Купрес: 21 година од злочина за које нико није одговарао

Полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Купресу /Република Српска/ данас ће бити обиљежена 21 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у којем су убијена 72 српска војника и цивила. Предсједник Општинске борачке организације Купрес /Република Српска/ Шпиро Кнежић рекао је Срни да за […]

среда, април 3, 2013 / 10:08

Полагањем вијенаца на споменик погинулим борцима и служењем парастоса у цркви Свете Тројице у Купресу /Република Српска/ данас ће бити обиљежена 21 година од напада хрватско-муслиманских снага на Купрес и село Малован, у којем су убијена 72 српска војника и цивила.

Предсједник Општинске борачке организације Купрес /Република Српска/ Шпиро Кнежић рекао је Срни да за овај злочин, нажалост, још нико није одговарао пред правосудним институцијама БиХ, подсјећајући да је једно лице хрватске националности било оптужено, али га је Суд у Ливну ослободио.

Кнежић тврди да је само првог дана напада хрватских снага на Купрес око 80 Срба страдало или нестало по логорима Херцеговине и Хрватске, од којих се још 14 Срба воде као нестали.

Он је рекао да ће парастосу, који је ће бити служен у 10.00 часова у цркви Свете Тројице у Новом Селу, присусвовати чланови породица погинулих бораца, чланови Предсједништва Општинске борачке организације, те руководство Борачке организације Републике Српске.

Кнежић је додао да ће у 11.00 часова бити положени вијенци на споменик палим борцима у Новом Селу.

Судбина 14 српских цивила са Купреса, које су почетком априла 1992. године са осталим тамошњим Србима заробили припадници регуларне Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране, ни 21 годину послије у потпуности није разријешена.
На релацији Купрес-Томиславград-Сплит-Задар губи им се сваки траг, а њихове кости до данас нису пронађене.

Послије масакра у Сијековцу, код Брода, Купрес је прва општина коју су окупирале регуларне снаге из Хрватске и припадници Територијалне одбране из западне Херцеговине и починили масовне злочине над цивилним српским становништвом.
Јединице Хрватске војске из Сплита, Осијека, Вараждина и других мјеста, заједно са паравојним формацијама из Томиславграда, Посушја и Ливна, напале су у зору 3. априла 1992. године српска села на купрешкој висоравни – Доњи и Горњи Малован. Мјештани који нису успјели да побјегну у оближњу шуму убијени су на најсвирепији начин.

Напад на ова села извеле су јединице 106. осијечка, 101. загребачка и 142. сплитско-каштеланска бригада Хрватске војске, затим специјална јединица из Вуковара “Жути мрави”, Јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске, Студентска бојна /батаљон/ “Краљ Томислав” из Загреба, састављена од студената из Томиславграда и Ливна и батаљон “Зрињски”.

Послије заузимања српских села, хрватске снаге су 6. априла извеле напад на Купрес, чиме су практично окупирале скоро цијелу територију ове планинске општине. Биланс жртава овог злочиначког напада био је стравичан. Убијено је 57 српских цивила, а на стотине Срба је заточено у логор формиран у хали фабрике “Квалитет” у Купресу.
Окупација Купреса од регуларних јединица из Хрватске трајала је све до 7. априла 1992. године, када су снаге тадашње ЈНА, којима је командовао генерал Славко Лисица, ослободиле град и цијелу општину.

У паничном бјекству, хрватски војници су као таоце са собом повели групу заробљених цивила који су прошли кроз многе логоре у западној Херцеговини, а многи од њих су завршили у злогласној сплитској “Лори”.

Купрес, у којем је српско становништво било већинско, поново су заузеле хрватске снаге 4. новембра 1994. године, што су потврдиле и мапе из Дејтона.



Оставите одговор