Конверзија дуга: Тек усвојен закон, Драшковићу се отписује дуг

Власник требињског ИАТ, Родољуб Драшковић експресно ће се ријешити дуга од 20 милиона марака према држави. То му је омогућио предсједник, Милорад Додик, али недавно усвојени Закон о посебном начину измирења пореског дуга.

Овај закон још није ступио на снагу, али се увелико примјењује у случају Драшковића. “Свислајон Индустрија алата” Требиње дугује 20 милиона марака. Умјесто да наплати тај новац, Влада ће за ту вриједност преузети власнички удио у ИАТ-у.

Како сазнајемо, Влада ће већ од 29. јула на Бањалучкој берзи преузете акције ИАТ-а понудити на продају.

Ријеч је о 17 одсто капитала, а цијена једне акције је свега 13 фенинга, док је само прије три године вриједност акције ИАТ-а износила једну марку. То значи да ће Влада за 20 милиона пореског дуга моћи максимално да добије 690 хиљада марака.

“То је брука и срамота. То је више од 20 пута мање од износа дуга према држави. То није дуг према држави, то је дуг према радницима, то је дуг за доприносе за ПИО и здравство”, упозорава предсједник НДП-а, Драган Чавић.

Основни капитал ИАТ-а је 38 милиона марака. Када Влада пеузме удио власништва у вриједности дуга од 20 милиона, она би требало да постане власник половине акције. Међутим, управо усвојени закон предвиђа да се “претварање пореског дуга у власнички удио врши примјеном књиговодствене вриједности, то јесте билансног курса.

На примјеру ИАТ-а билансни курс је 26 фенинга, што значи да ће Влада постати власник само 12 одсто капитала, или свега 5 и по милиона марака.

“Ово је доказ да је ово приватна држава Милорада Додика. Како ће Родољуб Драшковић јуче могао да каже да ће му дуг бити претворен у акције, ако Закон о посебном начину измирења пореског дуга још није ни ступио на снагу. Јасно је због кога је тај закон донесен”, рекао је Станић.

“Свислајон Индустраија алата” Требиње први је порески дужник, којем је порески дуг замијењен за акције. Исти захтјев, по ступању на сангу новог закона, министарству финансија моћи ће да поднесу и други порески дужници, али ће о томе ко је заслужио ову привилигеију, а ко не, одлучивати Суд части Владе Републике Српске.

Економисти сматрају да је овај модел штетан за буџет, јер се не зна ко ће управљати тим акцијама, нити је познато како ће се акцијама намирити потраживања Пореске управе и јавних фондова.

“Поставља се читав низ питања. Шта ће Пореска управа Републике Српске радити са акцијама било које фирме? Ко ће управљати тим акцијама? Како ће Фонд ПИО или Фонд здравства наплатити потраживања од предузећа, гдје је дуг претворен у акције”, питао је економски аналитичар, Зоран Павловић.

И привредници, који редовно плаћају своје обавезе према држави, сматрају се дискриминисаним, јер фирме које годинама не плаћају порезе и доприносе, умјесто да иду у стечај, Влада их награђује тиме, што ће преузети њихове безвриједне акције.

“Постоји закон који каже да фирма која не измирује своје обавезе према држави иде у стечај. Није ми јасно да Влада дозвољава некоме да двије године не плаћа порезе и доприносе. Те се фирме требају спашавати стечајем, а не неким акцијама, које ништа не вриједе”, сматра директор Фабрике обуће Бема, Маринко Умићевић.

Листа пореских дужника у Српској је дугачка. Међу највећим су управо они који слове за миљенике актуелне власти, или је ријеч о некадашњим гигантима које је ова власт приватизовала. Поставља се питање ко ће вратити вишемилионске дугове Рафинерије Брод, Боске и других.

Након усвајања новог закона, постаје све јасно. Умјесто да Влада раскине приватизационе уговоре с неуспјешним купцима тих фирми, примијениће исти модел као у случају требињског ИАТ-а. Власници који су од Владе купили те фирме, вратиће их држави, али након што су од ње претходно узели кредите, подстицаје, и направили милионске дугове, које никада неће вратити.