Ко су млади политичари и има ли их уопште
Да ли се млади људи учлањују у странке и "почињу бавити политиком" само због тога што се надају да ће остварити одређену врсту користи? Као и када се говори о корупцији, или непотизму, као о стварима које је тешко искоријенити, склони смо да иста оправдања употребимо и када неко покушава да преко чланске/партијске књижице дође […]

Да ли се млади људи учлањују у странке и "почињу бавити политиком" само због тога што се надају да ће остварити одређену врсту користи?
Као и када се говори о корупцији, или непотизму, као о стварима које је тешко искоријенити, склони смо да иста оправдања употребимо и када неко покушава да преко чланске/партијске књижице дође до каквог таквог посла, или, што је такође случај, да покуша доћи да мало бољег радног мјеста – обично "на државним јаслама."
С обзиром на бројност наших политичких субјеката, осим споменуте масе чланства која испотиха, вребајући своју прилику за каквим успјехом, не жели да се истиче у странци којој припада, требало би да постоји и она друга група младих политичара који својом реториком, знањем, енергијом и храброшћу намећу себе као будуће перјанице политичке сцене Републике Српске, које ће сутра замијенити већ познате (да не кажемо: досадне) фаце које из дана у дан гледамо на телевизији и чије непрекидне низове изјава читамо у новинама.
Дакле, кале ли се негдје нови Босићи, Додици, Иванићи, Радојичићи, Радмановићи, тј. они који ће доћи послије њих.
"Судећи према политичкој пракси Републике Српске, страначки подмладак је еуфемизам за малобројну групу изразито амбициозних и антиталентованих тридесетогодишњака наоружаних са по једном краватом, два три мобилна телефона, четири пет лажних фејзбук профила, гомилом спрејева и селотејпа за љепљење предизборних плаката, букетом усиљених и умилних осмијеха и, прије свега, списком жеља са функцијама, протекцијама, покретним и непокретним добрима који за њих представљају не само најузвишенији политички идеал, већ и једини смисао живота. Они који најмање штеде образ и најдубље се увлаче газдама политичких партија, а тиме и бувљаку државних и градских фотеља имају некакву шансу да постану клонови својих већ клонираних вођа и идола", сматра професор на Факултету политичких наука у Бањалуци, Ђорђе Вуковић и налази да у таквом сутерену идеја, морала и духа нема мјеста ни за опстанак ове актуелне назови политичке квазиелите, а камоли за њену квалитетну надоградњу.
Свака нова генерација користи модернија техничка и маркетиншка помагала у борби за власт, каже Вуковић, али, додаје он, истовремено манифестује све оскудније поштовање и самопоштовање.
‘‘Међутим, то не значи да око нас нема фантастичних дјевојака и младића који имају све што је потребно за дератизацију политичке сцене у Републици Српској: кућно васпитање, школско образовање, жељу за усавршавањем, самокритичност, одговорност, машту. Али немају оно што је мањкало и њиховим претходницима – немају честитих, утемељених људи који ће им омогућити да се на здравим темељима развијају и окупљају, који ће им оставити слободу да буду другачији, који ће им направити простора да се размахну и потврде да јесу и образованији, и храбрији, и одговорнији, и млађи ", закључује Ђорђе Вуковић.
Ако изузмемо по годишту младе, али по политичком стажу већ искусне политичаре попут Огњена Тадића, Игора Радојичића или Бранислава Бореновић, питање је гдје је свјежа крв која ће заинтригирати јавност и због које ће се остајати увече уз телевизију да се чује неко нови, па макар то био и излет храброг и брзоплетог језика.
Никола Сребро је студент Факултета политичких наука. Овај млади, а како многи тврде и вриједни члан Партије демократског прогреса, сматра да у у подмлатку политичких странака у РС постоје људи који ће замијенити и акобогда, надрасти, данашње најпознатије политичаре РС.
"Нормалан је сљед околности да долази до смјене генерација и да ће данашњни подмладак заиграти на политичкој сцени РС. У политичкима партијама РС постоји велики број квалитетних младих људи који ће сигурно постати лидери једног дана. Мишљења сам да политичка сцена РС треба да добије освјежење, а оно би се огледало у новим младим кадровима и функционерима", каже Сребро! Његово мишљење је да млади људи треба да се граде кроз формално и неформално образовање, а онда то знање каналишу и примјењују у политичким партијама и политици гдје ће њихове способности бити препознате, али само јаким трудом, залагањем и неодустајањем.
На нашу констатацију да су партије устројене тако да се у хијерархији напредује, не само на основу квалитета који млади људи имају, већ и на основу сналажљивости и одређене бескрупулозности, Сребро одговара "да је сналажљивост неопходна за живот, и самим тим сналажљивији боље пролазе, не само у политици него и у животу."
Чланови страначких омладинских секција били су и неки од активних посланика у Народној скупштини Републике Српске: Никола Баштинац и Срђан Мазалица из СНСД, Борис Јеринић из СДС, итд. Понекад њихова енергија покаже ону искру коју очекујемо од оних који тек треба да "пруже све од себе", а понекад се може стећи утисак да је њихов тон у нижем регистру, утопљени су у просјек скупштинског дјеловања па се, осим по годинама, млађи посланици ни по чему не издвајају од својих старијих колега. Напротив, попримају њихове манире и начин понашања – из угла обичног грађанина, утапају се у масу истих људи у одијелима и краватама.
Ако говоримо о страначком подмлатку и ономе што они раде, запитајмо се колико људи уопште зна ко је предсједник Младих Демократског народног савеза, или Социјалистичке партије, те свих оних мањих странака које кубуре и са осталим чланством.
Зато не чуди што у замишљену слику младог бунтовног политичара многи најлакше уклопе студента, Николу Дроњка, дојучерашњег предсједника Уније студената, а сада вођу Удружења грађана "Слободна република"
Некада је студентски миље био простор у којем су се рађале снаге које касније упливају у политику. За вријеме студентских протеста и својих појављивања у медијима Дроњак се скоро увијек више бавио проблемима који захватају шири друштвено-политички простор од студентског најављајући да се његово дјеловање неће зауставити само причом о неизграђеним павиљонима за студенте (да ли је то био само изговор?). Протести које су студенти организовали у јуну ове године били су најмасовнији догађај те врсте у посљедње вријеме. У "Слободној републици" тврде да за сада неће у политичке воде, али су позвали све младе да им се придруже и објаснили да је сљедећа година изборна и да је све могуће. У међувремену су склопили савез са Удружењем малих акционара и потпредсједником РС, Емилом Влајкијем, а Дроњак је заједно за становницима насеља Чесма развлачио штрик испред бањалучке градске управе.
Међутим, како нам је рекао један бивши предсједник Младих СНСД, за политичку борбу потребни су мишићи, а не само добра воља, енергија и баратање ријечима. Као и на "терену" гдје се такмиче старији политичари, најважнија је уствари "инфраструктура" и подршка чланства, а онда и потенцијалних бирача, коју ваља обезбиједити.
Шта нам мисли младост: Млади политичари о будућности
Sve više nepismenih tekstova na frontalu.
„Dali“ bi vi gospodo frontalci moglu „uspoliti“ nekog lektora tipa dražena,bojana,ramštajna da makar rade nešto korisno kad već kradu Bogu dane. Mislim da je došlo vrijeme kad morate „riješavati“ stanje u svojim lektorskim redovima jer ovo postaje sve neozbiljnije.
Srdačan pozdrav
Херцика (Бигеру Тригеру), јеси ли ти то погођен текстом?
„Страначки подмладак је, дакле, еуфемизам за шаку веома амбициозних и још више антиталентованих тридесетогодишњака наоружаних са по једном краватом, два три мобилна телефона, четири пет лажних фејсбук профила, гомилом спрејева и селотејпа за предизборно плакатирање својих и нагрђивање противничких кандидата. За нове клинце ту нема мјеста, нарочито ако намјеравају да мисле својим главама. Они који најмање штеде образ и најдубље се увлаче партијским газдама, акционарима државних и општинских фотеља, препознају се по букету умилних телећих погледа, пластичној озбиљности, униформисаном национализму, гомили истрошених флоскула и списковима функција, покретне и непокретне имовине која им представља не само најузвишенији политички идеал, већ и једини смисао живота. У таквом подземљу идеја, морала и духа нема опстанка ни овакве актуелне политичке елите, а камоли њене рехабилизације, смјене генерација. Другим ријечима, политичко изумирање младих почиње заљубљивањем у идеолошке барабе, навлакушом на менаџере муљажа, инвеститоре безумља, наставља се хроничном зависношћу о све модернијим техничким и маркетиншким помагалима у безобзирној борби за власт, социјалном надувеношћу, а завршава тешким артритисом морала, анорексијом самопоштовања, ампутацијом карактера.“
Аутор: ПРОФ. ЂОРЂЕ ВУКОВИЋ
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/10/blog-post_10.html
Komentar uloška sa krilcima jednog od najnepismenijih Srbalja na vlasti u istoriji. Neprocijenjivo. Za sve ostalo tu je Čmarster kar.
Sieg dodick!
Vidi „herrtrola“ i konstruktivnih prijedloga za smanjenje nezaposlenosti.
😀
Срећа па је он „упослен“ управо на Фронталу, ради корисно за газду партије и не краде Богу дане. А лектор му уопште није потребан, као ни уваженом народном посланику Мазалици („пред себом“ 10.10.2013. НСРС) и посланику Кесићу, који се „извинУо“ (10.10.2013. НСРС).
Колико је тзв. херцтреф писмен, просудите сами:
herctref, 02.10.2013. 23:40:54 „Čuj čovjek koji je svoje žrtve posle ubistva gazio svojim ĐIPOM BG registracija dao sebi za pravo da piše o poštenju, moralu, ispravnosti….“
herctref, 03.10.2013. 09:31:01
„…što je najgore što dražan radi jeste što ubjeđiva ovde narod….“
Ђип? Убјеђива?
Ахахахахахахахаха! Грохотом се смијем! Човјек се представио као психолог, професор, пољопривредник и трговац на пијаци, херцеговачког поријекла са пребивалиштем у Дервенти. Јадна дјеца какви професори им предају данас? Сигурно је добио посао само зато што је члан приватне партије, а овдје одрађује норму.
:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/10/blog-post_9033.html
Хехе…занимљиво.
Неки су се нашли изгледа погођени изостављањем са листе.
Mr Biggy, 11.10.2013. 15:07:08
Шта је то, резервни положај? 😀
Одаје те писменост. 😛
Одмах се и пронашао.
Рекао сам већ да ако заиста толико желиш да знаш ко сам,то се врло лако може средити.
У супротном,држи се бар својих речи о недискутовању са мном и дефинитивно избегавај те покушаје духовитости у својим коментарима.
Занимљив текст! Лично сматрам да би било добро да се у рад политичких партија укључи већи број честитих и образованих млади људи, о чему сам на Фронталу већ писао. На тај начин би се извршио притисак на “политичке структуре“ унутар самих партија. Квака је у томе што су млади нестрпљиви, много више размишљају срцем него главом, а пут у политици не смије да се развија нестварном брзином – млад човјек прво треба да се докаже у својој струци (мада је и ово тешко постићи јер видимо какво изобиље посла ми млади имамо), па тек онда у професионалној политици. Када нове генерације схвате да је тежња да се запослимо и ухљебимо на државним јаслама погрешан мотив за бављење политиком, тек онда ће се створити критична маса и нова енергија која ће избацити неке нове фаце. До тада, млади се често држе у пат позицији са обећањима о “буџетарском послу“.
Други дио мог коментара односи се на констатацију професора Вуковића. Сматрам да је то генерализовано и једнострано виђење ствари, тј. пројекција нечега што се (можда) дешава у партијама на власти. У омладини политичке партије којој припадам, нема “антиталентованих, добро обучених, са два три телефона и лажна профила на фејсбуку…“ У мом подмлатку налазе се честити омладинци, са својим и искључиво својим личним ставом и мишљењем! Ми поштујемо старије колеге управо јер су старији, цијенимо њихово мишљење, али га не узимамо као коначно! Независни смо и имамо намјеру да мијењамо партију у којој се налазимо, исто као и друштво и систем у којем живимо. Никада за својих 7 година активног бављења политиком нисам дозволио да млади МОРАЈУ послушати нечију инструкцију! Својим ставом смо ми млади изградили позицију да нам се НЕ МОЖЕ наредити било шта и то је нешто што бих желио да се и у другим политичким партијама створи! Истини за вољу, никада нисмо ни имали притиске било какве врсте од старијих колега, јер имамо сасвим коректан и професионалан однос. Да не би све ово звучало сувише бајковито, морам признати да има и проблема, несугласица, ситних интереса, чак и озбиљних расправа, али се све на крају своди на компромис! Нико од мојих омладинаца није запослен по државним институцијама, нисам ни ја тражио такво нешто јер је то сасвим погрешно! И свим силама ћу се и даље борити против тога! Улога сваке власти и политичких партија коју ту власт конзумирају је да омогући услове за нормалан рад, да растерети привреду, па се ти млади момче/дјевојко доказуј, пеци занат сам или код приватника, а онда своје знање подари држави када за то дође вријеме!
Има добре и честите омладине у свим политичким партијама, а коректан однос имамо са младима чије су партије и у власти, и у опозициији. Упорно им говорим да укључе што више честите омладине, да се не плаше, да имамо капитал већи него сви политички лидери а то су наше године, енергија и жеља да промијенимо и поправимо ствари! Доста ми је више подјела на оне кафанске “ено оног, он је Чавићев, Иванићев, Милин“. Нисам ја ни Милин, Ни Чавићев, ни Иванићев, ја сам дијете својих родитеља што су крваво стварали моју лијепу Републику Српску, а то ми нико не може одузети! Ето, мало сам се расписао јер сам писао срцем, нећете ми замјерити на томе. Да закључим: млади се не учлањују у партије јер мисле да су тамо сви лопови; тада се у партије учлањују они мање квалитетни; зато се честити омладинци не требају чудити кад сретну “неког папка и пропалитета“ у силној администрацији; папци и пропалитети се “лактају“ и носе скупа одјела, честити бојотују политику! ЗДРАВА КОНКУРЕНЦИЈА СТВАРА ВРХУНСКИ КВАЛИТЕТ! Лијеп поздрав!
bajke su na drugom spratu
kada je omladina takva kakva jeste, onda neka ih gaze
😀 😀 😀 😀 😀
E, kako mi nedostaje odjel sa igračkama u „Boski“…
Бранислав Поповић, 11.10.2013. 17:10:44
Млади не иду у политику углавном зато што их она не занима и нису довољно упућени. Већина оних који јесу у политици ушли су тако што су врбовани, као што се улази у Јеховине свједоке, само што је ово социјално прихватљивије.
И ја знам тих младих честитих људи по разним странкама, и без обзира на опције волио бих Вас неколико видјети сутра у врху политике, али сам скептик да Вас неће прескочити они други. Но данас бити СНСД омладинац, у вријеме када је и члановима јасно да је много криминала, неправилности, непотизма, неправде,… Који су то њихови мотиви да су у таквој странци? Да ли је неко од њих дигао глас против тог криминала и аномалија у друштву? Није. Да ли је часно бити члан једне такве приватне организације, која подсјећа и на секту и на мафију? А шта тек рећи о овима који овдје нас провоцирају и вријеђају на порталима, скривени иза лажних профила и имена? Колико је то тек дно дна у моралном смислу?
Стога мислим да проф. Вуковић и није мислио на Вас, јер реално шта Теби Твоја партија може данас понудити? Ту неки бенефит имају само посланици и одборници, а борба је много тежа. Ко данас улази у ПДП или НДП из неког интереса? Али у ДНС и СП улази. Која је то идеологија која њих привлачи у те странке? Баш се неко идентификује с политиком Марка Павића и Пере Ђокића?
Поздрав!
Дражене,,
ПДП и НДП су такође у много општина на власти.
Значи немогућност запошљавања су кључни разлог чланства о чему је Лазаревић овдје писао у колумни:“У коју партију да се учланим да би добио посао“значи млади у партије иду из интереса не из убјеђења.
Какву данас идеологију, програм и образ имају СНСД, СДС, ПДП, НДП, ДНС, СПРС, СРС, НСП, не знам јесам ли све побројао који су били мање или више на власти у држави и локалу?
Која од ових партија није све сјебала гдје год су њихови владали било сами као у Палама, било у коалицији?
Која од њих нуди нешто ново, оригинално, што би младе креативне људе привукло?
Шта су то урадили по чему би паметан родитељ дјетету од рецимо 25 година рекао, иди сине тамо, тамо су паметни, честити људи, тамо су они који су државу створили и поштено је градили, зато смо данас међу најсрећнијим и најбогатијим народима.
Шта су то они урадили а већ су двадесет година присутни, владају или су владали?
Да не живимо боље, да нисмо самосталност Српске постигли, да нам спорт и култура нису на највишем нивоу, да можда нисмо запослени, да можда немамо најбоље школство и здравство, да ни можда смо успоставили најбоље односе са Русијом, Кином, ЕУ, Америком, да нам можда не пршти Српска од страних туриста који уживају у нашим надприродним љепотама у односу на комшије остављајући силне девизе плаћајући наше господско и домаћинско гостопримство, нашу богату трпезу на органској производњи.
Да нам можда свака кућа не пршти од смијеха, да улицом и селом не можеш проћи од веселе омладине, њихове цике и пјесме, да нам можда наши борци не уживају у благостању због жртве коју су направили за ову државу,да нам ријеке, ливаде и шуме нису депоније смећа?
Зар због свега побројаног а неоствареног иако је могло, млади људи треба да иду у ове партије?
Замислите шта ће научити, погледајте разне омладинце при свакој од већих партија.
Нити карактера, нити већег полтронства.
Човјек би требао да се поноси што су наши, напротив, тако човјек пожели кад види њихов безкарактер са нагоном да газе све пред собом да су из Федерације, Хрватске или Црне Горе гдје је карактер умро за сва времена.
Možda bi se trebalo začuditi otkud Vuković, nova intelektulna građžanska nada Sarajeva ( Živanović još ponekad posluži ) u Banja Luci, omiljeni gost Anadolije, sarajevskih portala i Slobodne evrope, postade i važan sagovornik Frontala. Ako čuđenju nema mesta,onda vratite i Puhala, pa da se ne zavaravamo
плетер,
по ономе како је неко овдје једном написао и ти си млади политичар, баш због тога ме интересује шта имаш рећи на мој коментар?
Окрећеш причу против униврзалног описа младих политичких јастребова који глуме јапије, што је по мени добро констатовано од стране професора.
Ево ја сам мало простије описао истину,демантуј је или потврди, тема су такви као ти, ако је истина што пишу ко си, а не Фронтал.
sutjeska,
……ma bicu mlad,političar,član partije,komentator oslobođenja, hrvat,vozač, rajko vasič, ili lično dodik…sve što virtuelni likovi bzez mašte pomisle , ako će to goditi sujeti i bar malo obogatiti isprazne životne egzistencije onih koji imaju vremena nagađati ko stoji iza kojeg nika na forumu………na pravim forumuma,takvo licitiranje se uvek kažnjava banom,ovde na ovom priručnom, to je nezaobilazni folklor, kao opšta zamena za smisleno pisanje i argumentaciju…
ali…… svakako se dogovorite međusobno, da znam ko sam, da bih i sa tim identitetom nastavio ignorisati navedene,kojima je mulj prirodno stanište…
плетер,
не видим разлог за толику горчину, бар не за мој коментар.
Сад би ја требао да ти кажем како се требаш уздржати од коментара, можда и читања портала ако коментари нису за твој интелектуални ниво, али нећу ти то рећи.
Ако ипак одлучиш да нас и даље просвијетљујеш, онда те молим да даш коментар на моје просте и по мени истините констатације о младим политичарима.
П.С. Овдје коментаришем зато што сам члан Еколошке партије коју води добар човјек који овдје често пише са веома јасним порукама.
Ово је начин да пренесемо своје идеје грађанима, због тога ја овдје често коментаришем, због чега ти стварно ме не интересује, зато немој да причаш о испразном животу других кад не силазиш са овог портала.
Чланови страначких омладинских секција били су и неки од активних посланика у Народној скупштини Републике Српске: Никола Баштинац и Срђан Мазалица из СНСД,
NIKAD KAO BANE
Jos u skoli je rucicu dizao vesto
i vec se znalo da postace nesto
o vec se znalo
da postace neko, ko Bog
mi smo rasli u sarenom kraljevstvu igre
on je imao drugi pedigre,
mali Bane je bio daleko od tog
…………..
Kao Bane, vredni mrav,
poslusan i uctiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren
i proveren za sve
„Generacije koje sada rastu, su generacije sendviča i mobilnih telefona. Klinci koji završe osnovnu školu ne znaju da čitaju. Veoma se uspešno vrši degenaracija generacija, jer nema posla za svakog, već trećina mora da otpadne. Druga trećina mora da služi treću trećinu. Jedni su osuđeni na propast, drugi su robovi, a treći se nominiraju da dominiraju nad ostalima. Te devojčice i muškarčići spremni su na propast. Mediji im serviraju loše primere. Servira se glupost kao znanje. Mnogi ljudi ovde pričaju nešto, a trebalo bi da ćute. Reči bez smisla vode ih u vrzino kolo, u koje uvlače i one što ih slušaju. U smeću nema sreće, jedino ako se reciklira. Zato rijaliti programi treba da nose oznaku da ih gledaš na sopstvenu odgovornost.“
http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:459052-Zoran-Kostic-Cane-Glavu-nosis-na-ramenima-ili-je-stavljas-pred-noge-kretenima
drazen78bl
Doktore, ovo ti je dobar tekst, ali si opet kopirao nečije misli, ali je tematika ok:D Teško se ovdje nešto može promjeniti, trebaju velike sistemske promjne. Davno je rečeno da ako hoćeš da pobjediš neku zemlju, pošalji vojsku na nju, a ako hoćeš da je uništiš, uništi joj inteligenciju, tj. školstvo. To se kod nas sada upravo implementira. Nisu krivi ni privatni ni državni fakulteti, već je problem mnogo dublji. Kao prvo, djeca sada imaju prava kao da su bijeli medvjedi u nacionalnom parku Kolorado, ne smije ih nastavnik poprijeko pogledati, kamoli nešto reći, odmah slijedi disciplinska, i ona čuvena, znaš li ti ko je moj tata/mama..Zatim, elementarno su nepismena, ne zanima ih ništa živo da nauče, samo FB, smart phone, tableti, starlete, pošasti modernog doba. Završe osnovnu i srednju školu a elementarno su nepismeni, i onda se kuka na fakultete. Pa ne uče se onovne stvari o obrazovanju na fakultetu već u osnovnoj i srednjoj školi.. Poremećen sistem vrijednosti znači da je ovdje omladina(većina, čast izuzecima) kivna na državu ukoliko u peridou 27-30 godina ne voze minimalno novu E-klasu, na posao ne gledaju kao sredstvo za lično usavršavanje i napredovanje, već za spetkarenje, gaženje preko leševa da se dođe do neke pozicije koja i nije vrijedna pomena i tog „truda“(ne u visokoj politici), empatija je misaona imenica za 90% mladih ljudi, testiraj svoje drugare pa ćeš vidjeti. Ja sam ekonomista po struci, i kada sam skoro pričao sa svršenim diplomcima, oni nemaju elementarnog znanja o ekonomiji, prave se najpametniji, nemaju pojma ko je npr. Stiglic, Smit, Kejns,Krugman, Rubini i ostali, to je kao da ne znaš ko je Pele, Maradona, Mesi a treniraš fudbal, uzori im pogrešni ljudi, kontorvrzni bizMismeni, samo pričaju kako su oni to postali, kako bi i oni tako, samo, treba imati želudac za te stvari.. Summa summarum, teško nama sa sadašnjom omladinom, volio bih da se varam, ali sve nadolazeće generacije su elementarno i intelektualno nepismenije, o struci da ne pričam….