Континуитет: Српска ријеч за Косово

Да ли је Борис Тадић посљедњи српски предсједник који је Божић славио у Дечанима?

Пише: Жељко Свитлица

Прије нешто више од годину дана у старом манастиру Високи Дечани, тадашњи предсједник Србије Борис Тадић рекао је како он покушава да пронађе трајно рјешење за косовски проблем и оконча историјски српко-албански конфликт, и да је то први такав покушај – послије Ђинђићевог из 2002. године.

Тадић је издвојо четири тачке које план мора да садржи, а то су: посебно рjешење за српске манастире и администрирање манастирским комплексима, затим посебне гаранције за Србе у енклавама, питање имовине грађана и државе и посебно рјешење за сјевер Косова.

– О Косову суштински одлучују велике силе, чланице Савјета безбједности, плус Њемачка, која још није чланица СБ – говорио је Борис.

Годину дана послије, о Божићу 2013. године, Томислав Николић није успио да се пробије до Дечана, иако је ишао, како каже у вјерску, а не политичку мисију.

И то се зове: континуитет

Данас је предсједник Србије рекао: "… стварање нових косовских институција, али сегмента институција које би водили Срби. И ту престају паралелне институције. Ако кажу да је Србија регулисала школство, здравство и, ако кажу да имамо суд у Косовској Митровици и да имамо неке полицијске снаге на северу КиМ, одједном овим нашим предлогом – који мора да се реши кроз устав Косова, али, не заборавите, и кроз Устав Србије – српске институције постају косовске институције и њима управљају Срби”,"

Већ неко вријеме тешко се отети помисли на то каквим би све именима називали бившег предсједника Србије, Бориса Тадића, да је којим случајем рекао да ће институције државе Србије нестати са Косова и Метохијем. Каква би реакција била да се Тадић у своје вријеме састао са "косовском предсједницом" Јахјагом, ако се сјетимо халабуке око његовог руковања са Тачијем у Дубровнику, иако тада више није био предсједник?

Са Тачијем, са којим већ редовно другује Ивица Дачић, предсједник Владе Србије; Ивица Дачић, који је критиковао Бориса Тадића говорећи: "Не можете ви Тачију да кажете да се никада нећете бранити оружјем…". Или нешто у том стилу.

Дачић који је захваљујући оваковој реторици достигао популарност довољну за снагу за изборе.

И који сА том реториком наставља и даље: "Сад бих те ухапсио", говори он Тачију, у Бриселу.

Нема сумње да је власт у Србији промијењена, захваљујући, не само лошој економској ситуацији, већ и општем осјећају угроженог националног достојанства, за вријеме владавине ДС и Тадића. Његово извињавање је епитет који је сам себи налијепио и који ће трајати док год је јавна личност. А због његовог понашања, које је наносило директне штете Србима у Српској, писани су графити "Умри мајци..", крштен је био и у Борхана Тадићија.

Међутим, Тому Николића, ни Дачића данас, након састанака са косовском политичарима и сугерисања Србима да се помире са косовским институцијама нико неће тако гласно назвати издајницима, осим самодеструктивних радикала, који су сведени на подиоке испод цензуса.

Галама национално освијештене јавности утухнила је испод тихе, али јаке воде, која бријег рони, док се у муљу ваљају гранични прелази са јужном покрајином. Теза како се непријатне ствари људима намећу полако и постепено, како би били лакше натјерани да их прихвате, своју истинитост показује управо на случају Срба и Косова и Метохије. Сва галама је потрошена на Бориса издајника, тако да је гледалиште посједало на столице од разочарења и збуњености, када је његови штафету видјело у рукама главних тркача нове власти.

Опет долазимо до ријечи: континуитет

Док је Боки предсједниковао, српске барикаде са сјевера Космета закрчивале су насловне стране новина, а иза њих стајао је Борко Преговорко, заврнутих рукава.

Данас је континуитет настављен и у медијској политици – гласила су контролисана, а разлика се јавља само у томе што, нпр. "Блиц" понекад блати напредњаке, али (далекобило, помакнимо се с мјеста) никад у стварима које се тичу КиМ. Историјски дан када се Томислав Николић састаје са предсједницом нелегално отцијепљеног Косова на насловним странама новина није забиљежен.

За то вријеме Александар Вучић успјешно појачава популарност СНС, бавећи се искључиво криминалом и инвестицијама, отворено, и превише упадљиво избјегавајући да окрњи свој новостечени беспрекоран углед било каквим потезом на клизавом и блатњавом терену Косова и Метохије. А званично је Министар безбједности.

Са ове удаљености, послије Ђинђевог инстистирања на рјешавању проблема Косова, чини се да је све ово хроника полагања оружја из заврнуте руке Србије. "Приједлог суштинске аутономије је остао у ваздуху и више није дјелотворан", говорио је Тадић у Дечанима лани. Објаснио је да приједлог који изнио Ђинђић данас није могућ, јер подјелу Косова и Метохије не прихватају велике силе: ни Кина, ни Русија, ни САД, ни Њемачка, ни Велика Британија, ни Француска и да, треба тражити рјешење које подразумијева поштовање интереса и великих сила, а не само Срба и Албанаца.

"Још је мање дјелотворан приједлог да се конфликт заледи. Они који одлучују о Косову не желе никакво залеђивање конфликта, нити то нама одговара. Ми морамо да идемо с нашим решењима према онима који о томе одлучују у међународној арени"…

То је, како нам је континуитет показао, значило да Србији уствари није дозвољена активна позиција – она која подразумијева да први предузимаш напад и акцију, први предлажеш рјешење које носи неку идеју (или је можда касно за то?). Србија може донијети само "платформу и повељу" које садрже оно што се већ захтијева, у континуитету, а то ће се онда назвати "њеним рјешењем".

Подсјетимо још да је бивши предсједник говорио како само силом можете некој етничкој заједници да наметнете мање права него што их сада има, а мислио је на Србе са сјевера КиМ. Да ли ће у данима који слиједе, баш они морати глумити садашњу власт у Београду и прихватати – оно што ће власт , која преузме улогу великих сила – наметати?