Лајчак: Имаћемо неки став поводом Беришиних позива на албанско уједињење

Шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак очекује ускоро став Европске уније према изјавама албанског премијера Саљија Берише о спајању Албанаца у земљама у којима на Балкану живе. "Знамо до чега се у прошлости довеле такве изјаве на том простору. Не можемо то само тако да посматрамо. Сигурно ће се то убрзо појавити и у званичном ставу […]

четвртак, фебруар 21, 2013 / 11:11

Шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак очекује ускоро став Европске уније према изјавама албанског премијера Саљија Берише о спајању Албанаца у земљама у којима на Балкану живе.

"Знамо до чега се у прошлости довеле такве изјаве на том простору. Не можемо то само тако да посматрамо. Сигурно ће се то убрзо појавити и у званичном ставу ЕУ", казао је Лајчак, а пише данашња "Правда".

Узнемирење због тих изјава изразили су по Лајчаковим ријечима министри иностраних послова Вишеградске четворке, балтичких и скандинавских земаља јуче на самиту у Гдањску.

Самит 12 шефова дипломатија земаља чланица три регионалне групације био је посвећен прије свега изазовима и пријетњама које је донијела криза у еврозони и Источном партнерству.

"За Источно партнерство ово је изузетно важна година. Украјина мора да одлучи ком простору жели да припада", казао је Лајчак и нагласио да би за Словачку и Вишеградску групу у којој су још и Пољска, Чешка и Мађарска било добро да Украјина буде саставни дио европског економског простора и дијели исте вриједности.

"Желимо да економски помажемо. Али земље морају да граде правну државу и усредсреде се на европске вриједности", казао је током самита шеф шведске дипломатије Карл Билт.

Источно партнерство, односно приближавање бивших совјетских република преко реформи и прихватања европских стандарда уз сарадњу са ЕУ и споразуме о стабилизацији и придруживању, и о слободној трговини, заједнички је пројекат Шведске и Пољске, који је 2009. године на самиту у Прагу прихватила и ЕУ.
Резултати такве сарадње након четири године су слабији од очекиваних, осим у случају Молдавије која, међутим, за свој европски курс очекује више од Брисела.



Оставите одговор