничке тензије у тој земљи и изазвао обновио критике Русије према Летонији.

Гласање је одржано на иницијативу летонског проруског лобија, који тврди да су руској говорној мањини ускраћена једнака права од када се Летонија отцијепила од СССР-а 1991. године.

Бројни Летонци сматрају да је гласање, које је подржао Кремљ, покушај да се поново говори о независности и враћање некадашње совјетске државе под сферу утицаја Русије.

"Ово је гласање о темељима летонске државе", рекао је премијер Летоније Валдис Домбровскис након што је на референдуму гласао "не".

Према прелиминарним резултатима гласања и гласова пребројаних у 830 од 1035 гласачких мјеста, опцију "не" одабрало је 76 одсто Летонаца а само 24 је било "против".

Скоро трећина од око два милиона становника Летоније, говори руски језик, мада сви немају право да гласају и многи од њих то не могу јер нису радили тестове на летонском језику што је један од услова за добијање држављанства.

Још један од показатеља емотивности овог питања јесте то што је излазност била рекордна за референдум одржан у постсовјетском периоду. На референдум је изашло 1,09 милиона гласача што је више него 2003. године када се изјашњавало о уласку Летоније у ЕУ.

Летонија је 1991. године остварила независност након што је 50 година била у саставу СССР-а. Закони усвајани послије стицања независности Летоније одобравани су ради смањења руског утицаја и јачања летонског језика и културе.