Кустурица подиже Његошу споменик у Андрићграду

Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да ће 29. новембра у Андрићграду бити постављен и откривен споменик Петру Другом Петровићу Његошу, једном од највећих српских пјесника и црногорском владару, чија се 200-та годишњица рођења ове године обиљежава широм Републике Српске, Србије и Црне Горе.

Кустурица је нагласио да ће бронзани споменик, рад академског вајара Сретена Стојановића који је идентичан Његошевим споменицима у Београду и Подгорици, открити Матија Бећковић, највећи живи српски пјесник, коме је 29. новембра рођендан.

Кустурица је за "Прес Републике Српске" рекао да ће то бити велики дан за Андрићград, Вишеград и цијелу Републику Српску, дан када ће владика Његош засјести на тргу који носи његово име и дочекивати оне који иду према цркви посвећеној Светом великомученику Лазару и свим српским мученицима, цркви коју симболично зову и вишеградски Дечани.

"Поставком тог споменика ми ћемо уоквирити и други велики трг у Андрићграду и испунити велики сан да наше великане с небеса вратимо на земљу. И да, када будемо стајали крај њих, не знамо јесмо ли на небу или на земљи", нагласио је Кустурица.

Према његовим ријечима, Његошев споменик симболично ће повезати Вишеград и Андрићград са Београдом и Подгорицом, али и представљати трајан доказ о постојању духовне вертикале између Андрића и Његоша.

"Поред већ постојећег трга и Андрићевог споменика, нови трг са спомеником Његошу биће и одраз нашег настојања да се Срби и сви други народи из региона уче да живе на трговима. Истовремено, постављањем Његошевог споменика и завршетком тог трга, којег уоквирују црква, хотел, зграда ‘Хидроелектрана на Дрини’ и никад усељена зграда општине, почетна идеја Андрићграда добија свој крунски завршетак", каже Кустурица.

Он је изразио увјерење да повратак великанима, попут Његоша и Андрића, неће засметати онима који су склони да заборављају и, како каже, балканском окружењу, у коме увијек постоји ваљан разлог да се неко мрзи.

"Повратак Његошу и Андрићу представља враћање нашег дуга према тој двојици великана. Његошеве кости више су пута премјештане, а Андрић данас у родном Травнику не може да добије улицу са његовим именом, јер је, како кажу, подржавао четнички покрет", додао је Кустурица.

Идејни творац града од камена истиче да је посебно значајна чињеница то што ће Његошев споменик у Андрићграду открити Матија Бећковић, пјесник кога, по величини умјетничког дјела, многи сматрају Његошевим насљедником.

"Разлика између Његоша и Матије је у томе што је Његош, нажалост, кратко живио, док Матија, хвала богу, живи дуже и имао је времена да развије Његоша у себи", закључио је Кустурица.