Конкурс се затвара: Има ли још неко да пљуне по Амфилохију?

Пошто је пљување отрова на Србе у цјелини, које за повод узима једну сахрану која није по противепидемиолошким стандардима, већ досадно и предвидиво од колабориационистичке монетарне аристократије, њих треба наградити игноранцијом.

Остав за Невладиниће

Изузев, дакако, најкловновскијег међу свима њима, Мртво Пувало. За њега Фронтал.РС има меку тачку у помињању, пошто је дио лоповског удружења које краде логотип нашег портала и Удружења грађана, чак и након што су судски пресуђени. За њега је доста једна фотографија.

Потпуно је јасно да су у питању људи који немају утемељење у својој заједници и који живе од изазивања националне и вјерске мржње, па им треба ускратити сваки вид промоције. Права адреса за жалбе и озбиљну забринутост су медији и организације који их финансирају и за говор мржње награђују. Они су дакако у Ефбиху и Неовисној Републици Хрватској или су плаћени страним новцем да дјелују као страни агенти преко портала и порталоида.

Но, везано за унутарсрпске проблеме, јер се Невладинићи не могу рачунати у припаднике српског народа, ова сахрана је указала неопходност лустрације у Радио-телевизији Црне Горе, након првих демократских промјена у овој старој српској држави.

Прелазни рок РТЦГ на којој нема ни једног ћириличног слова

РТЦГ је, спортским рјечником, у прелазном року; али не показује знакове попуштања мрзилачке политике према свему што носи српски предзнак. Номинални "јавни сервис свих грађана", као да уређују из прохрватске Побједе, гдје је од српства остао само ћирилични логотип. И то ником није јасно зашто, када је све наглашеног говора мржње и латиницом прописаном као једино писмо? Прво од аустроугарског окупатора, а онда и од Анте Павелића. Сада су то НАТО-интеграције.

Преко извјештавања које плаши тиме да ће због јучерашњег масовног скупа, људи почети исто тако масовно да умиру, цитирањем читавог низа појединаца који су на својим позицијама због неформирања Владе Црне Горе која одговара већини у парламенту, до опскурног Либералног савеза, који због понашања Здравка Кривокапића на сахрани, сматра да он не може уопште бити премијер. Те да треба попустити контролу угоститељских објеката, који се на овај начин изједначавају са црквом и ванредним догађајима попут овог.

Јавни сервис Мила Ђукановића у финалним данима новембарског сунца баца своје радиодифузна зраке у подударности са поменутим дневним новинама, те објављује налаз хрватског аналитичара Давора Ђенера, који је иначе и радо виђен гост на БХТ из истих разлога.

Ђенеро о Ђеду

Идентичне ријечи објављује и РТЦГ и Побједа, чија је то изворна идеја:

"Предсједник Србије у Подгорицу је дошао управо онако како долази у Бањулуку, или онако како не може доћи на Косово или на примјер у Книн, као да долази на територију под "његовим суверенитетом", као да долази као предсједник "свих Срба" и у "покрајину" која је дио "српскога света", каже политички аналитичар Давор Ђенеро, коментаришући долазак српског предсједника на сахрану митрополита Амфилохија.

Истиче да је Српска православна црква (СПЦ) увијек била организација скромне духовности, али посвећена великодржавном пројекту.

"Та комбинација клерикализма вјерног владару и великодржавља основа је идеологије ‘светосавља’, која је креирана тридесетих, као облик српскога фашизма, а на овим ју је изборима покојни Ристо Радовић с подложницима наметнуо као идеолошки образац Црној Гори", каже Ђенеро за Побједу."

Шкутори нису Хрвати и ускраћује им се право на аутономну цркву?

Да ли би ико нормалан могао замислити да, у случају да умре било који црквени великодостојник Католичке цркве у Хрвата, па неко из Широког бријега за локални медиј назове освједоченог ширитеља вјерске и националне мржње из Београда?

Тај онда да коментарише карактер католичке цркве, третирајући Херцеговце као нацију, који ето зато што су Херцеговци, нипошто не могу бити Хрвати, а истовремено свако ко мисли другачије је фашиста? Поготово ако је католик.

Како је и ред код Хрба: Пуповчеве Новости предњаче у усташлуку

Но, пошто је то код Хрвата незамисливо, замислили су то добро код Хрба Милорада Пуповца, од којих бриљира Борис Милошевић, којем су Хрвати убили рођену бабу на правди Бога након завршених војних операција. На крају је предсједник Хрватске убицу помиловао, а Борис узрастао да пљуне на своје поријекло, те отишао на прославу етничког чишћења и убиства своје бабе у Книну.

Стога не чуди што у њиховим новинама, у нечему што би требала бити вијест о смрти митрополитове уз дијелове његове биографије, пише сљедеће:

Биo je прoтив рaспaдa Jугoслaвиje и зaгoвaрao ‘свeтo уjeдињeњe српских тeритoриja‘, при чeму je здушнo пoдржaвao рaтoвe дeвeдeсeтих, пoсeбнo пoхoд нa Дубрoвник 1991. гoдинe. Вишe путa примиo je Жeљкa Рaжнaтoвићa Aркaнa, вoђу пaрaвojних српских jeдиницa, приjaтeљeвao je с гoспoдaрoм живoтa и смрти у БиХ Рaдoвaнoм Kaрaџићeм кojи je збoг рaтних злoчинa и гeнoцидa у Срeбрeници oсуђeн нa дoживoтну кaзну зaтвoрa нa Хaшкoм суду, oбилaзиo je вojску нa рaтиштимa и глoрифицирao чeтничкoг вoђу Дрaжу Mихaилoвићa."

Даље: Признање Косова за шиптарску земљу је, за Пуповчеве Хрбе "издаја" – под наводницима?

"Oстaт ћe упaмћeнo и дa je стao нa чeлo нeдaвних вишeмjeсeчних литиja у Црнoj Гoри упeрeних прoтив Зaкoнa o слoбoди вjeрoиспoвиjeсти, кoje су битнo oдрeдилe рeзултaт aвгустoвских пaрлaмeнтaрних избoрa и пaд ДПС-a Mилa Ђукaнoвићa нaкoн три дeцeниje нa влaсти. Њих су двojицa, свe дo црнoгoрскoг признaвaњa Koсoвa 2008. гoдинe кoje je нaзвao ‘издajoм’, врлo ускo сурaђивaли дa би Aмфилoхиje прeд нeдaвнe избoрe имao прeсудну улoгу у фoрмирaњу пoбjeдничкe прoсрпскe кoaлициje нa чeлу с мaндaтaрoм Здрaвкom Kривoкaпићeм кojи je нaкoн смрти митрoпoлитa пoзвao oдлaзeћу црнoгoрску влaду дa прoглaси дaн жaлoсти у Црнoj Гoри.

Aмфилoхиje ниje признaвao лeгитимнoст Црнoгoрскe прaвoслaвнe црквe и пoстojaњe Црнoгoрaцa кao нaциje, зaсeбнo oд Србa. Биo je прoтив сaмoстaлнoсти тe држaвe и њeнoг приступaњa НATO пaкту. Нaкoн oдлукe Црнe Гoрe дa увeдe сaнкциje Русиjи, Aмфилoхиje je свe кojи су сe зa тo зaлaгaли прoклeo ‘три путa и 3.000 путa oд мeнe‘.

У склaду сa свojoм кoнзeрвaтивнoм пoлитикoм Пaрaду пoнoсa je нaзивao ‘пaрaдoм срaмa и мoрaлнoг смрaдa’, пa je у тoм смислу прoзивao и прeмиjeрку Србиje Aну Брнaбић, кao припaдницу ЛБГT пoпулaциje."

Дакле, све гријех до гријеха

А, је ли нешто од наведног, можда, гријех? Заиста има људи који у 21. вијеку мисле да ако неком Србину кажу "четниче", да ће се тај увриједити… Смијешно је, само по себи, јер такав ангажман са супротне стране, и саме Новости сматрају нормалним уколико је у питању свештеник католичке цркве. Новости, које уопште, као ни РТЦГ, не користе ћирлицу.

Но, посебно је болесно што Пуповчеве Хрбске Новости у сред српске државе Црне Горе идентификују "просрпску коалицију" и признање Косова и Метохије од стране Мила Ђукановића сматрају "издајом" под наводницима. То је зато што Новости служе за онанију хрватских тзв. љевичара, који су што се тиче србофобије гори мрзиоци и већи простаци од сваког ХДЗ-овца. Рецимо Виктор Иванчић.

Дакле, у Хрватској се још само политичари као Борис Милошевић изјашњавају као Срби јавно, јер се за то може изгубити глава у свакодневном животу, док је у политици то награђено новцем из буџета. Исти сценарио очигледно желе у Црној Гори, у којој би ваљда требало признати легитимитет цркве Мираша Дедејића, који је јавно изјавио да би "ако треба прешао и у католичанство", осим што редовно мијеша честитање Божића и Васкрса.

Гријех је ваљда тврдити истину – а то је да су Црногорци Срби и ништа друго, барем када се гледа историјски, те да неко ко је своје национално опредјељење промијенио најдавније у 1945. години, просто не може сада узети манастире Српске православне цркве, како би себи тако хибридно намакао патину вишевјековне традиције. Не 800 година, колико је Св. Сава обезбједио архиепископијску аутономију СПЦ, већ најмање од досељавања Словена на Балкан.

Шта ће вам зелена киндер јаја у Поточарима?

Слична ствар је и са људима који су након 15. вијека узели ислам и постали нешто друго, а данас се упињу да докажу како су посебна нација најмање од примордијалне супе, која је имала своју државу на суперконтиненту Пангеа.

Посебно је морбидно, у том смислу,  било пратити иступе из Ефбиха, гдје вам прво падају на памет логична питања:

Ко би нормалан у српском корпусу, са толико страсти, давао толико медијског простора смрти неког религиозног вође Исламске заједнице?

Жарко Марковић, замјеник уредника (пазите сад) јединог озбиљнијег штампаног медија у Српској који излази на српском писму, односно јединих ћирличних дневних новина западно од Дрине, на Твитеру кратко коментарише ту појаву сљедећим ријечима:

Сваки инсан којем је бар нешто у животу свето разумије и светиње других.

Не омаловажава их, не вријеђа, не дехуманизује.

Ово је став који, без сваке сумње, дијели већина српских медијских посленика и народа у цјелини. У супротном, не би уопште могла проћи таква шупља жвака, односно епизода у којој неукусни спот Уједињене Српске треба бити основ за избацивање ове партије из политичке утакмице. Поготово да српске партије чији су играчи гласали за то, не буду свјесне штетности тог потеза по саме себе.

Ко није нормалан?

Српска политичка и интелектуална елита (ако тако нешто постоји), једини су које треба кривити за овакво стање и понашање медија из сусједних држава. Они су ти који нису нормални, не ови истински примитивни и јадни системски играчи из Ефбиха, који спонзоришу српске аутошовинисте. Можемо се кладити да ће у неком тренутку, из ко зна које рачунице, Вучић и Додик поново примити на разговоре, па чак и поздравити и помоћи болесне појаве као што је Пуповац.

Тако на БХТ иде серијал о прошлости БиХ, јасно фалсификованих или искривљених података. Снимљен и емитован за новац Републике Српске, а да се нико од носилаца власти у Српској због тога не буни. Они гледају само свој РТРС. На којем новинари овог сервиса мало-мало, па не могу одолити да се јавно не огласе на аутошовинистички зов из Ефбиха.

Осим што очигледно показује крајње незнање и необразованост, дакако латиницом као писмом "освијештеног Србина" који прати противсрпске медије, новинарка РТРС цитирана фотографијом наступа као нека врста религиозног вође. У друштву смо које трпи да јавни службеници тумаче шта је суштина православља, а да уопште нису редовни на јутарњим и вечерњим службама. Уколико службеник, дакако, није тамо послат по задатку. То се не одбија.

Новинарка РТРС није требала улазити у проучавања житија светаца и православне догме, довољно би било да је прочитала Сеобе Милоша Црњанског, па да види како је још Аустро-угарска царевина имала проблем са православним Србима, који су чак и у доба заразних болести истрајавали на томе да своје ковчеге носе и излажу по обичају – отворене.

Такви су ти шизматици.

Другови љевичари-мултиетничари

Дакако, и она сама и остатак истомишљеника, сутра ће опет тврдити да је Република Српска заостала и фашистичка средина, дочим само њихово постојање потврђује супротно. Оно је немогуће на ФТВ и ФТВ2 (БХТ), а посебно на ХРТ. Замислите да све ово неко напише ћирилицом, по супротном национално-религиозном кључу, а запослен је на некој од ових телевизија?

Дино Мустафић, рецимо, избјегава да у своје име пљује по мртвом митрополиту Амфилохију, али не пропушта да се причести објавом говора мржње према Србима, једне оцвале даме за интелектуалну пословну пратњу из Београда.

Његов друг љевичар, Бакир Хаџиомеровић, који је годинама на телевизији промовисао Слободана Васковића, без обзира што је знао за његова медијска недјела током рата, придружује се опетовању пљувања на рачун српског свештеног лица и његове сахране.

А то су само "љевичари".

Да запамтимо, па вратимо?

Невладинићи свој шовинизам према српском народу правдају некаквим идејама, које не примјењују по истом идеолошком и вриједносном аршину, ако су исте или сличне појаве са друге стране националне идентификационе линије.

Другим народима се, ето, не баве, јер "чисте у свом дворишту". Они су, јел’те, "Срби", мада се у свакој прилици труде одрећи таквог епитета, па није јасно коме је то уопште битно.

Посебно се не баве муслиманским и хрватским политикама. Нипошто њиховим вјерским и другим навикама, а посебно не са толико страсти, мржње и горчине; па их треба наравно игнорисати и жалити се изравно њиховим господарима.

Конкурс за пљување Амфилохија се затвара, али биће још личности и догађаја, које ће послужити да се преко њих нескривено, хистерично, запјењено и простачки вријеђа суштина идентитета српског народа.

Да ли да Срби узврате са оваквим неукусним праћењем религиозних и других навика у сусједном Ефбиху и Неовисној Републици Хрватској, или да остану толерантни и аутистични у пристојности? То је велико питање, на које овај текст није ни покушао дати одговор.

Сада – пљување. Неко ће већ то све полизати.