Конкурентност БХ привреде: Диктирати, или пратити темпо

У условима када привреда једне земље нема основу за свој развој она полако али сигурно постаје домаћи феуд чији је власник странац. Пише: Стефан Драгичевић Тако у најсликовитијем примјеру можемо описати ову данашњу бх привреду која показује сву немоћ према увозничком лобију, према страним корпорацијама, према страном капиталу и према цјелокупној ЕУ (60% свих донација, […]

четвртак, јануар 12, 2012 / 08:00

У условима када привреда једне земље нема основу за свој развој она полако али сигурно постаје домаћи феуд чији је власник странац.

Пише: Стефан Драгичевић

Тако у најсликовитијем примјеру можемо описати ову данашњу бх привреду која показује сву немоћ према увозничком лобију, према страним корпорацијама, према страном капиталу и према цјелокупној ЕУ (60% свих донација, кредита, бесповратних средстава, ИПА фондова…).

Наиме, основни проблем нашег друштва, а тако и наше привреде јесте недостатак дугорочне стратегије и стратешког развоја. Овај недостатак је теоријски рак рана, а практично подразумјева економски суноврат са несагледивим послиједицама. Најбоља поука недостатка стратегије и визије може се извући из чињенице да ова држава има скоро маргиналан учинак производње у самој структури БДП.

С друге стране, потрошња јавних институција и тзв. агенција на нивоу БиХ је превисок и она мора да се сведе на минимум ако се има и мало жеље за отвореношћу према домаћој привреди. Домаћа привреда мора доћи до даха јер она „вјештачким дисањем“ не може да опстане на дугорочан рок. Разлози њеног сталног гушења јесу непостојање скоро никаквих подстицаја од државе и стално задуживање које посебно куца на врата малим и средњим предузећима.

Систем који није заснован на производњи има веома кратак вијек трајања. Ако се узме у обзир да већина малих и неразвијених државица своју политику заснивају на сталним задужењима, а не на реалном сектору и производњи онда друштво у цјелини слаби, а животни стандард галопирајуће пада. Економска филозофија каже „што више узимаш зајма, више си туђи“, али очигледно да је то капиталистичка филозофија држава које не желе своју економску стабилност, монетарну и фискалну самосталност. Срамотно је само и прочитати званични податак да цјелокупни простор бивше Југославије дугује свјетским „финансијерима“ 186 милијарди, у којима убједљиво предњачи Хрватска са укупним ино дугом од око 70 милијарди.

Да ли је боље диктирати, или пратити нечији (успјешнији) темпо?

На први поглед врло једноставно питање, а заправо је комплексно јер људи не желе да схвате колико је суштина заправо у једном независном и самосталном привредном систему. У мојој предходној анализи „Перспектива земље у евроазијској Унији“ јасно сам желио ставити до знања да је кључ развоја самосталне и слободне државе либерализовано регионално тржиште. Данас нико не жели да поднесе иницијативу за отварање регионалног тржишта екс-ЈУ (не ЦЕФТА) који би имао јединствене тржишне услове за све државе у развоју или оне који већ дуже вријеме називају „у виртуелној транзицији“ у коме је и наша БиХ, коју квалификују као политички нестабилну и нефункционалну заједницу за развој малог и средњег бизниса.

Регионално тржиште би на постепен начин креирало производњу, изњедрило мале пољопривредне задруге, формирало заједничке девизне резерве и на тај начин потпуно заокружило један простор. Коме је то лоше? Лоше је феудалцима са запада јер они желе јефитну радну снагу, а Балкан је идеалан да се иста пронађе на „јадном“ тржишту капитала. Апсолутно им не би одговарало да имају домаћу конкуренцију за њихове производе јер би им то урушило пословну политику за инострана тржишта. Наша радна снага је у већини случајева недовољно образована, едукована и она се мора прилагођавати, слично нешто што се приписује за 600 радника „Фијата“ у Крагујевцу.

Зашто смо се убиједили да не може

Ми као народ понекада занемарујемо своје интелектуалне могућности, стално их потцјењујемо, а заправо се у њима крију највећи пројекти који би за мало рада и труда створили праву, функционалну и стабилну пословну заједницу. Зар није велики успјех када једно српско предузеће попут „Нектар“ купи успјешни словеначки „Фруктал“? Зар није успјех када војна индустрија Србије извезе оружја за мегаломантске цифре? Када Телеком откупи 30 одсто акција туђег предузећа и поврати свој углед и сјај са новим менаџментом? Када се „Симпо“ пробије на руско тржиште? Када се поједини самостални предузетници разноликим идејама пробију и на инострана тржишта? Када Електропривреда опстаје и по свему судећи, данас представља главни потенцијал ових простора? То су најочигледнији примјери, најбољи примјери привредне стране, али њих треба да буде неупоредиво више.

Наша земља је плодна земља, она тражи да се обрађује, а за такве идеална ствар је формирање пољопривредних задруга у коме би општина или држава откупљивала од сељака производе које он предаје за државне резерве. На тај начин би се Влада обезбједила у случају суша или поплава, а сељак добио средства за егзистенцију своје породице. Наравно, све то мора да прати стабилна и одговарајућа политика Владе.
Често се запитамо „како су француски или њемачки производи тако квалитетни, а за њихова извозна предузећа и јефтини“? Врло једноставно, франуска и њемачка Влада субвенционишу извоз својих предузећа, па је тако и сам успијех загарантован. Наша предузећа немају иза себе политику подстицаја јер је потрошња велика, па и покриће долази понекада као немогућа мисија.

Приједлог и ријешење са моје стране јесте формирање либерализованог регионалног тржишта који би објединио процес производње са посебно наглашеном борбом за развој наших производних и трговачких предузећа. За исту би требало формирати посебна монетарна правила која би била кључ тржишне конкуренције са монополским акционарским друштвима са запада.

Идејно рјешење би било да и сами закључимо колико су иновације са запада штетне нашим малим произвођачима, из простог разлога што својим патентираним експериментима нас свакодневно купују. То морамо зауставити, а излаз морамо тражити у домаћој робној производњи, да покажемо зубе увозничком лобију и да на крају за све имамо резултате у облику стабилног домаћег тржишта.



0 КОМЕНТАРА

  1. Још од 5. јануара покушавам да напишем неки текст, чији дио обухвата ово о чему је Стефан писао. Завршио сам га јуче, али нисам задовољан, требао бих га дорадити, па можда и објавим у наредних десетак дана, ако прође критику оних који боље и чешће пишу.

    Наиме, управо наглашавам недостатак визије и јасног циља, што је предуслов да би се било шта урадило, погубност јавне потрошње, што се осјећа чак и на нивоу града Бања Лука, гдје се штеди управо на инфраструктури и што кочи развој града, а да не причамо о нивоу државе.

    Већину написаног бих могао потписати, па ћу се осврнути на оно што је спорно по мом мишљењу.
    Наиме, аутор се залаже за „либерализовано регионално тржиште“ екс-Ју простора, али и жали што немамо могућност субвенције, што је државни интервенционизам и нема додира са слободним тржиштем.
    На неки начин заговара нову Југославију, само мало лабавију од оне што смо имали, а то се коси с интересом великих неоколонијалних сила, које су је и срушили да би добили тржиште од преко 20 милиона људи и ријешили се конкуренције везано за извоз у земље Блиског Истока и Африке, поготово у војној индустрији. Зато су и рушили наводни „комунизам“, „гвоздену завјесу“ како су га називали. При томе су посебно захваљивали римском папи, који је на челу једне од најјачих корпорација.
    Ми смо данас колонија, намјесника нам постављају окупатори, и то не само високог представника и судије, већ и ове домаће лутке на концу, које су гарант да се лобира за увоз, да се не покрене производња, да се уништи образовни систем, да узимају кредите,…

    Мени је прихватљивији модел заштите домаћег тржишта царинама и акцизама, јер не може „Црвена земља“ играти тржишну утакмицу у истом рангу са „Барселоном“ и „Бајерном“. Јасно је да ће резултат бити 0:17. Земље „прве лиге“ и њихове моћне корпорације увијек могу субвенцијама и дампиншким цијенама уништити домаћу производњу, а онда купити за симболичну суму то уништено и само ставити катанац на фабрику. Зато морамо прво заштитити домаће тржиште и покренути домаћу производњу, а увозити само оно што не можемо сами произвести, нпр. аутомобиле. Али тужно је да увозимо храну.
    Питање је само да ли ће нам то данас неко дозволити. Били су спремни да закувају овдје крвави грађански рат да би овладали нашим тржиштем. Сјетимо се само приче тих љигавих окупатора како су будућност мала и средња предузећа, што је чиста превара.

    Поздрав за Стефана!

  2. Само одговрна власт може чупати земљу и народ из кризе, ова никако, јер нити је одговорна нити је способна.

    Како објаснити интерес власти, да милионе трпају у џеп једном гаврилу бобару за страначке интересе за његов пропали бизнис, а није пропао он што му је фалило пара и посла, него зато што је мегаломан. Умјесто да су те паре уложили у вриједне и способне семберце да могу своју производњу унаприједити, бити конкурентни са свима из региона, да могу извозити и на томе зарађивати сви, да им изграде насипе, да им поплава не односи имања, они су урадили најгору могућу ствар, дали су милионеру милионе, који стоје забетонирани као да су их у језеро бацили!

    Таквих примјера је милион, неодговорна власт појма нема о индустрији и пољопривреди, ево примјер сарајевско-романијска регија, препуно подручје бивше индустријске производње, а сва предузећа редом затворена! Умјесто да се пословна политика укључи у рад тих предузећа они бацају милионе на своје страначке кокетере, жбирове и незналице, купујући изборе, док привреда за њих остаје табу тема!
    Трговину како тако толеришу, јер ту су паре од пореза и пдв-а, али зато о индустрији појма немају, него млате паре из оних шумских предузећа, као да је то једини ресурс ове регије!

    Ма ми смо сазрели за комплетан ресет, ремонт, а не само рефреш, јер кад неко каже да се продајом привредних ресурса ствара солидна економска база ентитета, то треба водити код психијатра да се испита његово(њихово) здравље!x-(

  3. drazen78bl, 12.01.2012. 11:32:16 [25203]

    „Још од 5. јануара покушавам да напишем неки текст, чији дио обухвата ово о чему је Стефан писао. Завршио сам га јуче, али нисам задовољан, требао бих га дорадити, па можда и објавим у наредних десетак дана, ако прође критику оних који боље и чешће пишу.“

    Само ти њега објави, а онда ћемо заједно га дотјеривати 😉

    „Зато морамо прво заштитити домаће тржиште и покренути домаћу производњу, а увозити само оно што не можемо сами произвести, нпр. аутомобиле. Али тужно је да увозимо храну.“

    Слажем се са тобом о заштити домаћег тржишта, али то је у овим данашњим условима и односима снага утопија, готово је немогуће да се заштитимо, али оно што је могуће је ова твоја реченица:“Мени је прихватљивији модел заштите домаћег тржишта царинама и акцизама“ + страховитом кампањом за промоцију домаћих производа (буквално кад паштету отвори да на поклопцу стоји Наше је боље). То је једини начин нашег опстанка, али и ту имаш цаку пошто сви закони и подзаконска акта морају бити у складу са европским, требало би порез и акцизе на увозну робу подићи максимално а на нашу робу минимално, па тако ко хоће да пије увозно пиво (Јелен, Пан, Туборг, Бавариа) нека плати 7 марака по боци, а ова наша домаћа по двије марке…

  4. јбг има и ту засад недокучива квака, фитофатолошке службе које одеру ове наше експерименталне извознике, док са наше стране спустане гаће за стране производе.

    Мада у ствари не зна се шта је веће зло, наш свакав домаћи производ или она бафл роба из иностранства, ако је још нафилују порезима у оваквом економском стању била би изнад могућности куповне моћи или боље речено немоћи грађана.

  5. rammstein, 12.01.2012. 11:58:10

    Браво за коментар! Јако је добро да је отворена прича о економији, јер смо ми склони да причу о наводном терористи Болету и Бакировој зависти надувамо до 100 коментара, а о привреди тек понеки.

    buddha, 12.01.2012. 12:13:16

    Мој циљ и јесте да тему о којој пишем „заједно дотјерујемо“, да се кроз сукобљавање мишљења нађе најбоље рјешење. Само налажењем нових рјешења можемо напријед. Наша власт нема ни визију ни рјешења за стварању нове вриједности. Нажалост, и у опозиционим редовима нема довољно квалитетног кадра нити рјешења за радикални заокрет, али су свакако далеко мање криминализовани и корумпирани, што је у старту озбиљан помак.

    „Наше је боље“ не по сваку цијену. Мора ту постојати квалитет. Ја пијем млијеко домаће производње, зато што има квалитет, али не могу купити неки детерџент за суђе који ствара екцеме или сок произведен у подруму у неком селу од којег се не може опрати чаша послије.

  6. rammstein, 12.01.2012. 12:19:12 [25212]

    „ада у ствари не зна се шта је веће зло, наш свакав домаћи производ или она бафл роба из иностранства, ако је још нафилују порезима у оваквом економском стању била би изнад могућности куповне моћи или боље речено немоћи грађана.“

    То и јесте циљ 😉 Народ је стока, стока једе оно што има, па тако би и куповала наше домаће производе, а онај ко је искомплексиран и воли да офира он нека плати 🙂

  7. drazen78bl, 12.01.2012. 12:29:19 [25214]

    „али не могу купити неки детерџент за суђе који ствара екцеме или сок произведен у подруму у неком селу од којег се не може опрати чаша послије.“

    Е ово је сад питање за инспекцију, дакле и инспектори би имали посла, наравно само они стручни. Све има смисла кад постоји РЕД и ДИСЦИПЛИНА, тако је подешена природа и микросвијет, не можемо ми функционисати по систему хаоса, то је пут у пропаст!

    http://www.index.hr/like/clanak/nevidljiva-cuda-mikrosvijeta-uvecana-elektronskim-mikroskopom/593238.aspx

  8. Pratim dugo frontal.rs, imam naravno pozitivnih komentara, ali i negativnih primjedbi za sajt, ali o tome cemo kasnije. Zelio bih komentarisati gore istaknuti tekst:
    Kao prvo, istinita je prica da je u strukturi naseg BDP-a proizvodni dio zaista nizak, ali to je nesto karakteristicno za sve zemlje u traniziciji i inace za zemlje koje nemaju karakter industrijskih zemalja, sto su gotovo sve razvijene zemlje. Autor je ovu pricu „pokupio“ od „ekonomskog eksperta i analiticara“ profesora Milojevica, koji o tome pise u svom radu „Sumnje u ispravnost mjerenja BDP-a“. Oni kojima je profesor Milojevic predavao znaju koliko je zaista dobar ovaj „ekonomski analiticar“.
    Zatim, autor odmah nakon toga u kos mjerenja BDP-a, gura „agencije na nivou BiH“, koje nemaju ama bas nikakve veze sa konkurentnoscu i sa BDP-om, a zatim ih dovodi u vezu sa sistemom podsticaja (ne daje kod nas podsticaje drzave, vec entiteti) i problemima malih i srednjih preduzeca. Sve ovo me navodi na politicku obojenost teksta, sto i jeste.
    Zatim, poziva se na stvaranje „regionalnog trzista ex Yu“. Pozivam autora da procita malo CEFTA ugovor, da vidi koliko je on liberalan prema trgovini sa zemljama u okruzenju, te da pogleda podatke o spoljnotrgovinskoj razmjeni sa Srbijom i Hrvatskom, pa ce vidjeti da je CEFTA slobodna trgovina upravo takvoj razmjeni doprinjela, a to sto smo mi ekonomski slabiji od ove dvije drzave, to je problem prisutan godinama unazad.
    Pozivanje na formiranje poljoprivrednih zadruga i otkupljivanje viskova proizvedenih kolicina poljoprivrednih proizvoda od strane opstina i drzava predstavlja korak koji nas vodi u socijalizam (cini mi se), i potpuno je neopravdano. Nisam protiv garantovanih otkupnih cijena od strane drzave i otkupa viskova, ali da to bude prioritet politike, to je nigdje veze. Takodje, pozivanje na sistem subvencija koji postoji u zemljama EU nije nista novo. Te zemlje zaista daju subvencije, daje ih i Republika Srpska. Ali nazalost nedovoljno. Logicno je, finansijski slabija drzava (republika), manje i subvencionise privredu i poljoprivredu.
    Zakoni o zadrugama u entitetima postoje, postoje i odredjene zadruge, i nije problem ni institucionalne ni zakonodavne prirode. Problem je u ljudima koji vode ili bi trebalo da vode te zadruge. Pozivam autora neka ode i pogleda primjere funkcionisanja italijanskih i slovenackih zadruga, neka vidi kako one posluju. Ne pomaze ih drzava direktno, vec je do ljudi.
    Sve u svemu, da ne bih pretjerao u prvom javljanju i odmah bio napadan, sasvim dobronamjerno ostavljam komentar autoru da se okane osrednjosti, mijesanja „baba i zaba“ i kada o necemu kao sto je konkurentnost i razvoj pise, potkrijepi to konkretnim podacima i napusti opste floskule i davanje politicke pozadine. Pozdrav!

  9. „недостатак визије и јасног циља, што је предуслов да би се било шта урадило“

    Jedna poslovica kaze: “ Od nista dolazi nista“
    Mada se meni svidja i objasnjenje kako je nastala nula.
    Jedno rece tacka, nezadovoljna svojom velicinom i polozajem: Hocu i ja da postanem nesto vece i tako se od muke naduvavala, naduvaval i na kraju je postala nula.

  10. Добар кекст. Прво се мора почистити ово смеће са власти, док су они на власти ми можемо само износити своје жеље и маштати о бољем животу. Када би Бил Гејтс дао свој капитал на располагање овој банди за годину дана би били у дефициту.
    Једино рјешење за наше проблеме су бандере.
    Као што рече Приједор из Приједора, нема нам спаса док ове не повјешамо на бандере.

  11. tomcat, 12.01.2012. 12:42:13

    За овако нешто што сугеришеш, потребно је остварити монетарну власт и да држава емитује новац који би био гаранција субвенцијама, а не посуђени кредитирани новац неког фонда, који је самом емисијом преко банака већ оптерећен каматама, тако да га не може реално покрити никаква домаћа производња!

    drazen78bl, 12.01.2012. 12:29:19

    Дражене, прије него обајвиш тај свој текст, препоручујем ти да и ово мало прелисташ, има корисних економских виђења, тако да те не оптужују душебризници да си Милојевићев фан..и други имају различита искуства, све то треба добро пресабрати!

    http://sites.google.com/site/financijskisustav/razdvajanje-stvaranja-i-posudivanja-novca

  12. tomcat, 12.01.2012. 12:42:13

    Ово што си написао о ЦЕФТ-а споразуму стоји. Међутим, ствар је у практичном провођењу истог. Тамо стоји, да свака држава
    потписница има и може повући механизам заштите домаће производње, уколико дође до прекомјерног увоза . Тај механизам никада није употријебљен, јер би држава на коју се то односи повукла реципрочне мјере.
    Оваквој крхкој привреди,као што је наша,којој је битно да извезе било шта и било гдје, најмање шо треба је да има додатне ригорозне процедуре(баријере) приликом извоза своје робе на инострано тржиште. Зато се иде логиком незамјерања, па трговачки лоби увози све и свашта, што наравно одговара и држави јер она буквално живи од ПДВ-а, царина, акциза и других намета.
    Наши цариници олако прихватају Увјерење о поријеклу робе ( ЕУР-1) приликом увоза, али зато кад наша роба намијењена извозу треба да добије тај сертификат, од извозника се траже такви докази да је то понекад апсурдно.

    Примјер:Човјек извози бетонске жардињере. У спцификацији производа потребних за прављење жардињера су цемент(да ли је домаћи или увезен и одакле-мора подастријети доказе),
    жељезо(исти поступак доказивања), шљунак или пијесак( докажи да га ниси увезао, ако си га ископао у својој њиви-докажи) и на крају вода( како доказати да си воду узео из ријеке- то не смијеш, јер мораш имати фактуру за ту исту воду).
    Наравно,сви сертификати се плаћају.Нека увјерења за извоз су скупља, него за увоз,што је ван памети. О подмазивању цариника, само да ти роба не стоји предуго на терминалу, да је што прије прегледа и отпреми, то је општепозната ствар.
    Колико административни намети учествују у структури цијене робе која се извози, и колико то смањује њену конкурентност ,нико није направио озбиљну анализу.
    Ово је само један сегмент који би требало уредити, да би домаћи производ имао више шансе на страном тржишту. О домаћем производу, на домаћем тржишту, други пут.

  13. Rammstaine, djelimicno se slazem da instrumentima monetarne politike odnosno upumpavanjem novca u realne tokove mozes finansirati privredu,ali u ovako maloj zemlji kao sto je BiH,taman i da nije “ currency board-a“,to ne bi moglo dugo.Premala zemlja,i upumpavanje novca bi je zeznulo.Samo veliki stampaju pare. A teza da je moguce napustiti „currency board“ u BiH je neostvariva zato sto je zemlja uredjena kako je uredjena i niko ne bi zadrzao bilo koje politicare da ne posegnu za onim sto ne bi smjeli.Mozemo jos o tome pricati,ali nemoj bas sve vjerovati ekonomistima „prve RS privatizacije“.
    Rale,u pravu si,ali cu ti u kasnijem postu reci neke inf.o pokusajima zastite dom.proizvodnje.

Оставите одговор