Ко трује хаву у Дејтонки – Ефбих!

Под насловом "Ко трује зрак у Босни и Херцеговини?" стигло нам је саопштење од Зузане Вачунове, која Српску назива "једним дијелом државе".

понедељак, јул 29, 2019 / 23:14

Сасвим је слатко када странци који дођу у БиХ, помажу тако што као и њихови домаћини у Сарајеву, не могу превалити преко уста Република Српска, већ се ТЕ Гацко, Станари и Угљевик налазе у "једном дијелу државе".

Тачније, Српска се помиње само једном, као неко ко не сарађује са јавношћу по закону из 2003. године. Текст саопштења је такав, да га без тешке муке и опсежног превода не можемо објавити на српском писму. Објављујемо га пресловљеног, порад свјесности становништва о двије ствари:

Сви душебрижници са стране форсирају Сарајстан. Његову језичку и хегемонистичку политику.

Природа је заиста угрожена, а ваздух и струјања у њему, не познају ДРЖАВНУ границу између Српске и Ефбиха, као саставака смијешног Дејтонског Франкенштајна.

Зеница, Тузла, Лукавац…

АрцелорМиттал Зеница, Термоелектрана Тузла и хемијска индустрија у Лукавцу. То су били главни кривци за индустријско загађење зрака у Босни и Херцеговини посљедњих година.

Међутим, према недавној анализи, подаци које су доставили загађивачи пуни су грешака и јавност нема приступ потпуним информацијама о њиховом утјецају на околиш. Такођер, неколико можда чак и горих загађивача сакривају податке о емисијама од јавности [1]. Нису доступни ни подаци из једног дијела државе гдје се такођер налазе значајни загађивачи, као што су термоелектране Гацко, Станари и Угљевик. Стручњаци позивају институције да ратифицирају Протокол о ПРТР-у и проведбу важећих закона.

Топ листе десет највећих загађивача који доприносе истински ужасном квалитету зрака заснивају се на службеним подацима, а саставили су их стручњаци из чешког удружења Арника и Еко форума Зеница. Листе садрже податке највећих загађивача који испуштају хемикалије опасне по људско здравље и околиш у количинама које прелазе граничне вриједности утврђене у ЕУ регистру Е-ПРТР. Сви детаљи су доступни на wеб страници еко.ба.

"Када поредимо податке од 2015. до данас, може се видјети озбиљан пад у броју достављених података о емисијама – преко 50%: са 931 у 2015. на 462 у 2017. години. Такођер, нека од великих компанија са значајним емисијама које прелазе европске ПРТР граничне вриједности, као што су термоелектрана Какањ или творнице цемента у Какњу и Лукавцу, нису пријавиле никакве емисије у 2017. години. Недостатак информација главна је препрека у процјени утјецаја индустрије на околиш и здравље и провођење позитивних промјена", каже Мартин Скалскý, предсједник Центра за подршку грађанима Арнике

Три највећа загађивача зрака у Босни и Херцеговини 2015-2017

Честице прашине (ПМ10)

Загађивачи који узрокују киселе кише
(СОx НОx)

2015

2016

2017

2015

2016

2017

АрцелорМиттал Зеница

1 639,9

1 419,9

1 405,7

5 954, 6

2 598,9

5 217,5

Тузланска термоелектрана на угаљ

934,9

1 017,2

958,0

67 646,9

72 291,5

62 911,0

хемијске творнице у Лукавцу

109,0

143,4

200,3

2 306, 3

2 737,1

3 904,8

Ова табела приказује годишње емисије три највећа загађивача (у тонама по календарској години)

Према ријечима Милана Хавела, главног аутора анализе, тешко је извести коначне закључке због недостајућих и нетачних података , али неке тенденције јасно су приказане. "АрцелорМиттал Зеница од 2011. године држи водеће мјесто у емисијама прашине као и канцерогених и потенцијално канцерогених материја. Изгледа да је смањење емисија АрцелорМиттала за 2017. посљедица пада производње челика, а не технолошких побољшања", објашњава Хавел.

"Не чуди да се термоелектране Тузла и Какањ могу сматрати највећим загађивачима угљен диоксидом, доприносећи тако климатским промјенама и заједно с предузећем Сисецам Сода Лукавац, они су највећи загађивачи плиновима који узрокују киселе кише. С друге стране, постоје одређена побољшања као што су значајно смањење емисије прашине и неколико других материја у случају творнице цемента Какањ", изјавио је Хавел, Арникин стручњак за индустријско загађење зрака.

Црвена тачка на карти Европе

У граду Тузли, који се налази на сјевероистоку земље, ради највећа термоелектрана на угаљ у земљи и она је далеко највећи извор сумпорних оксида које емитира у износима од 50.000 до 60.000 тона. – каже Самир Лемеш из Еко форума Зеница.

"Емисије сумпорних оксида само из Тузланске термоелектране отприлике су три пута веће од емисија сумпорних оксида из свих термоелектрана којима у Чешкој Републици управља највећи произвођач електричне енергије ЧЕЗ", изјавио је Лемеш, професор Универзитета у Зеници. За поређење, сви главни чешки загађивачи сумпорним диоксидом заједно су испустили око 97.000 тона СО2 у 2016. години.

Термоелектрана у Тузли, којим управља Електропривреда БиХ, испушта и око 5.000 тона азотних оксида сваке године. "Разумно је претпоставити да би потенцијална модернизација и улагања у бољу технологију довели до пада ових претјерано високих емисија до 90%", вјерује босанско-херцеговачки стручњак.

Непосредно уз Тузлу налази се град Лукавац. Тамо се могу наћи разни извори емисија, али највећи су творница хемикалија Сисецам Сода и коксара ГИКИЛ. Цијела та регија јако је загађена честицама прашине и доминира на листи најзагађенијих градова у Европи с ПМ2,5 за 2018. годину с годишњим просјеком од 55,6 µг/м3 [3], у поређењу с 16 µг/м3 или 14 µг/м3 измјерених у Гхенту (Белгија) и Лондону (Велика Британија) [4].

Дугогодишњи водећи загађивач у регији је највећи произвођач челика на свијету, АрцелорМиттал. Ова творница у Зеници на врху је листе емисија честица прашине јер је испустила више од 2.000 тона ПМ10 у 2014. и око 1.500 тона у 2015. и 2017. "Поред главне скупине од три хемикалије, АрцелорМиттал је и највећи извор тешких метала, као што су кадмиј, олово и никал, од свих постројења у БиХ”, изјавио је Милан Хавел из Арнике.

АрцелорМиттал Зеница у листама 10 највећих у 2016. години био је најгори у пет од девет поређења највећих загађивача у држави. Листа десет највећих укључује и друге отровне хемикалије као што су канцерогене, репротоксичне или мутагене материје и стакленички плинови. [5].

Подаци о емисијама из индустријских извора у Републици Српској нису доступни, упркос одговарајућем закону који је на снази од 2003. године [6].

"Босна и Херцеговина пати од једног од најгорих услова за дисање на западном Балкану. Поврх тога чињеница је да су службени подаци недовољни, непотпуни и углавном скривени од јавности. Чини се да власти покушавају сакрити стварне бројеве о квалитету зрака, емисијама загађења и утјецају на здравље, умјесто да признају проблем и покушавају пронаћи одговарајућа рјешења. Нажалост, још увијек користе лошу економску и социјалну ситуацију као изговор, допуштајући загађивачима да наставе с "уобичајеним послом" како би задржали запосленост, док готово ништа не раде на развоју и/или привлачењу зелених инвестиција", закључује професор Лемеш.

Опасно загађење зрака без одговорности. Грађани у Босни и Херцеговини ускраћени за информације и ефикасну законску заштиту

ЗЕНИЦА / ПРАГ – Упркос веома загађеном зраку у Босни и Херцеговини, подаци о нивоу загађења само су дјелимично доступни јавности. Органи власти не испуњавају своје међународне обвезе, не проводе домаће законе нити објављују транспарентан регистар највећих загађивача. Грађани стога не знају ко их и колико заиста трује и потребна побољшања не могу се ефикасно провести.

Застарјели индустријски гиганти, заједно са слабом проведбом прописа о заштити околиша, корупцијом и претјерано сложеном структуром власти, криви су за загађење зрака, тврде стручњаци.

"Према ентитетским законима, велики загађивачи у Босни и Херцеговини дужни су достављати надлежним институцијама податке о својим емисијама, а обавеза провјере и објављивања тих података постоји од 2002. односно 2003. године [1]. Нажалост, те информације до данас нису јавно доступне. Као посљедица тога, практично је немогуће контролирати да ли индустрија прати допуштене нивое загађења, а грађани не могу сазнати ко загађује њихову околину. Наша алтернативна wеб страница еко.ба грађанима пружа барем оне информације које су доступне. Ипак, због недостатка података не можемо приказати цјелокупну слику", изјавио је предсједник Центра за подршку грађанима чешког удружења Арника Мартин Скалскý.

"Подаци које надлежним властима достављају загађивачи доступни су јавности само на службени захтјев, на који се обично одговара са значајним закашњењем, а подноситељи захтјева често добију информацију прекасно да би је могли користити код доношења одлука", каже професор Самир Лемеш, предсједник Управног одбора удружења Еко форум Зеница.

Према ријечима професора Лемеша, "постоји могућност да власти дјелују у корист загађивача, користећи лошу економску ситуацију и ниску стопу запослености као изговор за скривање података о емисијама од јавности. Истовремено, имамо значајно загађење зрака, посебно прашином и сумпор-диоксидом.”

Босна и Херцеговина још није ратифицирала Регистар испуштања и преноса загађења (ПРТР), који представља обавезујући информативни алат за земље потписнице ПРТР протокола УНЕЦЕ Аархушке конвенције о околишној демократији [2], потписан од стране БиХ још 2003. године. Будући да је јавно доступни он-лине регистар један од захтјева ЕУ у усклађивању законодавства о заштити околиша, само су власти Федерације БиХ почеле с неким прелиминарним активностима. Министарство околиша ФБиХ издаје годишње извјештаје о подацима које достављају загађивачи. Још увијек не постоје подаци из Републике Српске, иако се тамо налазе неки значајни загађивачи, као што су термоелектране Гацко, Угљевик и Станари.

Откривени највећи загађивачи

Чешки и босански стручњаци недавно су указали на недовољан приступ информацијама о питањима околиша, у анализи представљеној на 6. конференцији странака УНЕЦЕ Аархушке конвенције 2017. године [3]. Изгледа да се до данас још ништа није промијенило. Одговорност за заштиту околиша је фрагментирана и једина институција на државном нивоу надлежна за прикупљање података из оба ентитета и извјештавање је Министарство вањске трговине и економских односа, које то не ради због својих ограничених капацитета и недостатка сарадње с ентитетским институцијама.

Овај седмице, еколози су објавили листу најгорих загађивача у Босни и Херцеговини [4]. У првих десет доминирају АрцелорМиттал Зеница, термоелектрана Тузла и хемијска индустрија у Лукавцу. Међутим, недостајући или нетачни подаци загађивача вјероватно су утјецали на резултате овог поређења, кажу стручњаци.

Босна и Херцеговина убраја се међу земље с најзагађенијим зраком у Европи, с једном од највећих смртних стопа морталитета од посљедица загађења зрака на свијету [5]. Према УН извјештају о околишу, годишње се у Босни и Херцеговини изгуби 44.000 година живота због загађења прашином (ПМ), азотним диоксидом или озоном [6]. Загађење зрака поједе више од 21,5% БДП-а земље [7]. Такођер, босанскохерцеговачки градови налазе се на врху европске листе мјеста најзагађенијих ПМ2.5 честицама прашине [8].



3 КОМЕНТАРА

  1. Realno stanje u Bosni i Hercegovini je mnogo gore jer su i mjerenja kvalitete zraka naručena da bi i ovako loši rezultati izgledali zabrinjavajuće umjesto katastrofe što realno jeste.
    Filtere noću isključuju tako da je sve ujutru jasno vidljivo.
    Djeca umiru od leukemije u zoni oko topionice,juče prolazim dim se širi iz pogona kao da pogon gori samo dimnjak odmara i tako 365 dana u godini.
    Amerika bar na takve teme snimi film „pritajena vatra “ a kod nas se ta fabrika zove Fun factory.
    Pokvarena fabrika za pokvareni narod.

  2. Ајде не сери, ја сам своје рекао у отвореном писму Сребренки, не пада и на памет да паметујем у празно, све да би такви говнари овдје ботовали.

    Значи, програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА чији сам ја творац, спас је по том питању за Српску, тачка.

    Не учио ја више никога, нити више имам пардона према било коме, не само по овом питању, свједок си ти ових дана државничког капацитета капетана Лазаревића.

    Кад преузмемо одговорност по питању здраве животне средине и заштите природних ресурса и природних љепота Српске, видјећеш онда како се то законодавно и практично рјешава у Српској, како се нека заједничка питања рјешавају са Федерацијом, како по агенди са ЕУ, како са државама у регији, како са нашим партнерима зеленим Европе и регије, како са великим еколошким свјетским фондацијама, како…………………………

Оставите одговор