Колика је штета од ССП-а?

Анализа Свјетске банке о утицају адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) БиХ са ЕУ на домаћу пољопривреду је непотпуна, јер су у њој изнесени само подаци о директној штети, док је занемарена индиректна које ће износити до 200 милиона марака. Тај став изнијело је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и уграђен је у […]

субота, јун 10, 2017 / 11:48

Анализа Свјетске банке о утицају адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) БиХ са ЕУ на домаћу пољопривреду је непотпуна, јер су у њој изнесени само подаци о директној штети, док је занемарена индиректна које ће износити до 200 милиона марака.

Тај став изнијело је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и уграђен је у информацију о резултатима анализе посљедица примјене адаптираног ССП-а на пољопривредни сектор РС, коју је јуче усвојила Влада РС.

Свјетска банка је финалну верзију анализе доставила властима РС 16. маја ове године, док је први састанак о овом питању одржан још почетком августа 2016. године. У том документу наведено је да ће губитак пољопривредног сектора БиХ примјеном адаптираног ССП-а износити од 51 милион до 68 милиона марака годишње.

Министарство пољопривреде РС је након што је сагледало анализу Свјетске банке донијело закључак да су се стручњаци ове финансијске институције ограничили само на директне ефекте и да су изоставили низ индиректних утицаја на домаћу производњу и приход пољопривредника. Упозорено је да у анализу нису уврштени ни индиректни трошкови либерализације трговине на основу притиска увозних производа на домаћу производњу.

– Ови трошкови, према нашим процјенама, износиће око 200 милиона КМ. Нису анализиране ни разлике у условима и нивоима подршке производњи, нити царинским и нецаринским баријерама, као ни примијењене технологије и ниво стандардизације БиХ у односу на земље ЕУ. Анализа је непотпуна због недостатка адекватних података о производњи, а нетачно је и да су поједини сектори нарочито угрожени, прије свега, перадарство и производња меда – навело је Министарство пољопривреде РС.

У Министарству су се сагласили са процјеном директних губитака прихода од царине, јер ће и према њиховим анализама тај минус годишње износити од 50 милиона до 70 милиона КМ. Сагласили су се и са анализом Свјетске банке и у дијелу идентификовања мјера које треба донијети да би била унапријеђена конкурентност сектора. Ријеч је о повећању нивоа инвестиција у модернизацију, унапређење пољопривредног информационог система и јачању институционалног оквира.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац сматра да су стручњаци Свјетске банке намјерно изоставили индиректне посљедице по домаћи аграр.

– Јасно је да не желе да покажу да ми трпимо огромну штету, већ настоје да свима кажу да је то у реду. Адаптирани ССП ће нас докрајчити, јер смо већ у првим мјесецима његове примјене осјетили посљедице. Ништа нам се неће промијенити ни након ове анализе. Тај документ Свјетска банка не може презентовани ни за три сељака, јер и они виде да је то шупља прича – казао је Усорац.

Адаптирани ССП ступио је на снагу 1. фебруара ове године. РС је дуго одбијала приједлог Европске комисије за адаптацију ССП-а истичући да је неприхватљив, јер би узроковао несагледиве посљедице за домаћу производњу. Власти у РС пристале су на измјене ССП-а након што је договорено да ће Свјетска банка урадити свеобухватну анализу о штети, а Њемачка обећала помоћ пољопривредницима у БиХ како би били смањени негативни ефекти измјене споразума.

Рибари

БиХ је кроз адаптацију ССП-а уговорила и већи бесцарински извоз рибе од 1. фебруара, али од тога још нема ништа, јер повећање тарифне квоте административно није спроведено у документима Европске комисије. Грешку су извозници рибе осјетили већ 16. фебруара када им је почела наплата царине у пуном износу.

Европска комисија је 15. марта ове године саопштила да ће ускладити све прописе и одобрити додатне квоте у року од два мјесеца, односно до 15. маја, али су рибари потврдили да то није урађено и да и даље плаћају царине.

Производи које ЕУ извози у БиХ без царине (тона)

Шећер 3.525

Цигарете 3.200

Прерађевине 2.195

Говеда 2.125

Свиње 2.525

Млијеко 1.805

Жива перад 1.455

Кромпир 1.315

Кондиторски производи 1.300

Месо перади 780

Конзервисано поврће 620

Вишња 480

Кобасице 285

Купус 280

Мед 165

Ракија 85

Мрква и репа 50

Грожђе 45



Оставите одговор