Комплетан фосил руке открива ново лице човјековог претка

Студија о древном човеколиком бићу позном по називу Аустралопитекус седиба открива да се то биће верало по крошњама дрвећа попут мајмуна, али је имало дугачке, спретне прсте, способне за израду алатки и хибридна стопала која су јој омогућавала да се хвата за гране и уједно хода усправо. Научници су досад вјеровали да је Хомо хабилис […]

субота, септембар 10, 2011 / 16:55

Студија о древном човеколиком бићу позном по називу Аустралопитекус седиба открива да се то биће верало по крошњама дрвећа попут мајмуна, али је имало дугачке, спретне прсте, способне за израду алатки и хибридна стопала која су јој омогућавала да се хвата за гране и уједно хода усправо.

Научници су досад вјеровали да је Хомо хабилис био први који је израђивао алатке на основу 21 фосилизоване кости руке старе 1,75 милиона година које су пронађене у Танзанији заједно са једним бројем артефаката.

Подробна анализа два дјелимично фосилизована скелета Аустралопитекуса седибе, откривена 2008. године у Јужној Африци, указује да су ова бића, која су тумарала Земљом пре 1,9 милиона година, далеко раније правила оруђе, те би могла да буду први директни предак људске врсте.

На основу најкомплетнијег узорка руке који је икада досад пронађен може се закључити да је Аустралопитекус седиба имао изузетно дугачак палац и снажне прсте којим је могао да прави алатке иако је и даље имао мали мозак попут мајмунског, пише у студији објављеној у часопису Сајенс.

Кости руке припадале су одраслој женки старој између 20 и 30 година. Њени остаци пронађени су поред скелета дјечака чије су фосилизоване кости, такође, проучаване у оквиру студије.

"Седибина рука открива невјероватан спој особина за које никада не бисмо вјеровали да могу да се нађу на једној истој руци", казала је коауторка студије Трејси Кивел са Института Макс Планк за Еволутивну антрополигију у Лајпцигу.

"Палац је дугачак, чак дужи од оног код модерног човјека", објаснила је она.

"Ручни зглоб је био боље опремљен да се носи са већим товаром него за руковање алатком. Прсти су били дугачки и танки способни за снажан стисак", додала је Кивел.

"Ова мјешавина морфологије сугерише да је седиба руке и даље највише користио за пењање уз дрвеће, али је такође био способан за прецизан хват који је неопходан за израду камених алатки", напоменула је она.

Међу осталим дијеловима тијела које су научници проучавали је и седибин мали мозак, попут шимпанзиног, али са приближно људском конфигурацијом, карлица која указује на усправан став као и једно стопало и чланак који "истовремено имају мајмунске и људске анатомске особине", казао је вођа истраживања Ли Бергер, професор на јужноафричком Витватерстранд универзитету који је 2008. заједно са својим деветогодишњим сином открио фосил у једној пећини у области Малапа, сјеверно од Јоханесбурга.

На том налазишту је отад откривено више од 220 костију које припадају најмање петоро јединки, међу којима има беба, адолесцената и одраслих.

Кости женског стопала и чланка, можда најкомплетнијих досад пронађених узорака, изненадиле су палеонтологе својом неочекиваном мешавином ножног свода и ахилове тетиве налик људским и мајмунске потколенице.

"Да кости нису пронађене чврсто спојене, истраживачи би вјероватно помислили да припадају различитим врстама", казао је Бернард Зифел са Витватерстранд универзитета који је, такође, учествовао у истраживању.

Анализа 80-чланог међународног истраживачког тима нуди нова објашњења за начин на који је изведена транзиција са мајмуна на човјека, али и отвара прегршт нових питања о еволуцији људске врсте.

Научници нису сигурни да ли је Хомо генус, којим је обухваћен и савремени човјек, еволуирао директно из Аустралопитекуса седибе, или је Аустралопитекус седиба био тзв. "ћорсокак" врста, а Хомо генус еволуирао независно од њега.

Један од главних проблема с којим се палеонтолози суочавају је то што се веома мало зна о скелетним особинама Хомо хабилиса, па иако је седиба добро дефинисан не постоји упоредни доказ.

Ипак, на основу досадашњих открића може се закључити да је Аустралопитекус седиба најбољи кандидат за претка с којим је започела еволуција људске врсте, навео је Бергер.



Оставите одговор