Компензација дуга: Из Србије на онкологију у Бању Луку
Пацијенти из Србије, који чекају на зрачење, ускоро би могли да одлазе у Бања Луку на терапије, јер тамо нема листе чекања. Трошкове лијечења сносио би Фонд Републике Српске, и на тај начин би се компензацијом смањио дуг од око седам милиона евра, који Српска има према Фонду у Србији. Сваке године, с дијагнозом малигне […]

Пацијенти из Србије, који чекају на зрачење, ускоро би могли да одлазе у Бања Луку на терапије, јер тамо нема листе чекања. Трошкове лијечења сносио би Фонд Републике Српске, и на тај начин би се компензацијом смањио дуг од око седам милиона евра, који Српска има према Фонду у Србији.
Сваке године, с дијагнозом малигне болести у Србији суочи се око 35 хиљада грађана. Иако је у претходних неколико година у Србији број апарата за зрачење готово удвостручен, и даље их нема довољно. Иако је сваки дан важан, листе чекања на терапију зрачењем и даље су дуге. Да то више не буде тако, могла би да помогне Република Српска.
И Клинички центар у Бања Луци, попут је оног у Београду, Скадар је на Бојани. Много је празног простора, а све оно што је испланирано 1978. године од оснивање Центра за радиотерапију, није у потпуности завршено.
Све док, прије три године, надлежни нису схватили да не могу сами. Направљен је модел јавно-приватног партнерства, а чувени радиотерапеути, физичари, онколози, са простора цијеле бивше Југославије, пронашли су радна мјеста у Бања Луци.
Директор Радиотерапијског центра "КЦ Бањалука" Душан Милеуснић каже да је радио 20 година на Институту, па на ВМА.
"Чињеница је да је ово у овом тренутку најбоље опремљен радиотерапијски центар, на простору између Љубљане и Атине, и сама та чињеница је на неки начин стручни изазов. У недавној посјети колега из Србије на неки начин смо се договорили да су ова врата увијек отворена за све оне који желе да стичу знања и искуства у раду нове технологије", каже Милеуснић.
Директор "Еуромедик центра" у Холандији Маријан Билић, каже да је по закону о јавним набавкама, Фонд Републике Српске купио услуге за своје пацијенте на одређени број година, за шта мора да обезбиједи простор, опрему и кадар.
"Изабрани смо на међународном тендеру као најбољи понуђач, то је значило да се први пут у Републици Српској успоставио центар за радиотерапију који никада није постојао. Уговор је потписан на период од 15 година", каже Билић.
Пацијенти из Србије, који чекају на зрачење, ускоро би могли да одлазе у Бања Луку на терапије, јер тамо нема листе чекања. Трошкове лијечења сносио би Фонд Републике Српске, и на тај начин би се компензацијом смањио дуг од око седам милиона евра, који Српска има према нашем Фонду и здравственим установама.
Помоћник министра здравља Републике Српске Милан Латиновић истиче да капацитети тог центра превазилазе потребе грађана РС , и да би још неких 500 грађана могло да прими ту терапију.
"Нама би било јако драго због досадашње комуникације, због свих услуга које су наши грађани примили у здравственим установама Републике Србије ако можемо да помогнемо да примимо грађане који се налазе на листи чекања у Србији, да дођу овде и по свим протоколима медицинским приме потребну терапију", наводи Латиновић.
Борис Гороња, помоћник директора Клиничког центра Бањалука каже да ће обезбиједити капацитете да пацијенти из Србије имају исти третман као домаћи пацијенти.
Радиотерапијски центар у Бања Луци има три најсавременија линеарна акцелератора, који се прецизним, тзв. стереотактичним зрачењем третирају само обољела мјеста, а околно здраво ткиво се не оштећује.
Сви пацијенти који од наредне године буду долазили у Бања Луку на зрачење, биће смјештени у оближњој бањи у Слатини.