"Кочићево перо" македонским писцима

Књижевна награда "Кочићево перо" за прољеће и љето уручена је македонским писцима Гордани Стојковски-Јовић за роман "Очи пуне чипки" и Зденку Андоновском за роман "Вештица", изјавио је Срни директор и уредник Задужбине "Петар Кочић Бањалука – Београд" књижевник Никола Вуколић. Вуколић је рекао да је награде лауреатима уручио амбасадор БиХ у Македонији Милан Балабан синоћ […]

недеља, јун 12, 2011 / 17:01

Књижевна награда "Кочићево перо" за прољеће и љето уручена је македонским писцима Гордани Стојковски-Јовић за роман "Очи пуне чипки" и Зденку Андоновском за роман "Вештица", изјавио је Срни директор и уредник Задужбине "Петар Кочић Бањалука – Београд" књижевник Никола Вуколић.

Вуколић је рекао да је награде лауреатима уручио амбасадор БиХ у Македонији Милан Балабан синоћ у Културно-иформационом центру у Скопљу, уз присуство многобројних поштовалац писане рјечи и дипломатског кора.

Одлуку о додјели "Кочићевог пера" писцима из Македоније једногласно је донио жири у саставу – Никола Вуколић, као предсједник, те чланови Ангелина Бановић-Марковска и Зорица Турјачанин.

Вуколић је истакао да су оба романа озбиљно ставила на провјеру Аристотелову тезу из "Поетике" о томе докле сеже подручје историје, а докле књижевности, односно да историја почиње тамо гдје је имагинација, а имагинација престаје тамо гдје почиње историја.

"Стварност и умјетност овдје су се дефинитивно измириле, па сада и сама историја може да каже да је умјетност и сама умјетност може да каже да је историја", додао је Вуколић.

Према његовим ријечима, оба ова романа писала је рука која своје перо није умакала само у мастило јаве, већ и у крв снова, зато Андоновски и Јовићева у својим романима имају, такође, неосјенчано чуло за бездане дубине прошлости и вртоглаве висине будућности.

"Кочићево перо" је књижевна награда која се додјељује сваке године, с прољећа, јесени и зиме писцима који својим дјелима "настављају Кочићеву причевину и учевину, односно који на себи својствен начин слиједе љепоту Кочићеве ријечи и дубину његове мисли, а њихов стваралачки дијалог са Кочићевим дјелом није ограничен ни тематиком, ни жанровима, ни књижевним поступцима".



Оставите одговор