Крсмановић из Добоја: Како су утрошена 114.000.000 КМ из Фонда солидарности?

Поплаве у Републици Српској нису могле бити спријечене, али се могло више реаговати на локалном нивоу, јер је 90 одсто надлежности на локалним заједницама, рекла је предсједник Анкетног одбора Народне скупштине Српске за утврђивање чињеница о дјеловању надлежних органа у вези са прошлогодишњим поплавама Јасна Лукић.

Лукићева је истакла да Република Српска има јасно уређену законску легислативу о поступању у ситуацијама елементарних непогода, али да она у већини случајева није стриктно примјењивана.

"Већина локалних заједница није примјењивала члан 153 Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама који јасно дефинише улогу општинске цивилне заштите, те да од укупно издвојених буџетских средстава за локалне заједнице два одсто мора да се обезбиједи за функционисање цивилне заштите, а половина од тога за њено оспособљавање и даљи рад", рекла је Срни Лукићева која је данас у Добоју присуствовала научној конференцији "Живјети са поплавама".

Она је истакла да је, ипак, много тога урађено без обзира на то шта ко мисли.

Лукићева је навела да је у току формирање прелиминарног извјештаја о поступању током прошлогодишњих поплава који ће бити разматран на другом састанку Анкетног одбора почетком јула.

Она очекује да ће препоруке са данашње конференције, Анкетног одбора и конференције која је одржана у Народној скупштини о закону о спашавању у ванредним ситуацијама, допринијети побољшању мјера које ће се примјењивати на нивоу Републике Српске и БиХ.

Лукићева је указала и на потребу регионалног увезивања када је ријеч о поступању приликом елементарних непогода.

Члан Анкетног одбора Здравко Крсмановић рекао је новинарима да су се годину дана након поплава стекли услови да се разговара о пропустима и покрене одговорност везано за жртве.

Он је навео да ни годину дана након поплава Анкетни одбор није добио извјештај о утрошку 114.000.000 КМ из Фонда солидарности Српске.

Директор Института за хидротехнику Грађевинског факултета у Сарајеву Тарик Купусовић навео је да се, на иницијативу УНДП-а, ради на изради комбиноване карте ризика од поплава и клизишта у БиХ како би се адекватно водило рачуна о насељавању тих подручја или предузимању превентивних мјера.

Он је изразио незадовољство оствареном сарадњом надлежних институција у БиХ и годину дана послије поплава.

Пројектант Завода за водопривреду Бијељина Вујадин Благојевић рекао је да ће на данашњем састанку, осим мјера изградње заштитих објеката, бити разматране и мјере које подразумијевају упознавање локалне заједнице и појединца о њиховим обавезама, те мапирање поплавног ризика.

Замјеник градоначелника Добоја Драган Василић рекао је да је у току ревизија 25.000.000 КМ вриједног Пројекта уређења основног корита ријеке Босне у дужини од пет километара, ради заштите града Добоја и насеља са обје стране обале од поплава.

Он је указао да градска управа свакодневно предузима активности како би се код субјеката створила обавеза да дјелују у складу са законским одредбама, код грађана развила свијест о самозаштити, те како би се спремно одговорило на евентуалне посљедице климатских промјена.

Василић је истакао да је током прошлогодишњих поплава локална заједница урадила све што је могла у тој ситуацији у складу са законом и могућностима.

Организатор данашње научне конференције Снежана Шешлија из удружења "Топеер" очекује од учесника скупа да дају одговоре о дугорочним плановима када је ријеч о уређењу корита ријека, те да се попокрене одговорност у вези са дешавањима током мајских и августовских поплава.

"Циљ нам је да се на дневни ред парламената Републике Српске и ФБиХ ставе питања у вези са поплавама и да се дође до крајњег одговора да у наредном периоду више не буде пропуста, неорганизованости и незнања", навела је Шешлија.

Научна конференција "Живјети са поплавама" фокусира се на приједлог мјера за спречавање посљедица елементарних непогода и провођење закона из ове области.