Козарић: Очекује се раст БДП од 2, 5 одсто

Гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић рекао је да се ове године у БиХ очекује јачање економских активности и раст бруто домаћег производа од 2,5 до три одсто. Козарић је рекао да би ове године инфлација у БиХ могла износити око три одсто због повећања цијена основних животних намирница, те раста цијена нафте на свјетском […]

четвртак, март 10, 2011 / 19:30

Гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић рекао је да се ове године у БиХ очекује јачање економских активности и раст бруто домаћег производа од 2,5 до три одсто.

Козарић је рекао да би ове године инфлација у БиХ могла износити око три одсто због повећања цијена основних животних намирница, те раста цијена нафте на свјетском тржишту.

Гувернер је истакао, да БиХ још увијек спада међу умјерено задужене земље, с обзиром на то, да је учешће спољног дуга у БДП прошле године било 25,2 одсто. БДП прошле године је износио 24,75 милијарди КМ, а спољни дуг земље 6,24 милијарди.

Козарић је навео, да је из стенд-бај аранжмана са ММФ-ом, вриједног 1,2 милијарде евра, повучено 767 милиона евра који су углавном утрошени за подршку буџетима у БиХ. Отплата тог дуга почиње наредне године, и према његовим ријечима, ту не би требало да буде неких већих проблема.

"Сервисирање спољног дуга БиХ за ову годину планирано је у износу од 367 милиона КМ, од чега 256 милиона главнице и 111 милион камате", рекао је Козарић на конференцији за новинаре о стању банкарског сектора у БиХ.

Прошле године укупан извоз БиХ износио је око 7,10 милијарди КМ, што је повећање од 28,3 одсто у односу на 2009, док је укупан увоз износио 13,62 милијарди марака, што је повећање од 10,2 одсто. Покривеност увоза извозом у 2010. години износила је 52,1 одсто, док је 2009. била 45 одсто.

Козарић је саопштио да су девизне резерве земље на крају другог мјесеца износиле око 6,3 милијарди КМ."Девизне резерве су стабилне и познат је наш став да нам за њихово одржавање нису потребна средства ММФ-а", рекао је Козарић, и додао, да сви ово показатељи говоре да би економија и реални сектор требало да дођу у први, а политика у други план.

Према његовим ријечима, смањење стопе обавезних резерви комерцијалних банака код Централне банке БиХ са 14 на 10 одсто, којим је ослобођено око 300 милиона КМ, није дало неки позитиван ефекат на реални сектор.

Говорећи о штедњи у БиХ, он је навео да су укупни депозити становништва на крају јануара 2011. године износили 6,52 милијарди КМ, што је за око 800 милиона или 13,8 одсто више него у јануару 2010.

Директор Агенције за осигурање депозита БиХ Јосип Невјестић рекао је да 25 банака у БиХ у програму осигурања депозита, у којима је 58,7 одсто укупних депозита банкарског сектора, док је учешће штедње 98,8 одсто.

Невјестић је подсјетио, да је прошле године повећано осигурање депозита на максималан износ 35.000 КМ.

Према његовим ријечима, од укупно осигураних депозита грађана највећи број представља категорију мале штедње, односно износе до 35.000 КМ.

"Наш задатак је да идемо према лимиту који је одредила европска директива и који износи 100.000 евра", нагласио је Невјестић, и додао, да би још три банке могле да уђу у програм осигурања депозита, али да ће се то десити када испуне све законски обавезне критеријуме.



Оставите одговор