Крајишник код Караџића: Изетбеговић је био за подјелу БиХ, али су га други преварили

Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник, оспоравао је данас, првог дана свједочења у одбрану Радована Караџића у Хашком трибуналу, да је постојао план или удружени злочиначки подухват, чији је циљ био да се протјерају муслимани са српских подручја у БиХ, како се то наводи у оптужници.

Крајишник је рекао да је увијек било предвиђено да припадници мањина живе у свим дијеловима БиХ и да ће њихова права бити поштована.

Он је потврдио да никада није имао намјеру да муслимани буду уништени као група, у цјелини или дјелимично и да није знао да је такав став постојао код било кога из српског руководства у БиХ.

Објашњавајући историјски контекст догађаја уочи избијања сукоба у БиХ, Крајишник је навео да је још почетком 1991. године добио информације о формирању "Патриотске лиге", али да је био идеалиста и није вјеровао безбједњацима.

У прилог тврдњи да се муслиманска страна нелегално наоружавала и припремала за рат, цитиран је дио из књиге "Сјећања" ратног муслиманског лидера Алије Изетбеговића, гђе описује како је Југословенска народна армија за то знала, али да је то "отрпјела, јер се није осјећала довољно снажном да одговори".

Крајишник и Караџић су констатовали да је проглашење незавиности БиХ извршено на нелегалан начин и уз угрожавање принципа равноправности три народа.

"Муслиманска и хрватска страна залагале су се за издвајање из Југославије на неуставан начин, а српска страна за поштовање Устава и изналажење компромиса”, навео је Крајишник и додао да је за излазак БиХ из Југославије била потребна двотрећинска парламентарна већина, коју заговорници суверене БиХ нису имали због противљења Срба.

Свједок је рекао да је у јануару 1991. предсједник Странке демократске акције (СДА) Алија Изетбеговић у Скупштини дао "запањујућу изјаву” да ће "жртвовати мир за суверену БиХ”. Тог љета СДА је, по Крајишнику, формирала паравојне снаге – Патриотску лигу и Зелене беретке.

Формирање скупштине, а затим и републике српског народа у БиХ, по Крајишнику, било је посљедица незаконитог усвајања декларације о суверености у Скупштини БиХ, без учешћа српских посланика, у октобру 1991. године.

По Крајишнику, вођство босанских Срба је у децембру одустало од останка у Југославији и прихватило независну БиХ након што је обећано да ће у њој постојати српска "национална јединица”.

"Ја сам врло често и од господина Изетбеговића јасно чуо да би најбоље било да се подијели БиХ, али да је БиХ ‘тигрова кожа’, па би требало водити рачуна да остане што мање ‘нас код вас’ и ‘вас код нас’”, казао је Крајишник.

Крајишник је тврдио да су му Изетбеговић и тадашњи премијер БиХ Харис Силајџић у Женеви 1993. тражили 33 одсто територије БиХ, да се формирају три ентитета.

"‘Слободно идите ако хоћете да се удружите са Србијом’, то је била искрена политика Изетбеговића, него је имао много људи око себе који су имали фикс-идеју да би Босна сад требала бити унитарна, да се рат води до тог циља, и то је, на крају, био проблем”, рекао је Крајишник.

И проглашавање Републике Српске 9. јануара 1992. године, по Крајишнику, било је у складу са плановима међународне заједнице, као и раније формирање српских општина и заједница општина широм БиХ.

На почетку свједочења, Крајишник је казао да припрема захтјев за ревизију осуђујуће правоснажне пресуде и да "живи за дан кад ће чути – ‘није крив’”.

Коментаришући документ "Варијанта А и Б", Крајишник је рекао да није знао да је он подијељен на сједници Главног одбора Српске демократске странке у децембру 1991. године.

Тужилаштво тврди да је овај документ упутство које је предвиђало потпуно преузимање власти у мјестима у којима су Срби били у већини и да је реализација почела одмах након издавања упутства.

Караџић доказује да "Варијанта А и Б" није био документ СДС-а, већ пензионисаног официра ЈНА и да не представља намјеру етничног чишћења несрпског становништва, већ одбрамбени план у случају напада на Србе.

Поредећи приједлоге српског руководства о подјели општина прије рата са приједлозима који су усвојени на мировној конференцији у Дејтону, у новембру 1995. године, Крајишник је потврдио да су они у највећем броју случајева били исти.

Караџић је рекао да је оптужен да је хтио подјелу општина, да је починио кривично дјело да се општине подјеле и да буде како је предлагано прије рата.

"Хоћу да покажем како је то међународна заједница ријешила у Дејтону, кад нису морали пуцати, већ су имали оловку у руци", рекао је Караџић.

Предсједавајући судија О-Гон Квон рекао је да "не мисли да је Караџић оптужен за подјелу општина".

Главни претрес на суђењу Караџићу наставља се у уторак, 12. новембра.