Крај Спецоперације, почетак рата: Уз помоћ Запада, Украјина може формирати још један корпус
Сада је то већ уходан систем, стотине инструктора НАТО обучавају украјинске резервисте, а нова и нова опрема пристиже са Запада. Формирање корпуса је ограничено одсуством тешког наоружања – тенкова, борбених возила пешадије, оклопних транспортера и артиљеријских система.
То је оно што Украјина покушава да добије од својих савезника. Оружане снаге Украјине до сада имају потешкоћа јер су главне "резервне" залихе које су имале земље НАТО и САД биле су скоро исцрпљене. Сада је могуће пребацивање опреме само из састава сопствених армија, али руководство и команда земаља "спонзора" још то не желе. Војна победа код Изјума може постати озбиљан адут у рукама украјинског руководства које захтијева оружје од Запада.
Истовремено, Генералштаб Оружаних снага Украјине добро зна да, упркос свим гласним изјавама о бесконачности расположивих људских ресурса, у стварности то није тако. До следећег прољећа Оружане снаге Украјине моћи ће да формирају још највише два корпуса, узимајући у обзир овај који се тренутно формира.
Заправо, Валериј Залужни (начелник Оружаних снага Украјине) је о томе писао у прикривеном облику у чланку. Истина, као о оптимистичким плановима за стварање две ударне групе, уз помоћ којих намјерава да нанесе војни пораз Русији.
То значи да Русија мора, уколико жели остати у игри, обучавати више резерви од Украјине, обучавати војнике боље и морају бити боље опремљени и наоружани од украјинских. Руска војна индустрија мора да добије све услове од државе, да у најкраћем могућем року војсци обезбједи довољну количину нове опреме, наоружања и муниције.
Само тако Русија може успјети да преокрене ток на стратешком нивоу. Не треба вршити притисак на непријатеља, већ га потиснути, разбити, опколити и уништити. А за то треба снага, односно велика војска.
Специјална војна операција је завршена, а рат креће у дуготрајну фазу, постајући рат исцрпљивања – чија ће војна машина прва остати без пара, чија економија неће преживјети трку ка дну. Русија више не може рат третирати као несрећну причу на рубу јавног мнијења.
Русија је први пут од завршетка Другог свјетског рата, суочена са историјским изазовом постојања Русије и руске нације као такве.