Лавров за Гардијан: Запад је довео Украјину у дилему, а не ми

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у ауторском тексту за Гардијан каже да није Русија та која дестабилизује Украјину и да је на делу "флагрантна демонстрација двоструких стандарда".

Лавров је навео да "покушаји оних који су организовали сецесију Косова од Србије и Мајоте од Коморских острва да ставе под сумњу слободно изражавање воље становника Крима не може другачије да се оцени, него као флагрантна демонстрација двоструких стандарда".

Лавров је половином марта, после разговора са америчким државним секретаром Џоном Керијем у Лондону, навео Коморска острва код југоисточне обале Африке као пример права на самоопредељење, где је крајем прошлог века одржан референдум о независности од Француске.

"Једно од острва изјаснило се против, због чега је Француска инсистирала на пребројавању гласова тако да се уважи не укупан број гласалих становника Коморских острва у целини, већ сваког острва појединачно", рекао је Лавров у ауторском тексту за британски "Гардијан".

По том основу, како је додао, острво Мајота остало је у саставу Француске, најпре као колонијална територија, а накнадно је оно укључено у састав Француске.

"Шта је то било – анексија или самоопредељење, не знам. УН и Афричка унија нису признали такву одлуку Француске, али ЕУ са тим мирно живи", рекао је тада Лавров, додајући да Крим за Русију значи немерљиво више него Комори за Француску и Фокланди за Велику Британију.

Руски министар је за британски лист написао да забринутост поводом Украјине изазива и тежња да се затварају очи пред тиме да "главну опасност за будућност" те земље представља "ширење хаоса које сеју екстремисти и неонацисти".

Лавров је позвао НАТО да престане са неоснованим подизањем напетости и врати се озбиљном заједничком раду.

"Савремени свет није обданиште у ком постоје неки васпитачи, који изричу казне по сопственом нахођењу. Ратоборне изјаве које су се чуле на министарском састанку НАТО у Бриселу 1. априла не уклапају се у захтевима за деескалацијиу. Деескалацију треба почети од реторике", навео је шеф руске дипломатије.

Према Лавровљевим речима, нико није учинио више од Русије за подршку независне украјинске државе, укључујући дугогодишње дотирање украјинске привреду путем ниских цена енергената.

"На самом почетку актуелне кризе, ми смо подржали идеју Кијева о одржавању неодложних консултација Украјина-Русија-ЕУ ради разматрања начина за хармонизацију интегративних процеса. Брисел је то категорички одбацио. Таква позиција показује неконструктивну и опасну линију коју САД и ЕУ већ дуго спроводе. Они су покушавали да Украјину ставе пред болан избор између Запада и Истока, још више продубљујући унутрашње разлике", навео је руски министар.

Према његовим речима, Русија добро разуме ситуацију у Украјини, која је тек нешто више од 20 година раније стекла независност и "треба да решава сложене задатке свог успостављања као суверене државе".

"Међу њима је тражење баланса интереса између њених разнородних региона, чији становници имају различите историјске и културне корене, говоре различите језике и имају различиту перспективу…У тој ситуацији улога спољних сила требало је да буде у томе да помогне Украјинцима да очувају још крхке темеље грађанског мира и одрживог развоја", указао је Лавров.

Москва је, како је истакао, чврсто уверена да то може бити постигнуто, између осталог, реформом, која треба да одговори на захтеве југоисточних региона Украјине да руски језик има статус другог званичног, да се гарантује ванблоковски статус Украјине, и остваре неодложне мере да се зауставе активности нелегалних оружаних формација Десног сектора и ултранационалистичких група.

"Ми никоме ништа не намећемо, једноставно видимо да ако то не учини, Украјина ће све спирално улазити у кризу са несагледивим последицама. Спремни смо да учествујемо у међународним напорима који су усмерени на достизање тих циљева", рекао је Лавров.

Он је додао да Русија подржава позив тзв. Вајмарске тројке (шефови дипломатије Немачке, Француске и Пољске) о одржавању преговора Русија-ЕУ, уз учешће Украјине и других земаља Источног партнерства о последицама могућег закључивања њихових споразума са ЕУ.