Колико се аутомобила возило аутопутевима РС?

Аутопут 9. јануар отворен је званично у предизборној кампањи 2018. и тада је увезан читав правац од Добоја до Маховљанске петље, гдје се повезује са постојећим аутопутем Бања Лука – Градишка. Тако је 2019. прва у којој се може направити први пресјек колико се дневно аутомобила кретало новоизграђеним саобраћајницама.

Иако смо очекивали да ће се овом информацијом сами похвалити из Аутопутева РС, те ће тај податак добити простор на јавном сервису (бројне друге упркос мањој важности, имале су прилично громогласан пласман), то се ипак није десило.

Колики је проток на аутопуту сазнали се готово спорадично, у интервјуу који је директор Аутопутева РС, Душан Топић, дао за магазин Престиж.

Бројке кажу да је током прошле године аутопутевима у Републици Српској прошло је 5.311.473 возила, а остварен је приход у износу од 21,2 милиона КМ. У питању је број возила који се возио на оба аутопута, јер будући да је наплата на аутопутевима интегрисана, па се не рачуна одвојено проток на аутопутевима. Ако број возила подијелимо са бројем дана у години, добијемо цифру 14.552 возила дневно на оба аутопута.

— По категоријама, најбројнија су путничка возила и то 4.821236, затим возила треће категорије, њих 240.815, четврте 216.828 и друге 32.594 – рекао је Топић у интервјуу.

Мало? Довољно? Пуно?

Заправо, не знамо. Да би бројке имале смисла, потребно је приход од путарина упоредити са цијеном изградње. Заправо, са годишњом количином новца која се издваја да би се отплатили кредити којима је финансирана изградња. И потрудићемо се да податке о структури задужења и отплати добијемо од званичника.

Уколико су те суме барем приближне, може се говорити о оправданости уласка у пројекте издрадње аутопута, умјесто да се уђе у пројекат изградње нечега што можемо назвати "производња". И опет да поновимо, не вјерујемо ни у какве митске посредне утицаје аутопута на привреду и развој Републике Српске. Да би аутопут развио привреду, она прије тога мора постојати. Не постоји без разлога подјела привреде, у којој саобраћај спада у – терцијарни сектор.

Све ово је важно јер је градња аутопутева постала стратешко опредјељење Владе РС, док је изградња великих енергетских капацитета непропорционално спора у односу на брзину и количину најава.