Koнтрола интернета: Манипулација друштвом (5)

Промена вредности у друштву креће од појединца и преноси се на породицу, а затим даље на комплетно друштво Пише: Александар Арсенин Манипулација друштвом је одувек била тема владајућих класа. Методе се спроводе кроз политички, социолишки и религијски смисао и употребом економије, вере и других друштвених дисциплина се врши подстицај великог броја људи истовремено док технолошки […]

четвртак, 16 фебруара, 2012 / 06:30

Промена вредности у друштву креће од појединца и преноси се на породицу, а затим даље на комплетно друштво

Пише: Александар Арсенин

Манипулација друштвом је одувек била тема владајућих класа. Методе се спроводе кроз политички, социолишки и религијски смисао и употребом економије, вере и других друштвених дисциплина се врши подстицај великог броја људи истовремено док технолошки инструменти о којима говорим данас улазе у домове и присуствују сваком тренутку живота. Тиме је стратезима омогућено константно присуство, а тиме и дубинско уређење свести појединца (кроз персоналну технологију), породице (кроз заједничке медије и обједињене ставове), заједницу (кроз размену информација), па на даље и комплетног друштва. Оно што је битно је основна ћелија масовне манипулације – феномен Масе и припадника немислећег друштва које и практично омогућава примену поменутих технологија и стратегија.

Уместо закључка ове теме, сматрао сам да је вредније навести стратегије које више него сликовито приказују модел манипулације. Ноам Чомски , најутицајнији критички мислилац данашњице, је извео десет основних теза – стратегија манипулације друштвом и у њима можемо препознати савремено друштво. Сваки коментар након читања стратегија је сувишан.

ДЕСЕТ СТРАТЕГИЈА МАНИПУЛАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВОМ – Ноам Чомски

ПРЕУСМЕРАВАЊЕ ПАЖЊЕ
Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

СТВАРАЊЕ ПРОБЛЕМА
Та метода се назива и “проблем-реаговање-решење”. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу или да би се оправдало рушење социјалне државе.

ПОСТУПНОСТ ПРОМЕНА
Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, “на кашичицу”, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

ОДЛАГАЊЕ
Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеје о промени. Сем тога и “заједничка нада у бољу будућност” олакшава њихово прихватање.

УПОТРЕБА ДЕЧИЈЕГ ЈЕЗИКА
Када се одраслима обраћа као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе.Тај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

БУЂЕЊЕ ЕМОЦИЈА
Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замјењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

НЕЗНАЊЕ
Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевање манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив.

ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

СТВАРАЊЕ ОСЕЋАЈА КРИВИЦЕ
Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система.

ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАЊА
Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. “Систем”, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.