Ковачевић: Посљедњи воз за спас српског писма
Члан Одбора за стандардизацију српског језика Милош Ковачевић оцијенио је да је посљедњи тренутак за дјеловање, да би српски језик и ћирилица опет у српском народу имали статус који заслужују и да би "били на понос, а не на срамоту онима који их употребљавају".
Ковачевић је рекао да ћирилица никад као данас није била угрожена и да српски језик никад није био на "нижим гранама".
"И ћирилица и српски језик полако губе дигнитет. Зар је онда чудо да данас царује неписменост и језичка некултура", изјавио је Ковачевић за "Глас Српске".
Он је указао да је сва писана традиција Срба православаца од Светог Саве и првих хагиографија до стварања Краљевине СХС 1919. године била ћириличка.
Ковачевић је рекао да је ћирилица тако била заштитни знак српског језика, па сљедствено и српског народа, те да се између српског језика и ћирилице готово могао повући знак једнакости.
"А онда најприје са стварањем Краљевине СХС, која је прерасла у Југославију, код Срба је нагло примат добила латиница. Као да је у пракси спровођено аустроугарско становиште да Срби треба да се ослободе својих заблуда, међу којима је ћирилица највећа препрека укључењу српског народа у цивилизацију", навео је Ковачевић, који је редовни професор Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету у Палама.
Према његовим ријечима, толико је латиница постала и код Срба преовлађујуће писмо да је употреба ћирилице сведена "још само на православна гробља и читуље и то на гробља тек у посткомунистичком периоду".
Он је истакао да је једини начин заштите ћирилице, враћања у живот, била законска заштита.
Одговарајући на питање шта послије 15. септембра, када предложени закон буде усвојен у републичким парламентима с обје стране Дрине, Ковачевић је истакао да је сваки закон мртво слово на папиру, уколико не почне досљедно да се примјењује.
Он је рекао да је усвајање закона само први корак ка његовој примјени, као "својеврсна подсјетница Србима да би било срамота да законом буду присиљавани како би се очитовали као Срби".
"Српски језик и ћирилица јесу главни српски идентитетски национални критеријуми. Закон је тако крај борбе с политичарима да напокон увиде колико је значајна одбрана српске културне баштине с једне стране и с друге стране почетак борбе у којој сваки Србин треба себе да види дијелом српскога рода, чија је најбитнија интегришућа заједничка карактеристика: српски језик писан ћириличким писмом", нагласио је Ковачевић.
Према његовим ријечима, између ћирилице и латинице у осмовјековној историји српске писмености "латиница никада /сем у титоизму/ није била у потпуности српска колико ћирилица".
"Ћирилица је једино српско писмо, латиница је само писмо српскога језика, будући да се српским језиком не служе само Срби него и други народи који су српски језик преименовали и пишу га готово искључиво латиницом", напоменуо је Ковачевић.
Он је додао да критичарима не смета што је ћирилица тако дуго у другом плану, готово на издисају, али им смета чак и покушај њеног оживљавања.