Квазар галаксија почетак свемира

Европски астрономи детектовали су свјетлост са веома свјетле, старе галаксије са супер масивном црном рупом у свом средишту, за коју тврде да ће им помоћи да објасне појединости везане за почетак свемира. Овај феномен је познат под називом квазар. Реч је о изузетно свјетлим, али веома удаљеним галаксијама са моћном црном рупом у свом језгру. […]

четвртак, јун 30, 2011 / 15:01

Европски астрономи детектовали су свјетлост са веома свјетле, старе галаксије са супер масивном црном рупом у свом средишту, за коју тврде да ће им помоћи да објасне појединости везане за почетак свемира.

Овај феномен је познат под називом квазар. Реч је о изузетно свјетлим, али веома удаљеним галаксијама са моћном црном рупом у свом језгру. Досад најудаљенији квазар икада виђен одаслао је свјетлост 870 милиона година наком Великог праска за који се вјерује да се догодио прије око 13.7 милијарди година.

Овај рекорд су сада оборили европски астрономи који су, после петогодишњег истраживања, пронашли квазар који је емитовао свјетлост 770 милиона година након рођења космоса. Квазар под именом УЛАС Ј1120+0641 има "црвени помак", тј. потпис црвене свјетлости који упућује на његову удаљеност, од 8.6, што значи да је свјетлост путовала до нас 12,9 милијарди година.

"Овај квазар је својеврсна сонда раног Универзума", казао је за АФП вођа тима, астрофизичар Стивен Ворен са Империјалног колеџа у Лондону. "Реч је о веома ријетком небеском тијелу који ће нам помоћи да схватимо како су супер масивне црне рупе нарасле неколико стотина милиона година након Великог праска", додао је он.

Мерења показују да црна рупа квазара има масу која је око две милијарде пута већа од Сунца, што је величина коју је тешко помирити са важећим теоријама. Супер масивним црним рупама су, према постојећим хипотезама, биле потребне милијарде година да би нарасле, постепено усисавајући материју из свог окружења.

Квазар је настао у посљедњем периоду "реионизације", ери стварања првих звијезди. Током истраживања, чији су резултати објављени у часопису "Нејчер", астрономи су користили Европски велики телескоп на Андима у Чилеу, као и британски инфрацрвени телескоп на Хавајима.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор