Кочић и збор: Добар само пред изборе и на новчаници

Сјећате ли се како је прошле године изгледао програм Кочићевов збора, и шта се поводом њега изјављивало? У склопу обиљежавања 46. Кочићевог збора 2011. предвиђено је девет полагања цвијећа, два пријема, те осам књижевних и културноумјетничких садржаја, те два ликовна садржаја. Из овог простог списка са сајта организације збора види се да ће сем добитника […]

субота, август 20, 2011 / 10:59

Сјећате ли се како је прошле године изгледао програм Кочићевов збора, и шта се поводом њега изјављивало?

У склопу обиљежавања 46. Кочићевог збора 2011. предвиђено је девет полагања цвијећа, два пријема, те осам књижевних и културноумјетничких садржаја, те два ликовна садржаја. Из овог простог списка са сајта организације збора види се да ће сем добитника књижевне награде највећу корист видјети цвјећаре.

Светковина у славу великог српског писца одавно је обесмишљена, са једне стране претворена у велико народно окупљање уз пиво и печење, са друге стране стерилним умјетничким програмом. Прошлогодишњи збор био је другачији само по томе што је за њу потрошено много више новца, а у програм су укључени концерти Горана Бреговића, Северине и трубача Бобана Марковића одржани у Аквани.

Иако се неким учинило да извођачи нису у духу Кочићевог живота и дјела, на самом збору су се могле видјети и плесачице попут оних у ноћним клубовима, па је одклон од од свега што се везује за Кочићев збор (традиција, култура, дух змијањског краја) био потпун.

Јасно је тада било да се збор употријебио у преизборне сврхе, а тадашњи премијер Додик се упоређивао са Кочићем, јер се он и његови сарадници боре против странаца, исто као што је чинио и Кочић, а и писца су покушавали криминализовати као што и са Додиком желе данас.

Долазак у Стричиће је тада названо одбраном идентитета српског народа и кључно мјесто националне идентификације (не мисли се на Северину и полустриптизете).

Кад се избори добију, нема потребе да се превише троши за Кочића, па ће у овогодишњем издању бити свечана академија, неколико књижевних вечери, промоција, ликовно саборовање и поменута полагања цвијећа.

Ни ове године не треба очекивати да ће се неко из организационог одбора постидјети оронуле Кочићеве родне куће, чији кров је зими превучен лепенком да не прокишњава, или неприступачног пута до куће. За постоље споменика испред куће нема проблема, пошто се за сликање сваке године Кочићева биста донесе и постави на арматуру.

Једну су већ лопови утопили као старо гвожђе, па не треба ризиковати. Пуна је земља лопова.



Оставите одговор