КУЋА ОД ВОСКА (THE HOUSE OF WAX)

За почетак, ако угасите сијалицу док гледате овај филм – одмах упалите и свијећу.

субота, јануар 2, 2016 / 05:36

Група од 2 дјевојке и 4 момка, крећу на футбалску утакмицу. Два пара и два неупарена мушка. Завршиће рачуницом да браћа и сестре требају пазити на међусобну љубав. Само тако се да преживити у граду који су двојица психопата, мимо знања државне и савезне власти – претвориле у музеј воштаних фигура.

Посебно гадно у свему овоме јесте да они нијесу неки претјерани умјетници, будући да облијепе воском живе особе. Сад када близанци сазнају за работу истих близанаца-воскара, требају изржати до краја филма живи.

Осим што је мотивација за прављење града од воска мутава, стиче се дојам да овакве филмове праве потпуни морони, који имају смисла само за праћење моде и стицање друштвеног угледа. Са схватањем умјетности, на нивоу поклона за Валентиново.

Да ли је неком, матере вам, пало на памет да помисли одакле жив пас у кући у којој очигледно нико био годинама?

Ништа наши јунаци. Виде пса, али Вејд излази да погледа нешто што је Карли видјела кроз прозор. За то вријеме, она остаје унутар непознате куће сама. Можете ме убити, али ја одмах помислим како су ти људи плахо глупи. И онда, као, и није чудно што су упали у срање?

Просто дође природно да им неко угаси свјетло на осигурачима, у најгрђем тренутку…

Напросто је нејасно кад лик у филму већ држи у руци металну шипку, што кроз решетку у поду не протури њу, или лупа њом – већ протури прст и онда га хорорни зликовац одсијече кљештима. Затим тај исти, нормалнији воскар, у биоскопској сали коју су испунили воштаним људима он и његов брат – у публици не може препознати невоскирану особу.

Брат оставља сестру са лудаком у кући, и шврља даље по истој, а да истовремено не може бити реалног разлога да тако скењаног типа, са двије стријеле у себи – не дотуку том бејзболком коју имају. Уз то, чини ми се да би у свом овом срању неко од жртава требао имати мобилни, или пар њих у одлучујућем тренутку, ако се већ дружи са Парис Хилтон. Која је у овом филму добила мало више дијалога него у Вондерленду.

Још само да додам како је глумица која преживљава полирање воском, врло досјетљиве конституције, коју овдје представљају као сексипилну до слињења психопата. Име јој је Елиша Катберт (Elisha Cuthbert). И ту ми се гаси свијећа.



Оставите одговор