Koнтрола интернета: Иран – инат Западу из два угла (10)

За разлику од репресивних влада "тврдих" комунистичких режима попут НР Кине, Кубе, Ирака… где је слободан интернет доступан искључиво елитном делу друштва и где су мере контроле укључене у циљу заштите ауторитативног режима, постоји и друга страна револуције усмерена против режима и утицаја западног друштва, пре свега Сједињених држава и њихових политичких колонија. Пише: Александар […]

четвртак, 29 марта, 2012 / 09:03

За разлику од репресивних влада "тврдих" комунистичких режима попут НР Кине, Кубе, Ирака… где је слободан интернет доступан искључиво елитном делу друштва и где су мере контроле укључене у циљу заштите ауторитативног режима, постоји и друга страна револуције усмерена против режима и утицаја западног друштва, пре свега Сједињених држава и њихових политичких колонија.

Пише: Александар Арсенин

Да ове мере имају смисла, доказе налазимо у порама глобализације и њеном утицају на најфиније елементе традиционалног друштва и националног идентитета. Нус-производ репресије и тоталне контроле медија јесте (поред негативних и ограничавајућих тенденција), успостављање националне вредности и чување интегритета народа. У томе су највише одмакле земље блиског истока захваљујући прво својим идеалистичким вођама, а великим делом и утицајем САД и комплетног западног друштва које тенденциозно и применом крајње силе покушава успоставити „демократски“ режим зарад контроле природних богатстава. Са те стране (не губећи из вида жеље апсолутиста да остану на власти), разумљив је бунт против цивилизације запада и колонизације богатих арапских земаља.

Готово све режимски настројене земље функционишу са искључивим и безкомпромисним системом контроле медија и комуникација пласирајући одабрану елиту као једину вредност друштва.

Друга револуција

Иран је данас суочен са „кока-кола“ револуцијом и културолошки гледано, активирани су многи процеси који разграђују идеологију чврсте власти. Технолошка револуција и транскултурална природа интернета овој земљи данас помера границе традиционалних социолошких убеђења.

Зашто је ово интересантно? Зато што смо сведоци догађаја који грађане земаља Блиског истока држе под информационом контролом обезбеђујући им само филтриране информације које су у складу са идеологијама владајуће класе ограничавајући при том и друштвени и научни рад. Тенденције власти у Ирану нису много другачије од њихових суседа међутим, Иран је и поред тога земља са највећим универзитетским развојем и са високим степеном модернизације друштва. Да би смо добили јасније виђење погледајмо неке чињенице:

  • Извршна власт – устав дефинише председника као највећи државни ауторитет
  • Слобода медија је уоквирена поштовањем исламских начела
  • Све медијске станице су под контролом власти
  • Према статистици, Иран је најмлађа нација на планети
  • Последњих двадесет година је отворен огроман врој приватних и државних универзитета
  • Комитет Врховног савета цензурише „само“ око 35% интернет садржаја
  • Иран генерише око 700.000 блогова
  • Underground друштва је огромна армија сајбер-дисидената у сталном конфликту са властима
  • Власт ни приближно не доминира интернетом колико је то у нивоу суседних држава па чак и у нивоу „демократских“ западних земаља

Са овим чињеницама можемо сагледати конфигурацију друштва са свим својим специфичностима. Практично, интернет је прекинуо сваку врсту културне и друштвене изолације Ирана и поред покушаја власти да наметну уређивачку политику сајбер простора, али уколико се осврнемо на чињеницу да је 70% популације млађе од 30 година и да је одрасло у добу након слабљења репресије, можемо претпоставити да је „ново доба“ донела сајбер генерација високо школованог кадра.

Кад „непријатеља“ не можеш победити – придружи му се, на блогистану можемо видети актуелног председника Ахмуд Ахмадинеџада, затим његовог заменика, а ту је и врховни верски поглавар ајатолах Али Каменеи и многи други верски учитељи.

Ирански народ је сведок многих културних и социјалних промена које су свакодневно видљиве, питање је где су границе које прекидају нит традиционалног и националног идентитета пре него што се друштво утопи и нестане у глобалистичкој култури