Куда даље?

Најновији колумниста Фронтал.РС, Никола Алексић из НДС, поставља питање и, што је за наше поднебље крајње необично, покушава дати одговоре.

Тешко је. Све је мање посла, а све више корисника јавне кухиње. Влада доноси закључак да у 2011. години неће бити запошљавања нових приправника по програму “Први посао”.

Пише: Никола Алексић

Пензије сваки мјесец све касније лијежу на рачуне њених корисника. Цијена нафте, наводно због народних побуна на сјеверу Африке, опет скаче. То ланчано доводи до поскупљења других животних намирница. Куповна моћ становништва константно пада. Набрајање иде у недоглед. Лакше ми је некада навести оно што ваља, него оно што не ваља. Листа је неупоредиво мања.

Куда даље? Народ са правом очекује одговор од политичке елите, чији је посао, између осталог, да да одговор и на то питање. Иако сматрам да не спадам у политичку, нити било коју другу елиту, ипак осјећам одговорност да, као млад човјек, понудим нека од рјешења. Ако ништа, а то да оправдам повјерење оних људи, који су ми дали глас на претходним општим изборима.

Правник сам, нисам економиста, али не треба бити превише паметан, нити економски писмен, па доћи до закључка да Влада треба више да улаже у привреду. Производња, производња и само производња. Вишак вриједности.

Пољопривреда. Оволика земља, а ми увозимо кинески бијели лук, холандску шаргарепу и турске суве шљиве? Оволики пашњаци, а ми месо увозимо из Аргентине и то још сумњивог квалитета? Улагање у пољопривреду би сигурно проблем дјелимично ријешило. Данас је у свијету “ин” производња органске хране, па има ли љепшег поднебља од нашег за производњу исте? Боли ме кад чујем да је Холандија, у којој годишње има сунчаних сати колико код нас има у једном дану, највећи произвођач хране и да од тога има милијарде долара прихода годишње. А о производњи воде за пиће да и не говорим. Ако не за извоз, а онда бар можемо произвести довољно хране да нам пензионери не копају по контејнерима.

Па нас је само милион и двијестотине до четристотине хиљада???

Индустрија. Нико ме не може убиједити да од некадашњих индустријских гиганата: “Чајавец”,”Космос”,”Инцел”,”Свила” Челинац,”Фруктона”,”Фабрика дувана” и стотине других; који су производили од чачкалице до војних ракета и који су запошљавали десетине хиљада људи, није остао ни један који се може ревитализовати и почети да доноси профит. Како иста фабрика на Западу доноси, а код нас дугује милионе?

Свугдје на свијету индустрија цигарета доноси милијарде долара, једино код нас морају да се отпуштају радници? Како? Зашто? Па ми све што смо прије производили и извозили, од тога имали огроман профит, сада увозимо и имамо огромне губитке.

Туризам. Био сам по Европи. Видио. Не могу рећи да није лијепо, али код нас је љепше. Сеоски туризам, ријеке, планине, висоравни, историјски споменици, све је то оно што можемо да понудимо свијету и што нема нигдје. Мада би за почетак могли направити један добар хотел у Бањој Луци, да имају људи гдје да одјседну. Тренутно радим на једном туристичком пројекту, који би требао, ако буде реализован, позиционирати Бању Луку на туристичкој мапи свијета, али о томе ћу детаљније у једном од наредних текстова.

Јахорина, планина на којој су се одржавале зимске олимпијске игре, била је 2007. или 2008. године, једина планина у Европи која је била покривена природним снијегом, па зар сама она није довољна да се развије зимски спортско-рекреативни туризам?

Образовање. Срамота је да земља која је дала неке од најпознатијих писаца, Андрића, Дучића, Селимовића, Ћопића, Џумхура, Кочића и многе друге; има само 2-4 одсто високообразованог становништва. Образовани људи су кључ успјеха сваке земље. Они су носиоци развоја и препорода. Културног, привредног, политичког и сваког другог. Ако желимо напријед, морамо да будемо најбољи.

Да имамо најбоље економисте, правнике, инжињере, математичаре, физичаре итд. Најлакше се управља са сиромашнима и необразованима, са образованим народом се не можете манипулисати. Ирска, док је улагала у образовање, имала је највиши привредни раст у Европи. Не можемо дозволити да наши универзитети буду једни од најниже рангираних у Европи и свијету.

Саобраћај и транспорт. Све што сам горе навео је џаба, ако немамо добре путеве. Не можемо очекивати да нам било шта ваља и да успије, ако останемо на овом степену развоја путне инфраструктуре. Не може вам пут од Бање Луке до Загреба трајати два сата, а од тога сат и по да идете од Бање Луке до Градишке. Као што не можете очекивати да вам се људи возе ускотрачним жељезницама, јер прије дођу пјешке него возом. За оне који не знају, воз у Француској иде брже од 300 км на сат, а у Јапану и Кини одавно не додирује земљу док се креће.

Све што сам горе навео је оствариво, а за велики број ствари није потребно ништа више осим добре воље. Конкретизација наведеног кроз индивидуалне пројекте и мало политичке подршке, умногоме би поправило тренутну ситуацију, а живот на овим просторима постао би подношњивији. Ето куда даље.

Отприлике.