Криза језика у ЕУ

У позадини економске кризе у Европи почиње и језичка криза – на јесен ће бити скупљени потписи као знак подршке промјени статуса већине "конфликтних" језика региона – званични језици у ЕУ могу да постану и баскијски, бретонски, галицијски, каталонски, корзикански, фризијски, баварски, арагонски, окситански, елзашки, корнуелски и руски.

Повод за реформу постао је летонски референдум, који је заказан за 18. фебруар. У балтичким земљама језички проблем је на ивици националног конфликта, мада у ЕУ постоје земље гдје је ситуација још гора, али се о томе не говори – истиче Мирослав Митрофанов, летонски политиколог, лидер странке За људска права.

У Грчкој је ситуација у вези са правом македонске мањине која живи на граници са Македонијом много гора. Грци категорички не признају постојање Македонаца као националне мањине.

Још прије десет година правобраниоци су се жалили да су изложени насиљу због покушаја да реализују право на матерњи језик. Сами Грци, чак и представници лијевих партија, труде се да ово питање не покрећу и не разматрају.

Друга проблематична земља јесте Француска, која није ратификовала оквирну конвенцију о заштити националних мањина. Без обзира на одбијање да их призна, посљедњих година однос власти ка коришћењу регионалних језика постао је блажи – на примјер, према бретонском, који се веома разликује од француског.

Сличних локалних језичких конфликата у земљама ЕУ има на десетине. Управо зато општеевропска партија Европска слободна алијанса подржала је иницијативу Татјане Жданок, једине представнице Летоније у Европском парламенту, за искорјењивање језичке дискриминације.

Званични приједлог о промјени статуса језика националних мањина биће формулисан у априлу, а већ на јесен ће започети сакупљање потписа.

Затим је Европска комисија дужна да разради одговарајући закон. Потребна је подршка свега милион грађана ЕУ, а то је сасвим реално.

Број потписа од сваке земље треба да буде пропорционалан броју становника. На примјер, у Летонији ће бити потребно да се сакупи свега 6 500 потписа, у Њемачкој око 70 хиљада. Најважнија и једина измјена послије проширења списка званичних језика биће право свакога да се обраћа институцијама ЕУ на матерњем језику, а то већ није тако мало.

Статус званичног језика ЕУ не значи и званични статус у земљама ЕУ. Немогуће је натјерати неку земљу да призна или не призна језик. Са друге стране, ако руски буде признат за званични језик ЕУ, Руси ће лакше тражити званични статус или гаранције очувања руског језика у Летонији или Естонији.

У Европи руским језиком се служи око шет милиона људи, то је нешто више од броја становника Данске или Финске, а при томе свима њима озбиљно је ограничено право на матерњи језик – наводи "Глас Русије".

Предстојеће сакупљање потписа показаће да ли ће ЕУ успјети да заштити националне мањине од дискриминације. Тим прије што Лисабонски споразум (документ који испуњава функције Устава ЕУ) омогућава да се међу званичне језике укључују они који су матерњи за милионе становника Европе.