Летонци: СС дивизија у нашим срцима

Више од хиљаду људи одало је данас почаст Летонцима који су се за вријеме Другог свјетског рата у оквиру њемачких нацистичких јединица Вафен СС борили против совјетске војске.

Учесници годишњег марша ветерана пјевали су патриотске пјесме и положили су цвијеће на Споменику слободе у центру Риге, у знак почасти летонским СС војницима, који су познати као легионари.

Њих је пратила мала група, углавном Руса, који су добацивали да се том комеморацијом велича фашизам и дискредитује огромна жртва Совјетског Савеза у борби и побједи над нацистичком Њемачком.

Они су узвикивали „срамота” и „не фашизму”, док је један од њих носио транспарент у облику свињске главе на коме је писало „фашисти, сјећате ли се Нирнберга”.

Бројни полицајци раздвојили су двије стране, те је, према њиховим ријечима, марш прошао без инцидената.

Учесници марша ветерана, пак, нису се дали заплашити нападима њихових противника.

„Ја сам Летонка и желим да одам почаст онима који су се борили за слободу наше земље”, рекла је Инга Бранка и додала да су се сви Летонци који су се борили у рату, без обзира да ли су били нацисти или комунисти, борили за поновно успостављање изгубљене независности.

Совјетски Савез је насилно анектирао Летонију 1940, потом је на њу 1941. нацистичка Њемачка извршила инвазију, а 1944. је поново преузела Црвена армија.

Летонија је била дио Совјетског Савеза све до 1991, када је стекла независност.

Око 250.000 Летонаца учествовало је у Другом свјетском рату, било на страни Нијемаца било Совјета, а у борбама је погинуло око 150.000 њих.

Око 80.000 Јевреја, или око 90 одсто јеврејске популације која је у Летонији живела прије рата, убијено је 1941-42, двије године прије формирања летонске јединице Вафен С С, што према неким Летонцима свједочи о томе да та јединица није могла да има улогу у холокаусту.

Непознат број летонских војника, међутим, прије него што је постао дио Вафен СС јединице, учествовао је у убијању Јевреја, у оквиру снага најамничке полиције.

Данашњи марш забраниле су општинске власти, али га је Суд у Риги одобрио.